Актуелно

Италијанска компанија “Зоппас” данас је у Кикинди, и званично, отворила своју прву фабрику у Србији. У присуству ЂанФранка Зопаса, председника Групе “Зоппас” и Федерика Зопаса, генералног менаџера Групе “Зоппас”, најављено је проширење капацитета и отварање нових радних места. Измимно важном привредном догађају присуствовали су Игор Мировић, председник Покрајинске владе, Горан Кнежевић, министар привреде и Павле Марков, градоначелник Кикинде. Кармен Русмир, јединствени администратор “Зоппас Индустриес Романиа” и дирекорица “Зоппас Индустриес Сербиа”, издвојила је три цифре које су везане за досадашњи рад фабрике, која запошљава 430 радника:

- То су три дана за оснивање компаније, 30 дана за почетак производње и 300 запослених у првој години рада. Овде смо пронашли добру средину за реализацију инвестиције, у виду регионалних и националних власти. У Кикинди и околини смо пронашли квалитетну и добро обучену радну снагу. Они су и наша мотивација за проширење капацитета - рекла је она. ЂанФранко Зопас, председник Групе “Зоппас”, одушевљено је признао да није могао да верује да ће, у року од само годину и по, фабрика у Кикинди овако изгледати:

- Кикинда је захваљујући компанији “Зоппас” добила великог и снажног партнера. Потписали смо уговор којим је дефинисана изградња нове фабрике и отварање нових радних места. Процењујемо да ће у наредних годину и по, “Зоппас” запошљавати око 1.000 радника. То ће бити завршетак друге фазе инвестиције, након које ће уследити трећа - рекао је градоначелник Кикинде, Павле Марков. Министар привреде, Горан Кнежевић, указао је да је Влада Републике Србије посвећена смањењу броја незапослених:

- У последње три године је незапосленост смањена са 26 на 11,8 одсто, али наш крајњи циљ јесте да незапосленост буде испод 10 процената - казао је Кнежевић. Покрајински премијер, Игор Мировић, оценио је да је ефикасност нужна претпоставка за укупан економски раст ове компаније:

- Стари објекти некадашње “Ауто куће” претворени су у модерну фабрику. Морам да нагласим да је у Војводини, у првих девет месеци, забележен раст индустријске производње од осам одсто. Томе је допринела и компанија “Зоппас”- истакао је Мировић.

Поводом 20. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, на спомен костурницу на Железничком гробљу, данас су венце положили званичници локалне самоуправе, Удружења Српских ратних ветерана, Савеза потомака ратника Србије од 1920. до 1920. године, СУБНОР-а, Савеза резервних војних старешина, Друштво српско-руског пријатељства "Волошин" из Новог Бечеја, али делегације Лјубовије, Пожаревца и Сенте. У костурници је сахрањено скоро 200 добровољаца-Срба, Руса и Румуна. О значају овог датума као једног од преломних тренутака у историји Кикинде, али и величини храбрости и патриотизму српских добровољаца, говорио је професор историје Лазар Демић. У Кикинду је 18. новембра, по хладном и кишовитом времену, ушла претходница српске војске Два дана касније, умарширао је Гвоздени пук Моравске дивизије на челу са пуковником Драгутином Ристићем:

- Може се рећи да је ово један од најважнијих датума у историји нашег града. Кикинђани су одушевљено дочекали српску војску- казао је Демић и подсетио да је, у односу на број становника, Кикинда дала највише добровољаца у Првом светском рату. У Културном центру отворена је изложба историчара Јована Пејина "Кикиндски крај и Кикинда у добровољачком покрету од 1916. до 1918." Након тога је одржана Свечана академија поводом обележавања Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату.

И у Кикинди ће до краја године, у складу са Законом о становању и одржавању зграда, свака стамбена јединица морати да се региструје, али и да се изаберу управници зграда. У нашем граду постоји више од 150 зграда, а до сада је регистровано тек десет. Овај податак је на састанку уприличеном са заинтересованих суграђанима, станарима зграда, изнела Биљана Фелбаб, секретарка Секретаријата за стамбено-комуналне послове, урбанизам и привреду:

- Крајем претпрошле године је на снагу ступио Закон од становању и одржавању зграда који на мало другачији и прецизнији начин регулише одржавање стамбених зграда. Станари према згради у којој живе морају да се односе као према њиховој кући. Шта год да се деси, они су дужни да сносе трошкове поправке и одржавања, али и да планирају инвестициона улагања. Када су постали власници станова, станари су преузели одговорност и за заједничке делове попут крова, тавана, фасаде, инсталација и улаза - рекла је Фелбаб.

