Актуелно

Савет за безбедност саобраћаја града Кикинде обезбедио је средства за куповину 440 помоћних седишта, која су намењена предшколцима и њиховим родитељима. За реализацију прве овакве акције опредељено је око милион динара, а такозвани бустери ће се уручити предшколцима који похађају припремно-предшколски програм у свих 18 вртића. Добре вести су саопштили Кристина Дрљић, директорица Предшколске установе “Драгољуб Удицки” и Никола Лукач, градоначелник Кикинде:

- Основни задатак васпитача и свих људи који раде са децом, наравно и родитеља, јесте да деца буду безбедна, безбрижна и срећна. Управо ће поклон који добијају од локалне самоуправе помоћи да се безбедно возе у аутомобилима- рекла је Дрљић и додала да су ове године обезбедили 12 милиона динара додатних средстава:

- Завршен је тендер за пројекат са којим смо конкурисали код Министарства правде за средства од опортунитета. Одобрено нам је 3,3 милиона динара за справе у двориштима вртића од природног материјала. У оквиру програма “Заједници заједно” добили смо 4,4 милиона динара за замену котла у вртићу “Колибри”. Два милиона динара стиже преко Канцеларије за избеглице за вртић у Руском Селу. Вртић у овом селу ће од идућег септембра добити целодневни боравак. Од Владе Војводине обезбеђено је 300.000 динара за дидактичка средства и материјале. Министарство просвете доделило нам је 370.000 динара за куповину малих робота који су важни у новим основама програма, који се примењује у нашој установи- појаснила је директорица ПУ “Драгољуб Удицки”. Надовезао се градоначелник и потврдио да ће се средства за куповину помоћних седишта определити и наредне године:

- Безбедност деце нам је на првом месту, а ово је свакако и помоћ њиховим родитељима. Закон о безбедности саобраћаја предвиђа превоз деце у аутомобилима, само уколико постоји помоћно седиште. Ово је једини начин да деца буду безбедна током вожње - нагласио је Лукач.
 

Као резултат крајем прошле године успостављене сарадње између нашег града и Матице српске, данас је у Кикинди одржан научни скуп “Историја српских миграција у Банату од 15. до 18. века”. У жељи да буде део мисије коју најстарија књижевна, културна и научна институција спроводи већ скоро два века, а то је очување духовног и културног стваралаштва Срба, локална самоуправа и овим скупом је потврдила колико сарадња са Матицом српском може да буде значајна:

-Поносимо се овом сарадњом. У Кикинди и северном Банату има доста историјске грађе која завређује да буде обрађена од стране историчара нашег Историјског архива, али и научних радника Матице српске. Настављамо нашу сарадњу- поручио је Никола Лукач, градоначелник Кикинде, на отварању научног скупа. Генерални секретар Матице српске, др Милан Мицић, саопштио је да ће излагања седам историчара бити пренета у зборнику и потврдио да ће, град Кикинда, Историјски архив и Матица српска, наставити да се и наредних година баве историјским миграцијама Срба у Банату:

-Идуће године очекује нас тема која је везана за колонизацију која се догодила након Другог светског рата. Миграције су на подручју Баната формирале постојећи етнички, културни, језички и верски мозаик. Наша сарадња огледа се и у неким другим областима. Желимо да Матица српска овде буде присутнија. Матица српска налази се тамо где се налазе српска култура и народ- назначио је др Мицић. Овај научни скуп организовао је Историјски архив Кикинда:

- Колеге Драган Белеслић, Владимир Дудић и ја смо говорили о Великој Кикинди, Башаиду, о идеји српског уједињена и националног препорода током 18. века. Предочили смо и историју српских миграција у северном Банату- казао је историчар Срђан Сивчев и додао да су учесници научног скупа били и стручњаци београдског Историјског архива и новосадског Филозофског факултета. Чланица ГВ за образовање и културу, Милена Живков, најавила је да је за наредну годину планирано објављивање књиге о Аркадију Варађанину, нашем заборављеном суграђанину и првом уредника женског часописа “ Женски свет”. То је био први женски часопис у Србији, у 19. веку.
 

Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Развојни фонд Војводине су 7. децембра 2021. године формализовали своју досадашњу сарадњу закључивањем Протокола о сарадњи, који је основ за удруживање капацитета и напора ове две покрајинске институције у циљу унапређења институционалних капацитета сагласно потребама европских интеграција, као и креирања подстицајних механизама за подршку учешћа корисника са територије АП Војводине у развојним програмима Европске уније.
С обзиром да је пољопривреда препозната као један од покретача регионалног развоја, а АП Војводина као типичан пољопривредни регион, у новој финансијској перпсективи 2021-2027, Покрајинска влада је препознала могућности у оквиру мере 6, ИПАРД III програма Европске уније и ставила акцент на припреми и креирању оквира и ефикасних мера подршке за успешну апсорбцију средстава од стране јединица локалне самоуправе из АП Војводине у оквиру ове мере.
Имајући у виду да од укупне пољопривредне трговинске размене Србије 75% је са ЕУ, а извоз Србије у ЕУ је у 2020. достигао близу 2 милијарде евра, могућност коришћења ИПАРД III програма Европске уније је изузетно значајно са аспекта даљег одрживог развоја пољопривредног сектора у Србији. У последњим извештајима и анализама оцењено је да се Србија добро припремила за ИПАРД III програм кроз имплементацију мере улагања у руралну инфраструктуру што је значајно имајући у виду снагу пољопривреде и констатовано је да Србија испуњава критеријуме Европске уније за финансирање инфрастурктурних пројеката у селима.
У наредном периоду очекује се акредитација и усвајање програма Инструмента за претприступну помоћ у области руралног развоја за програмски период 2021-2027- ИПАРД III. Новина у ИПАРД III програму јесте Мера 6 – Инвестиције у руралну јавну инфраструктуру. Резултати спроведене анализе у овом сектору показали су да је инфраструктура у насељима у руралним подручјима у знатно лошијем стању у односу на градска насеља.
Значајни проблеми у руралним подручјима су квалитет и количина испоручене воде, велики број домаћинстава без прикључка на јавни канализациони систем, третман отпадних вода, сакупљање отпада, неразвијена мрежа локалних путева или неадекватно одржавање постојећих. Наведено ће моћи да буде финасијски подржано кроз горепоменуту меру.
Корисници Мере 6 ће имати могућност да остваре повраћај од 100% прихватљивих трошкова инвестиције.
Како ће мера заживети од 2023. године, а у циљу максималне апсорпције предвиђених бесповратних средстава, једнице локалне самоуправе, односно месне заједнице на територији АП Војводине, имају довољно времена да сагледају тренутно стање у погледу спремности пројектне документације за аплицирање са циљем унапређења руралне јавне инфрастурктуре, а што је један од приоритета за већину градова и општина у Војводини.
Покрајинска влада, Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Развојни фонд Војводине заједно раде на припреми подстицајних мера и пружања одговарајуће подршке градовима и општинама на територији АП Војводине које ће стајати на располагању у оквиру ИПАРД III програма у циљу максималне искоришћености средстава која ће стајати на располагању у програмском периоду 2021-2027.
 

Захваљујући иницијативи грађана Семлачке улице и финансијској подршци локалне самоуправе, Кикинђани ће до Старог језера и СЦ „Језеро“ долазити поплочаном стазом која води до моста и даље до природне оазе у скоро самом центру града. Радови су при самом крају, а почели су пре три недеље. Окончаће за највише два дана:

-Уместо ранијих двадесетак минута, суграђани ће до Старог језера пешачити десетак. То није била једина идеја наше грађанске иницијативе. Надлежнима смо прошле године предочили неопходност уређења улаза у Старо језеро из правца Семлачке улице. Стаза је поплочана, а преостало је постављање јавне расвете и табле - саопштио је суграђанин Саво Орељ. Он и група суграђана, иницирали су уређење стазе до Старог језера. Члан ГВ за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, потврдио је да је локална самоправа препознала квалитетну идеју, уважила и финансијски подржала са близу милион динара. Град је за реконструкцију пешачких стаза и изградњу паркинг места определио близу 13 милиона динара:

-Поплочано је око 250 квадратних метара, а ово неће бити једини радови на Старом језеру. На крају смо грађевинске сезоне, а то значи да ћемо санацију о изградњу нових пешачких стаза и паркинг места у граду и нашим селима наставити идуће године- навео је Дучић.
 

У делу улице Шумица новим слојем асфалта пресвучена је деоница у дужини од 380 метара. Приводи се крају уређење банкина. Предраг Јовановић, шеф градилишта, каже да је након неколико деценија коначно рехабилитован асфалт у овој рубној улици, а да су људство и механизација фирме „Градитељ НС“, током ове грађевинске сезоне, асфалтирали још неколико градских улица и санирали ударне рупе:
- Саниран је асфалт у улицама Михајла Пупина, Браће Богарошки, Доситејева, Пере Сегединца, Светозара Милетића и Цара Душана. Преостале послове окончаћемо у наредна два дана, а почели смо их током маја - потврдио је Јовановић. Да су радови на самом крају уверили су се Никола Лукач, градоначелник Кикинде и његови сарадници:

-Локална самоуправа је током ове године у санацију путне инфраструктуре определила 90 милиона динара. Радови су стартовали пролетос, а окончаће се ових дана. Оператива је била ангажована и у нашим селима. У Сајану је санирана улица Ђуре Ђаковића, у дужини од 1.250 метара. Вредност те инвестиције је око пет милиона динара. Сигуран сам да су житељи овог дела града задовољни. Нећемо се зауставити на овом јер нам је циљ да сви наши суграђани имају фекалну и атмосферску канализацију- изјавио је Лукач и нагласио да је по обиму радова и висини издвојених средстава, у ове сврхе, ово једна од најуспешнијих година. Житељ улице Шумица, Милан Ђукин, указао је да су након канализације коначно добили нови асфалт и да, како је рекао, све похвале упућује градоначелнику и његовим сарадницима.