Aktuelno

U saopšetenju Ministarstva finansija koje je upućeno svim predsednicima opština navodi se da Poreska uprava Republike Srbije čini napore na sprovođenju poreske discipline svih poreskih obveznika koji obavaljaju neku privrednu delatnost.
Pojačana aktivnost usmerena ka maloprodavcima koji moraju da evidentiraju promete, obračunavaju i plaćaju propisane poreze, stavlja ih u neravnopravan položaj, u odnosu na lica koja obavljaju delatnost bez ikakvih opterećenja. Iz Ministarstva apeluju na nadležne iz opštine da se prema neregistrovanim prodavcima preduzmu mere kako bi se što veći broj ovih lica stavio u okvire legalnog prometa.

Predstavnici meštana Jugovićevog sokačetu, Vinogradske,  Teremijskog druma, "Strelišta", Železničkog novog reda, i još nekih ulica, predali su juče peticiju lokalnoj samoupravi, tražeći  izgradnju kanalizacije, problema koji ih muči skoro 20 godina. Radi se o 382 domaćinstva u navedenim ulicama u kojima ne postoji  kanalizaciona mreža. Peticiju je potpisalo preko 420 građana.

Član Opštinskog veća za komunalnu infrastruktiru Stevan Belošev, rekao je da u potpunosti razume probleme meštana koji žive u ovom delu Kikinde, kao i svih onih u čijim ulicama ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža.

On je istakao da ove godine, zbog nedostatka novca i neophodne štednje, neće biti izgradnje nove felakne mreže, osim u ulicama za koje je posao ugovoren prethodne godine.

- Imamo pripremljenu dokumentaciju za radove u Železničkom novom redu, ali takođe postoji problem otkupa jedne parcele na budućoj kanalizacionoj mreži, koju vlasnik ne želi da proda. Takođe, ne postoji urbanistička dokumentacija za prigradsko naselje "Strelište", što je osnovni preduslov za izradu projektne dokumentacije za kanalizaciju u ovom delu Kikinde. Ispred nas je mnogo administrativnih radnji koje po zakonu moramo da uradimo, da bi potom mogli da sačinimo idejni, a potom glavni projekat za izgradnju kanalizacije. Sve to imamo u vidu i nastojaćemo da ovaj problem što pre rešimo, jer je to u interesu lokalne samouprave, kao i građana - rekao je Stevan Belošev.

 Inače, da bi otpadne vode buduće kanalizacione mreže u ovom naselju mogle da otiču, mora da se preradi i deo mreže koja postoji u blizini "Strelišta".

Od 1. juna, prema uredbi Vlade Srbije, fiskalizacijom će biti obuhvaćena prva grupa od ukupno 13 delatnosti, koje dosad nisu bile predviđene Odlukom o evidentiranju prometa na ovaj način.

Pomenutog datuma, izdavanje računa putem fiskalne kase počinju putničke agencije i tur operateri, obveznici koji pružaju zdravstvene usluge stanovništvu, izuzev zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

 Fiskalne račune moraće da izdavaju i oni koji pružaju veterinarske usluge, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti u sprečavanju pojave, širenja i suzbijanja zaraznih bolseti kod životinja.Ovu kasu moraće od 1. juna da imaju i radnje u kojim se obavlja šivenje po narudžbini, proizvodnja i prepravka odeće.

Ministarstvo trgovine i usluga poziva privrednike da blagovremeno preduzmu neophodne aktivnosti, imajući u vidu da je neophodno nabaviti fiskalne kase od ovlašćenih proizvođača.

Pre početka evidentiranja prometa, ona mora da bude fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika Poreske uprave.

Inače, kazne za neizvršavanje ove obaveze kreću se od 100.000 do 1.000.000 dinara,a preduzima se i mera zabrane obavljanja delatnosti.

Povodom 64.godišnjice proboja Sremskom fronta, delegacije Opštinskog odbora SUBNOR-a, lokalne samouprave i Opštinskog odbora SPS-a, položile su vence na spomen obeležje u Adaševcima kod Šida.

Sremski front se smatra jednim od najtežih, najdugotrajnijih i najtragičnijih bojišta Drugog svetskog rata, na kojem je u borbama učestvovalo 250 hiljada vojnika. Borbe su trajale 172 dana.Pretpostavlja se da je poginulo oko 14 hiljada pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.Sovjetska Crvena armija izgubila je 1387 vojnika, bugarska Narodna armija 627. Na frontu, život je izgubilo dvadesetak Kikinđana i Novomiloševčana.

Poginulim borcima u čast na 105.kilomteru autoputa Beograd-Zagreb podignut je spomen-kompleks"Sremski front".

Probojem Sremskog fronta, praktično su okončane velike ratne operacije za oslobođenje Jugoslavije.

Nakon današnjeg obilaska ostataka "Belog krsta", koji se trenutno nalaze u magacinskom prostoru fabrike "Hemik", član Opštinskog veća za kulturu Miloš Latinović rekao je da jedan od istorijskih simbola Kikinde u veoma lošem stanju.

-Jedino čime možemo da budemo donekle zadovoljni je mesto gde se njegovi  ostaci nalaze. U pitanju je suv, čist i obezbeđen magacinski prostor, međutim "Beli krst" je u delovima, devastiran i mislim da bi svako njegovo pomeranje dovelo do novih oštećenja. Smatram da neće biti moguće prebaciti ga iz "Hemika" u Narodni muzej i, pretpostavljam, a to će proceniti stručnjaci,  biće ga nemoguće u potpunosti obnoviti  i postaviti, bilo u portu pravoslavne crkve ili na gradski trg - rekao je Latinović i dodao da opštinska komisija formirana za zaštitu ovog istorijskog spomenika Kikinde mora dobro da proceni šta će učiniti, uz konsultaciju stručnjaka Međuopštinskog zavoda za zaštitu istorijskih spomenika u Subotici.

Četvoročlana komisija, na čijem je čelu mr Mirjana Kojić, trebalo bi da se sastane nakon uskršnjih praznika, i onda će, rekao je Latinović, doneti konkretnije predloge.

- U svakom slučaju, nećemo odustati od ideje da "Beli krst" vratimo na trg. Mislim da je nemoguća njegova restauracija, ali bi neki delovi mogli da se iskoriste. O tome će se izjasniti i stručnjaci Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Mislim da ćemo ubrzo doći do nekog rešenja. Razmatra se i mogućnost podnošenja krivične prijave protiv onih koji su doprineli da se "Beli krst" uništi i nađe u stanju u kakvom je sada - rekao je Latinović.

Ovaj simbol Kikinde postavljen je na trg pre više od 250 godina. Godine 1953. premešten je u portu pravoslavne crkve, a u blizini mesta gde se nalazio podignut je spomenik Jovanu Popoviću. Lokalna vlast, na čelu sa predsednikom Opštine Branislavom Blažićem, odlučila je da ga vrati na mesto spomenika kikindskom pesniku  i revolucionaru Popoviću. Oktobra 2006. godine, prebačen je u Futog na restauraciju. Vraćen je krajem decembra 2007. jer je obnova, praktično, bila nemoguća. Bio je neko vreme u hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi, a sada se, rekosmo, njegovi delovi nalaze u "Hemikovom" magacinu.