Комунална инспекција је након истека рока за регистрацију стамбених заједница дужна да одреди нове рокове за оне који то нису учинили:

- Уколико станари то не учине ни по налогу комуналног инспектора, онда је локална самоуправа, као надлежни орган, дужна да именује принудног управника са листе професионалних управника.Трошкове ангажовања и рада принудног управника сносе станари. Принуда управа траје само онолико колико станарима треба да се договоре и изаберу управника. Станари за управника могу да изаберу неког од станара, или да закључе уговор професионалним управником - казала је Фелбаб и додала да све информације и обрасце, у вези са постпуком регистрације стамбених заједница могу да се добију у канцеларији број 55, радним данима од 07:30 до 15:30 часова.

Са жељом да се у Војводини смањи број незапослених младих лица, афирмише развој преузетнишва и повећа број оних који су покренули сопствени бизнис, осмишљен је и реализован пројекат “Истражи свој бизнис- фаза 2”. Швајцарска агенција за развој и сарадњу је са 25.000 франака подржала пројекат чији је носилац Регионални едукативни центар „Банат“ из Зрењанина, а партнер Град Кикинда:

- Подршки су нам пружили Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва као и Министартво омладине и спорта. Пројекат је креиран тако да унапреди положан различитих категорија младих на тржишту рада, а укључио је више од 90 младих лица из Кикинде, Новог Сада и Старе Пазове. Након успешно окончане основне обуке из предузетништва, 32 учесника су прошла двомесечну напредну обуку из области предузетништва. Они су се пласирали у другу фазу пројекта и покренули бизнис. Дванаесторо најбољих кандитата, по четири из сваке локалне самоуправе, заслужило је вредне новчане награде-рекао је менаџер пројекта Бранислав Милосав изРегионалног едукативног центра „Банат“ из Зрењанина.

Миодраг Булајић, члан Градског већа, оценио је да ово прави пример међусекторске сарадње јавног, цивилног и приватног сектора:

- Омладинско предузетништво, у неком будућем периоду, може да представља важан сегмент привредног развоја у локалним срединама - навео је Булајић. Бизнис идеја Марка Степанчева из Мокрина, апсолвента Филолошког факултета из Темишвара, подразумевала је отварање преводилачке агенције:

- Почео сам већ да радим. Неке послове већ сам одрадио. Сходно мојим очекивањима, посао се развија како треба. Освојио сам треће место, а припало ми је 180.000 динара- рекао је Степанчев.

Кикиндски средњошколци су веома успешно, по трећи пут заредом, ученичке клупе заменили одборничким и опробали се у улози одборника. Симулација седнице локалног парламента одржана је у оквиру „Недеље парламентаризма“, која се у Србији одржава од 13. до 19. новембра. Председница градске Скупштине, Станислава Хрњак, није крила да је пријатно изненађена политичком културом коју су млади суграђани показали за говорницом и у скупштинском дому:

- Ова младост је оправдала наша очекивања. Средњошколце смо протеклих дана упознали са основним појмовима парламентарног живота и начелима демократије. Сви су заиста дошли одлично припремљени, а већ су поседовали одређено знање. Да су се на најбољи могући начин снашли у улози одборника, уверили су се директори школа, али и званичници општина Севернобанатског управног округа - изјавила је председница градске Скупштине.

Маша Булатовић, ученица Техничке школе, сматра да је веома важно да се и на оваквим местима чује глас младих:

- Највећа дебата се водила око боравишне таксе. Заузели смо став да боравишне таксе не треба да буду високе. Указали смо да Кикинда има све предиспозиције да постане добра и пожељна туристичка дестинација- рекла је шефица опозиционе одборничке групе.

Њени вршњаци из Гимназије “Душан Васиљев”, Економско-тговинске школе и ССШ “Милош Црњански” били су у улози позиције:

- Ми смо они који долазе, и чије ће се идеје и планови реализовати. Мислим да је важно да млади људи буду део градске Скупштине, јер ће неки од нас, вероватно, једног дана бити баш у овим одборничким клупама и доносити важне одлуке за наш град- казао је гимназијалац Радован Хрњак.