Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Ауторску музику извели чланови уметничке колоније из Румуније

Датум: 10.08.2018.

Уметници који стварају на колонији у румунском пограничном месту Дудешти Веки, у организацији бугарског Културног центра, Кикинђанима су даровали концерт ауторске музике. Виртуозни наступи инструменталиста из Грчке, Немачке, Шпаније, Бугарске, Румуније, Француске и Србије нису никог у дворишту Курије оставили равндушним. Милан Вашалић из Банатског Великог Села, харизматични музичар који већ скоро две деценије свира на седам типова гајди, али и на још 12 архаичних жичаних и дувачких инструмената, није крио задовољство што му се пружила прилика да буде део ове сјајне концерне вечери:

- Ради се о фузији сјајних и, у музичком смуслу, посебних људи који се изражавају на различитим инструментима. Верујем да је крајњи исход наше сарадње, у виду концерта, био по вољи публике и да им се свидео спој класичне, традиционалне, електронске и експерименталне музике- казао је Вашалић.

Посебно је био упечатљив наступ Николаја Иванова из Бугарске. Даровити музичар, композитор и сликар каже да је увек на путу и да воли да упознаје различите културе:

- Највише компонујем филмску музику, а велико ми је задовољство што сам део ове уметничке колоније. Најважније је што нам се пружила прилика да, и овде у Кикинди, разменимо енергију- поручио је Иванов.

„НТЦ учионица“наставља са континуираним праћењем моторичких способности предшколског и млађег школског узраста деце

Датум: 09.08.2018.

Кикиндској јавности добро познати јединствени програм спортског вежбања Градске Управе Кикинда „НТЦ учуионица“, намењен предшколској и деци млађег школског узраста, наставила је са својим континуираним праћењем наших малишана и попуњавањем Спортског картона сваког од њих.

Већ четврту годину за редом, „НТЦ учионица“ је извршила морфолошка мерења и моторичка тестирања у основним школама „Фејеш Клара“, „Вук Караџић“, „Свети Сава“ и у вртићима „Плави чуперак“ и „Мики“. Контролне групе су тестиране у вртићу „Наша Радост“ и основној школи „Жарко Зрењанин“.

До сада је са мерењима и тестирањима укупно обухваћено преко 1300 деце, а само ове године кроз батерију тестова са обученим мериоцима, прошло је 483 малишана. Важно је истаћи да се мерења и тестирања врше сваке године и то након спровођења програма спортског вежбања „НТЦ учионице“како би се пратили директни ефекти вежбања. Ове године извршен је и скриниг деформитета стопла код наших најмлађих суграђана.

Резултате трогодишњег истраживања и праћења „НТЦ учионице“ имали смо прилике да видимо кроз презентацију одржану новебра 2017 године, те ће вођена том праксом, „НТЦ учионица“ као одговоран програм Градске Управе Кикинда, постигнуте резултате рада након четири године презентовати ове јесени.

Већина постављених циљева „НТЦ учионице“ и Градске Управе Кикинда до сада је већ испуњена почев од бесплатног бављења спортским активностима деце од 6-9 година, 2 додатна часа вежбања недељно за децу која су у „НТЦ учионици“, преко Спортског картона за свако дете, те до добијених резултата праћења који сваком детету представљају смерницу за даље бављење спортом или одређеном физичком активношћу, а у зависности од доказаних и детерминисаних способности или потреба сваког појединца.
 

“Откачене” до суза насмејале Кикинђане

Датум: 06.08.2018.

Хит представом “Откачене”, у дворишту Курије је отпочела серија гостовања позоришних трупа које ће до краја августа оплеменити, никад богатију, понуду “Кикиндског лета”. Моника Ромић, Златија Ивановић, Славица Љујић, Даница Радуловић, Јована Младеновић, Борис Миливојевић и специјални гост Саво Милошевић, до суза су насмејали Кикинђане и потврдили зашто за ову урнебесну комедију-мјузикл влада велико интересовање. Представа прати прати згоде и незгоде једне градске породице у њиховим покушајима да живе као “сав нормалан свет”:

- Наш водвиљ употпуњен је домаћим музичких хитовима из 80-тих, док је лајт мотив представе песма “Идем тамо где је све по мом”. Досадашње реакције публике су више него поситивне, а због тога ми је посебно драго јер сам први пут режирала вечерњу представу- признала је Моника Ромић. Она се осврнула и глумачки учинак Саве Милошевића, бившег прослављеног фудбалера и потредседника ФСС:

