Aktuelno

U kikindskom Zavodu za javno zdravlje planiraju da otvore i savetovalište za pravilnu ishranu, koje bi trebalo da počne sa radom 8. maja.

Savetovalište će raditi petkom, od 8 do 12 sati, a njegova osnovna delatnost biće individualna i populaciona edukacija, odnosno promocija i pomoć u usvajanju osnovnih principa zdravstvene bezbednosti, hrane i pravilne ishrane, kao i prevencija, rana dijagnoza i nutritivna terapija brojnih poremećaja i oboljenja koja nastaju usled nepravilne ishrane.

Nepravilna ishrana, inače, predstavlja vodeći faktor rizika kod brojnih oboljenja. Od gojaznosti pati kod nas oko 50 odsto odrasle populacije i 18 odsto omladine.

Savetovalište za pravilnu ishranu trebalo bi da doprinese usvajanju pravilnih i odbacivanju pogrešnih navika u ishrani. Stručnjaci Zavoda za javno zdravlje koristiće najsavremenija uputstva i metode u ovoj oblasti, kako što su antropometrijska merenja, laboratorijske analize, klinički pregledi, izračunavanje određenih indeksa uhranjenosti, kao i lečenje bolesti adekvatnom dijetetskom terapijom.

Usluge i savetovališti za pravilnu ishranu biće u početku naplaćivane prema važećem cenovniku Zavoda za javno zdravlje. Postoji mogućnost da naplata kasnije ide i preko Fonda za zdravstveno osiguranje.

U toku je rekonstrukcija velikog bazena na Sportskom centru "Jezero", kako bi bio spreman za predstojeću kupališnu sezonu. Najpre bi trebalo izzršiti, takozvano, peskarenje dna, a potom silikonom začepiti pukotine. Nakon toga, kako je rekao v.d. direktora Sportskog centra "Jezero" Milovan Ranđić, dno će biti premazano specijalnim lakom.

Sličnu popravku, odnosno renoviranje dna, trebalo bi uraditi i na malom bazenu. Nešto ranije, uređene su tribine i pottribinski prostor.

Radovi su povereni Molerskom preduzeću "Kikinda", a njihova vrednost je 2,1 milion dinara. Novac je obezbeđen posredstvom Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada". Poslovi bi trebalo da traju oko mesec dana, što znači da bi bazen bio spreman za početak juna.

Sportski centar "Jezero" ponudiće pretplatne karte i predložiti firmama povoljnije modele kupovine ulaznica za predstojeću kupališnu sezonu. Inače, ugradnjom filtera poboljšan je kvalitet vode.

Stanovnici kikindske opštine i ovoga puta tradicionalno su proslavili 1. maj - kod kuće, ili na izletištima. Najviše posetilaca bilo je na "pogonu tri" Industrije građevinskog materijala "Toza Marković". Ovo je prvi put da je kapija pomenutog pogona bila otvorena i za ove namene. Naime, godinama unazad 1. maj je obeležavan u šumici na izlazu iz grada, da bi potom javna proslava bila premeštena na "Plavu banju".

Otvaranjem stočne pijace na "pogonu tri" stekli su se uslovi da izlatnici, ugostitelji, vlasnici luna parkova, trgovci i svi drugi mogu na ovom mestu da provedu ugodne trenutke, imajući u vidu da postoje velike betonske površine, mesta za tezge, sanitarni čvorovi, česme i veliki parking za vozila. Teško je pretpostaviti koliko je Kikinđana boravilo tokom praznika na "pogonu tri". U svakom slučaju, nećemo pogrešiti ako kažemo da ih je bilo nekoliko hiljada.

I ovoga 1. maja, mahom mlađi, odlučili su da 1. maj proslave u šumici na Simićevom salašu. Najatraktivnija mesta zauzeta su već u ranim popodnevnim satima, 30. aprila. Po slobodnoj proceni, u ovoj četinarskoj šumi bilo je oko 1.000 izletnika koji su uz vatre, roštilj, kotlić ili ražanj proveli noć uoči praznika.

Zanimljivo je bilo, kažu, i na obali kanala "Dunav-Tisa-Dunav". Ugođaj su, donekle, pokvarili krpelji kojih ovog proleća ima mnogo više nego prethodnih godina.

Nešto izletnika okupilo se i na "starom jezeru". Bilo je šetača, ali i onih koji su raspalili vatru i "roštiljali".

Mokrinčani se za 1. maj tradicionalno okupljaju na obodu "rezervata velike droplje", na obali Arange, odnosno na tromeđi mokrinskog, jazovačkog i atara Banatskog Monoštora. Po slobodnoj proceni, u petak, subotu i u nedelju bilo je preko 1.000 meštana koji su na izletu u šumarcima kod salaša Nikole ribara, proslavili praznik rada. Kao što i slika govori, stanovnicima najvećeg sela u kikindskoj opštini bilo je veoma lepo.

Član Opštinskog veća za privredu, poljoprivredu i malu privredu Mladen Duka sastao se juče popodne u zgradi SO sa delegacijom  poljoprivrednih kompanija iz Danske, kao i sa predstavnicima ambasade Kraljevine Danske u Beogradu.
Predstavnici nekoliko kompanija iz ove nordijske zemlje iskazali su interes za razvoj poljoprivrednih projekata u Srbiji, uz granicu sa Rumunijom. Nakon uspešnih poslovanja u Rumuniji, danski poljoprivrednici, predvođeni predstavnicima kompanije "Agriinvest" interesovali su se kakve su mogućnosti  za kupovinu uzimanje i zakup poljoprivrednog zemljišta.
Mladen Duka je upoznao goste sa sa poljoprivrednim potencijalima opštine. Predočio im je da su sva poljoprivredna preduzeća u kikindskoj opštini privatizovana, a da je većina zemljišta u državnom vlasništvu izdata u najam. Rekao je da, prema važećem zakonu, stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. To jedino mogu privredni subjekti ili firme sa sedištem u našoj zemlji.
- Danci su danas posetili nekoliko poljoprivrednih preduzeća i interesovali su se kakvi su poljoprivredni potencijali u našoj opštini. Mi smo zainteresovani za saradnju, pre svega u oblasti primarne poljoprivredne i prerađivačke industrije. Nadamo se da ćemo naći obostrani interes i u skorijoj budućnosti konkretizovati saradnju - rekao je Mladen Duka.
Gosti iz Danske su se interesovali i za skldištne kapacitete u opštini. Inače, kompanija "Agriinvest" bavi se ratarstvom i proizvodnjom industrijskog bilja i u te svrhe kupuje poljoprivredno zemljište, formirajući velike parcele, kako bi postigli efikasniju proizvodnju.

Hor Osnovne škole "Vuk Karadžić" putuje u Austriju, gde bi trebalo da nastupi na međunarodnom festivalu 30. maja. Generalna proba održana je nedavno u kikindskom Narodnom muzeju.
Inače, hor broji 40 članova, od kojih su 36 devojčice i četiri dečaka. Većina članova hora pohađa Osnovnu muzičku školu "Slobodan Malbaški". Pripremaju se od početka školske godine, pod umetničkim rukovodstvom mr Biljane Jeremić. Ona je naglasila da je konkurencija veoma velika i da tamošnji dečji horovi ostvaruju visoke umetničke domete, međutim ni hor kikindskih osnovaca nije bez šansi, jer su vredno i marljivo radili.