Aktuelno

Na današnjoj sednici odbornici su utvrdili predlog odluke o uvođenju samodoprinosa na teritoriji naseljenog mesta Kikinda, kao i odluku o  raspisivanju referenduma za njegovo sprovođenje. Građani sa pravom glasa imaće priliku da se potpisom izjasne, od 10. do 28. decembra.

Ukoliko bude izglasan, važiće pet godina, od 1. januara 2010, do 31. decembra 2014. godine. Zaposleni i penzioneri ( ovi drugi uz pismenu saglasnost) izdvajali bi po dva procenta mesečno od svojih primanja. Vlasnici poljoprivrednog zemljišta plaćalili bi godišnje 100 dinara po hektaru, a oni koji obavljaju samostalnu delatnost, bilo da plaćaju ili ne plaćaju porez u paušalu, 5 odsto.
Prema predloženom programu, 70 odsto prikupljenih sredstava na ime gradskog samoroprinosa koristilo bi se za komunalnu infrastrukturu, odnosno za izgradnju fekalne kanalizacije i gradske vodovodne mreže.
Kako je predloženo, ostalih 30 odsto trošeno bi na finansiranje udruženja građana, za sport i kulturu i verske objekte, odnosno za civilni sektor.

Kako je precizirao član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, od navedenih 30, za sport bi se izdvajalo 14 procenata, kulturu 4,5, udruženja građana 9 i za verske objekte 2,5 procenata.
Odbornici su imenovali i sedmočlanu Komisiju za sprovođenje referenduma o uvođenju samodoprinosa u Kikindi, čiji je predsednik Ilija Vojinović, predsednik Opštine Kikinda.

Na današnjoj sednici izmenjena je Odluka o pravu na roditeljski dodatak za prvo dete, po kojoj se, umesto dosadašnjih 10.000 dinara, od 1. januara 2010. godine iz opštinskog budžeta jednokratno isplaćuje 15.000 dinara za prvorođenče. Ovaj dodatak isplaćivao se, inače, za prvo dete, od 1. januara 2004. godine, u iznosu od 10.000 dinara.
Odbornici su doneli odluku o ponovnom pokretanju inicijative kako bi Kikinda dobila status grada. U tom cilju, Udruženje građana „Kikindski forum“ sakupilo je preko 7.000 potpisa za ovu statusnu promenu, imajući u vidu da postoje ekonomski, geografski, kultirni i drugi uslovi kako bi Kikinda postala grad u administrativnom smislu. Naš grad, inače, nastupa zajedno sa Pirotom u ovoj akciji, budući da jedini u Srbiji, kao sedišta okruga,  nemaju pomenuti status.

Izmenjena je i dopunjena Odluka o proširenim pravima i oblicima socijalne zaštite, budući da u opštini postoji sve veći broj ugroženih građana, kojim je neophodno hitno zbrinjavanje i smeštaj. Kikindski Gerontološki centar predložio je osnivaču, Skupštini opštine, da izmeni postojeću odluku i ugradi odredbe koje regulišu osnivanje prihvatne stanice, što su odbornici prihvatili.
Doneta je i Odluka o utvrđivanju uslova za legalizaciju objekata, kojom je ostavljena mogućnost da se bez saglasnosti suseda, omogući legalizacija objekata koji nisu izgrađeni na propisnom minimalnom rastojanju, kao i onih preko dozvoljene visine.

Odbornici su imenovali petočlani Savet za rodnu ravnopravnost, čija je predsednica Gordana Perunović-Fijat, zamenik predsednice Aleksandar Aćimov, a članice: Magdolna Komarek, Marija Srdić i Marijana Iličin.
Na sednici Skupštine opštine usvojen je i Statut Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Nevladina organizacija „Akademija ženskog preduzetništva“ u partnerstvu sa opštinama: Bački Petrovac, Kovačica i Žitište, realizuje projekat nazvan „Vreme je za budžet po ženskoj meri“, uz finansijsku podršku Razvojnog fonda za žene Ujedinjenih nacija.
NJegova vrednost je oko dva miliona dinara, a realizuje se od maja do kraja ove godine.

Jedna od sesija, u koje je uključen i kikindski Centar za podršku ženama, održana je danas u Kikindi.
Inače, „rodno budžetiranje“ je relativno nov metod koji se koristi u procesu zalaganja za rodnu ravnopravnost, transparentnost i efikasnost u javnim troškovima. Metod je najefikasniji kada se koristi u partnerstvu između članova parlamenta, lokalnih skupština, nevladinih organizacija i medija.

Rodno budžetiranje ima za cilj da osigura uključivanje žena i muškaraca, kao i njihove specifične potrebe i interese, u proces odlučivanja o budžetu, i da omogući da alokacija sredstava u budžetu vodi smanjenju rodne nejednakosti.

