Aktuelno

Poslednjeg dana septembra istekao je rok za podnošenje kandidatura, a predsednik Skupštine opštine Svetislav Vukmirica, saopštio je danas na konferenciji za novinare, imena kandidata za predsednike seoskih mesnih zajednica, koje meštani devet sela kikindske opštine biraju na izborima zakazanim za 12. oktobar.

Meštani Nakova biraju jednog od pet kandidata, a to su: Dragan Kecman, Danilo Raca, Jovan Galić, Milena Mitrović i Dušan Kuga.

I u Banatskom Velikom Selu kandidovalo se pet meštana: Milivoj Kokot, Slavko Glišić, Olga Kovačević- Gara, Dragan Branković i sadašnji predsednik Rajko-Rajo Popović.

Isti broj je i u Novim Kozarcima, a kandidati su: Milena Saravolac, Dragoljub Ćosić, Boško Savić (aktuelni predsednik), Drago Oljača i Zoran Novaković. Kandidati u Ruskom Selu i Banatskoj Topoli su Imre Kabok i Otilija Tot, koji su dosad obavljali ovu funkciju.

Bašaici će poverenje dati jednom od dva kandidata: dosadašnjoj predsednici Dragici Marković ili Živojinu Lazičiću, a Iđošani će se odlučiti za jednog od trojice meštana: aktuelnog predsednika Milana Miladinova, Radovana Mirkonja – Švrake i Vladimira Beodranskog, čija kandidatura, doduše, još nije potvrđena i dat je rok da se nedostaci otklone.

Potpise za kandidate u Sajanu prikupili su aktuelni predsednik Kornel Apro i Jožef Đarmati, a u Mokrinu sadašnji predsednik Goran Dumitrov – Data i Miroslav Golić – Mile.

Predsednik SO Svetislav Vukmirica naglasio je da su izbori raspisani u skladu sa zakonom, a biće uspešni ukoliko na birališta u svakom selu izađe najmanje 25 odsto meštana sa pravom glasa. Izbori su većinski, po jednokružnom sistemu, što znači da će biti izabran onaj kandidat koji dobije najviše glasova.

Na Evropskom prvenstvu u rukometu za osobe sa oštećenim sluhom koje je održano u Beogradu, Vladimir Tepavac, igrač mokrinskog kluba "Crvena zvezda", proglašen je za najboljeg golmana prvenstva.

Tim povodom predsednik Opštine dr Branislav Blažić i član Opštinskog veća za omladinu i sport prof.dr Mičurin Berar upriličili su prijem za uspešnog sportistu. Vladimiru Tepavcu činjenica da ima oštećen sluh nije predstavljala prepreku da postane vrhunski sportista, jedan od najuspešnijih u istoriji Kikinde što je i dokazao ovom prestižnom titulom.

Uključivanje dece u redovan školski sistem i problemi u praksi, bila je tema koja je, na održanom jednodnevnom seminaru, okupila relevantne stručnjake iz obrazovanja i medicine. Na inicijativu članova Opštinskog veća zaduženih za prosvetu, sport i zdravstvo, profesora LJubomira Zamurovića, dr Mičurina Berara i dr Mirjane Ilić gost Kikinde i predavač bila je jedna od tri najuglednija stručnjaka iz oblasti inkluzivnog obrazovanja u našoj zemlji, prodekan Defektološkog fakulteta prof. Jasmina Kovačević. Naglasivši da inkluzija podrazumeva kompletnu reformu vaspitno-obrazovnog sistema, profesorka Kovačević je istakla i to da je inkluziji potrebna podrška šire društvene zajednice, te da škole u Srbiji nemaju potrebna metodičko didaktička sredstva za rad, kao ni dovoljan broj stručnih saradnika. Okupljenima su se obratili i članovi Opštinskog veća u čijim izlaganjima se moglo čuti u kom smeru i na koji način se razvija inkluzija u našoj sredini i da blizu 200 takve dece ima potrebe za uključivanjem u život zajednice. Jedan od zaključaka sa ovog skupa jeste i to da treba intenzivno raditi na razvijanju svesti o problemu inkluzivnog obrazovanja u Srbiji.

U Kikindi su 22.09.2008. otvorene Zmajeve dečije igre. Povorka dece u maskama koja je prošetala gradskim trgom za sobom je ostavljala nasmejana lica i dobro raspoloženje. Prvog dana ove manifestacije koja se po petnesti put održava u Kikindi u čast čika Jove Zmaja, decu su zabavljali glumci Art-teatra, pesnici Nikola Vasić, Nada Adamović,Mirjana Petrov i LJubomir Teofanov. Zamenik predsednika Skupštine opštine Kikinda, Nikola Lukač pozdravio je sve prisutnei simboličnim puštanjem balona otvorio je manifestaciju.U znaku radosti, druženja, pesme i igre ispod kostima malih čarobnjaka, dobrih vila i heroja krila su se dečica koja su svojom kreativnošću oplemenila srca naših sugrađana.

Koletivni ugovori sa predstavnicima  Javnih preduzeća  potpisani su 18.septembra 2008. godine u opštini Kikinda. Najveći pomak po rečima predstavnika sindikata, postignut je u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Sve kategorije radnika zaštićene su i u slučaju viška zaposlenih.

Kolektivne ugovore potpisali su predstavnici šest javnih preduzeća. Usaglašavanje teksta  trajalo je oko četiri meseca, a predstavnici sindikata ističu da su imali dobru saradnju sa sa lokalnom samoupravom.

Postoje dva bitna segmenta  u ugovorima. To su usklađivanje kolektivnih ugovora sa međunarodnom  organizacijom rada, gde je stavljen poseban segment zaštite majki.

Drugi segment koji se do sada nije sprovodio  je poštovanje zakona o zaštiti i bezbednosti radnika na radu, i što je i najveći kvalitet ovog ugovora.  Kikinda je prva opština u Srbiji u kojoj je ovakav kolektivni ugovor potpisan.