- Он је био мој избор, а то је сјајно урадио. Генерално волим да сарађујем са људима који нису глумци, а поседују таленат за глуму. Очито је да имам нос да препознам ко на сцени може да изнесе текст. Досад са сарађивала са Тијаном Дапчевић и Игором Лазићем Ниггором- рекла је Моника Ромић. Да су филм и позориште његове велике љубави признао је Саво Милошевић. Потврдио је да је често маштао да буде део седме уметности и театра:

- Не планирам да се бавим овим послом јер сам аматер, али је за мене то велико и непроцењиво искуство. Пружила ми се прилика да позориштем доживим са друге стране. Драго ми је што сам члан ове екипе- казао је Саво Милошевић. Борис Миливојевић похвалио је његов глумачки учинак:

- Ова представа замишљена је као почетак серије представа, што значи да ће се наши ликови развијати. У плану су бар три наставка- појаснио је шарматни глумац.

Град стао иза првог 3Д стреличарског такмичења “Кикинда”

Датум: 06.08.2018.

Стреличарски клуб „Кентаур“ организовао је прво 3Д такмичење на отвореном, а одржавање ове интересантне спортске манифестације помогла је и локална самоуправа. Око 60 стреличара из Београда, Новог Сада, Панчева, Суботице и Кикинде надметало се у недељу, у кругу бивше касарне:

- Град Кикинда обезбедио је стреличарима “Кентаура” овај простор да би могли вредно да раде, вежбају и одржавају оваква такмичења. Они су на досадашњим домаћим и међуародним такмичењима освојили значајан број медаља. Стреличарски клуб “Кентаур” не треба да брине за будућност јер у својим редовима има талентовану и даровиту децу- оценио је Миодраг Булајић, члан ГВ, на почетку стреличарског 3Д такмичења на отвореном “Кикинда”. По врелом недељном дану, стреличари су гађали 14 модела животиња са различитих дистанци и позиција у два круга са по две стреле:

- Драго нам је што су судије, делегати и такмичари задовољни целокупном организацијом овог такмичења. Задовољни смо и ми. Није мала ствар што смо у периоду годишњих одмора успели да окупимо око 60 стрелиичара у свим категоријама. У кругу бивш касарне надметали су се пионири, кадети и ветерани у женској и мушкој конкуренцији- саопштио је Јово Вукмировић, члан СК “Кентаур”, један од организатор првог 3Д турнира на отвореном у нашем граду.

Кикинђани одали почаст жртвама „Олује“

Датум: 05.08.2018.

И у нашем граду је обележен Дан сећања на страдање и погром Срба у операцији „Олуја“. Након парастоса у храму Светог Николе и одате почасти жртвама незабележеног погрома, у Галерији Културног центра отворена је изложба слика “Ходочашћа до свет(л)ости”, аутора Здравка Здраве Мирчете. Дан сећања организовало је Удружења “Српски ратни ветерани” у сарадњи с локалном самоуправом. Као и ранијих година, овај скуп почео је минутом ћутања и црквеним звонима која су се огласила тачно у подне. Саша Танацков, члан Градског већа, изразио је уверење да ће операција “Олуја” остати, нажалост, злочин без казне:

- Изгледа да правда и право у овом случају нису једнаки и неће бити задовољени. Највећи егзодус једног народа у 20. веку прошао је некажњено и остаће некажњен. Оно због чега ми тугујемо неки други славе и прослављају као своју победу. На ту горку чињеницу мораћемо да се навикнемо. Тако ће бити и са нерођеним генерацијама у тој другој држави, а ту чињеницу морамо на неки начин да превазиђемо зарад, пре свега, наше будућности - рекао је Танацков.

Радован Момчилов, председник Извршног одбора удружења „Српски ратни ветерани“, подсетио је да је у Кикинди, по четврти пут, обележен Дан сећања на страдање и погром Срба:

- Нашим суграђанима познато је шта се десило почетком августа 1995. године. Кикинда је прихватила око 5.000 избеглица, а многи од њих овде су свили нова породична гнезда. У „Олуји“ је страдало и нестало око 2.000 Срба, док је са вековних огњишта протерано око четврт милиона Срба- казао је Момчилов. Директор београдског Музеја жртава геноцида, Вељко Ђурић Мишина, говорио је о стварању НДХ и испланираном процесу протеривању Срба с тих простора, који је започет у Другом светком рату а окончан 1995. године и после тога.