Pokrajinskog poslanika i direktora Kancelarije za inkluziju Roma Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, Duška Jovanovića, primio je danas u svom kabinetu prednik Opštine Ilija Vojinović. Sastanku su prisustvovali i pokrajinski poslanik Savo Dobranić, pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović, član Opštinskog veća Branislav Čolak i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja.
Zahvalivši na prijemu, Jovanović je izrazio zadovoljstvo onim što lokalna samouprava čini za romsku nacionalnu zajednicu.

- Žalimo da intenziviramo aktivnosti, kako bi što više romske dece približili školskim i obrazovnim institucijama, razmotrili pitanja zapošljavanja Roma i videli šta možemo da učinimo kada je u pitanju poboljšanje uslova za stanovanje ove populacije - rekao je Jovanović i dodao da je preko javnih radova, odnosno Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Pokrajine, ove godine angažovano 269 pripadnika romske nacionalnosti, za čega je izdvojeno oko 42 miliona dinara.
Inače, jedan takav projekat sprovodi se i u Mokrinu, gde 11 Roma preko javnih radova, realizuje poduhvat zaštite od podzemnih voda, vredan oko jedan milion dinara.

Jovanović je podsetio da je preko Kancelarije za inkluziju Roma, ove godine pokrenut studijski program za vaspitače na romskom jeziku, na Visokoj školi strukovnih studija u Vršcu, što je prvi takav poduhvat, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi.

Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu Opštinske uprave Opštine Kikinda, uputio je javni poziv pravnim i fizičkim licima, vlasnicima bespravno sagrađenih stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata, da do 11. matra 2010. godine ovom Sekretarijatu podnesu zahtev za njihovu legalizaciju.
Zahtevi se podnose na obrascu koji se nalazi u Uslužnom centru u zgradu Skupštine opštine, gde će podnosilac dobiti potrebne informacije o dodatnoj dokumentaciji.

Takođe, pozivaju se pravna i fizička lica koja su blagovremeno podnela zahtev ovom Sekretarijatu za legalizaciju navedenih objekata, a nisu priložila svu dokumentaciju, da to mogu da učine na pisarnici Opštinske uprave, u roku koji je naznačen u obaveštenju Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu.

Obaveštenje će biti poslato svim licima koja su podnela zahtev za legalizaciju, kao i licima koja su podnela prijavu za legalizaciju.
Podrobnije informacije mogu da se dobiju u Uslužnom centru i u kancelarijama broj 67. i 68. u zgradi Skupštine opštine.
Lica koja u navedenom roku ne podnesu zahtev za legalizaciju navedenih objekata, odnosno ne dopune svoj zahtev ili prijavu, snosiće zakonske posledice predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09.).
Zakonom o planiranju i izgradnji regulisana je obaveza građevinskog inspektora da bez odlaganja donese rešenje o uklanjanju objekta za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u naznačenom zakonskom roku.

Narodna banka Srbije, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj „Banat“, uz podršku lokalne samouprave, održali su danas u Svečanoj sali SO sastanak sa mnogobrojnim privrednicima, bankarima i predstavnicima drugih institucija, na temu međunarodnih kreditnih linija za finansiranje malih i srednjih preduzeća, preko Narodne banke Srbije. Reč je, inače, o kreditnim linijama iz Evropske investicione banke, Vkade Republike Italije i iz Fonda revolving kredita, koji se realizuju preko više poslovnih banaka u Srbiji, pod povoljnim uslovima

Sastanak je otvorio predsednik Opštine Ilija Vojinović, a o aktuelnoj situaciji u Srbiji kada su u pitanju finansije, devizni kurs i prognoze i očekivanja za narednu godinu, govorio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Kako je rekao Jelašić, Srbija je u prvih devet godina tranzicije  trošila mnogo više nego što je zarađivala.

- Činjenica je da smo došli do više para, ali smo ih trošili na, takozvana, nerazmenljiva dobra, što, dakle, ne možemo da izvozimo. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postići i održati stabilnost cena. Sledeća, 2010. godina će sigurno biti bolja u odnosu na 2009. ali je ne možemo nazvati dobrom. Očekujemo ekonomsku stabilnost i rast od 1,5 odsto, ali će održivost zavisiti od investiciija. Lično, sumnjam da će naredne godine doći do značajnog povećanja broja zaposlenih. To očekujemo tek od 2011. godine. Sa Međunarodnim monetarnim fondom imamo program koji nam obezbeđuje da se zadužujemo jeftinije od mnogih susednih zemalja - rekao je Jelašić i dodao da Narodna banka Srbije, koja ima rekordne devizne rezerve od oko 10 milijardi evra, neće dozvoliti velike dneve fluktuacije dinara, niti će determinisati devizni kurs.