Zajedničkim ulaganjima lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo biće izbušena dva bunara kod Kvantaške pijace. Vrednost investicije je oko 25 miliona dinara. Uz rekonstruisanu gradsku vodovodnu mrežu i novi bunari važan su preduslov za buduću fabriku vode. Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, danas je obišao lokaciju na kojoj je jedan bunar već izbušen, dok će uskoro početi bušenje drugog. Interesantno je spomenuti da će dubina bunara iznositi 225 metara. U Srbiji će se, po prvi put, na toj dubini, koristi plastična bunarska konstrukcija prečnika 330 milimetara, što je patent nemačkog Instituta za vodu i energiju:
-Ovi bunari davaće zajedno 70 litara vode u sekundi. Ako znamo da je buduće postrojenje za prečišćavanje vode projektovano na oko 150 litara u sekundi, jasno je da će dobrinos ovih bunara biti veoma velik. Sve ovo jasno govori da se fazna realizacija kapitalnog infrastrukturnog projekta odvija po planu- rekao je Markov i nastavio:
-Mi imamo deset bunara, a oni su u ne tako sjajnom stanju, što znači da je izgradnja novih bila neophodna. Kad je reč o ovom kompleksnom projektu, mogu da potvrdim da smo dosad uložili oko tri miliona evra. Definitivno se nazire kraj našeg rešenje višedecenijskog problema. Kikinda će imati jednu od najboljih fabrika vode u Srbiji- kazao je Markov. Izvršni direktor JP “Kikinda”, Milan Makivić, naveo je da je u toku transport opreme i ljudstva na drugu lokaciju koja se nalazi na ovoj parceli:
-Prosečna starost postojećih deset bunara je oko 30 godina, a poslednji datira iz 1993. godine. Ovo je bila jedna neminovnost kako bi vodosnabdevanje Kikinde bilo stabilno, a i obezbeđene dodatne količine vode za potrebe postrojenja za preradu. Za deseetak dana će početi i realizacija projekta sanacije 25 bunara na celoj teritoriji Kikinde. Svi bunari snimljeni su podvodnim kamerama, a izrađena je i projektna dokumentacija. I taj projekat sufinansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u iznosu od 80 odsto. Investicija je projektovana na 16,2 miliona dinara- saopštio je Makivić.
