Aktuelno

Na današnjoj konferenciji za novinare, održanoj u "Toplani", v.d. direktora Nikola Terzin izjavio je da dugovanja prema ovom javnom preduzeću iznose oko 77 miliona dinara. On je naveo da građani duguju oko 35 miliona, pravna lica, odnosno ustanove 37 miliona dinara, dok otežano ide i naplata dimničarskih usluga, čija dugovanja su dostigla cifru od 5 miliona dinara.
- Dugovanja su velika i prinuđeni smo da reagujemo. Dužnicima smo uputili opomene pred tužbe, i sledeći korak biće prinudna naplata duga. Voleli bismo, ako je moguće, da se dogovorimo o načinu izmirenja obaveza, međutim na naš poziv odazvalo se svega nekoliko  dužnika, korisnika usluga toplotnog grejanja. Znam da je svima teško, ali smo prisinjeni da preduzmemo ovakve mere - rekao je Terzin i naveo da, sa druge strane, "Toplana"  trenutno duguje "Srbijagasu" oko 85 miliona dinara za gas.
Inače,  80 odsto cene grejanja čini cena gasa. On je uoči grejne sezone poskupeo za oko 60 odsto, dok je "Toplana" jesenas cenu svojih usluga podigla za 17 procenata. Na toplovod je priključeno oko 3.000 stanova i stotinak ustanova i pravnih lica. Terzin nije želeo da navodi kolika su  pojedinačna dugovanja, ali je naglasio da su među dužnicima i Policijska uprava, Opštinski sud, škole, "Naftagas", hotel "Narvik"... Posebno je istakao da 17 individualnih potrošača duguje "Toplani" oko 1,3 miliona dinara.
Nikola Terzin je rekao da su u ovom Javnom preduzeću preduzeli mere štednje. "Toplana", inače, ima 48 zaposlenih, a prosečna plata je, rekao je Terzin, oko 36.000 dinara.
Prvi čovek "Toplane"  se osvrnuo i na loše stanje toplovodne mreže. Rekao je da vode pregovore sa predstavnicima pokrajinskih i republičkih fondova, kako bi dobili novac za rekonstrukciju jednog njenog dela.
Imajući u vidu neprijatno zimušnje iskustvo kada je država ostala bez  uvoznog gasa, Terzin je rekao postoji mogućnost korišćenja mazuta u glavnoj kotlarnici i onoj na Mikronaselju, dok nema uslova za ovaj energent u kotlarnicama u Hajduk Veljkovoj i u Svetozara Miletića. Zamena gorionika i montiranje rezervoara za mazut u prve dve kotlarnice košta oko 100 miliona dinara, od čega bi opština trebalo da plati 70 miliona, što je, po Terzinovoj proceni, teško izvodljivo u opštoj besparici.

Iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja odobreno je još dva i po miliona dinara za nastavak izgradnje hrama svetih Kozme i Damjana u Kikindi.
Poslanik u pokrajinskoj Skupštini Savo Dobranić, simbolično je predao pismenu odluku Upravnog odbora pomenutog fonda, starešini pravoslavnog hrama u izgradnji, Bobanu Petroviću. Dobranić je naglasio kako su se mnogi angažovali da radovi budu što pre okončani. Sveštenik Boban Petrović, zahvalivši se na odobrenim sredstvima, podsetio je da predstoji još puno radova kako bi posao bio priveden kraju.
Novac će biti utrošen za izgradnju poslednje kupole na  ovom sakralnom objektu.
Do sada je u izgradnju utrošeno 25 miliona dinara. Predviđeno je da centralna kupola bude visoka 24 metra. Pored crkve, čija je površina 500 kvadratnih metara, biće izgrađeni parohijski dom i zvonik.
Krajem februara, na  šestoj donatorskoj večeri u Kikindi, što u novcu, što u građevinskom materijalu, prikupljeno je oko 2,5 miliona dinara za izgradnju hrama svetih Kozme i Damjana.

Šesta po redu manifestacija u Srbiji, "Noć muzeja", biće održana  16. maja, na više od 190 lokacija, u 36 gradova u Republici, među kojim je i Kikinda.
Biće predstavljeno oko 500 sadržaja, a dominiraće izložbe,  performansi i revije. Prošlogodišnju manifestaciju u Srbiji, održanu u 23 grada, videlo je oko 450.000 posetilaca.
"Noć muzeja" biće održana u, između ostalog, i u Beogradu i Novom Sadu.
 U Beogradu će tokom noći, 16. maja, biti predstavljen prigodan sadržaj na više od 80, a u Novom sadu na oko 40 lokacija.
Ova manifestacija biće održana u Srbiji, u okviru evropske "Noći muzeja", pod pokroviteljstvom Evropske komisije i UNESKO-a.
Prošlogodišnju manifestaciju u Kikindi, nazvanu "Kurija horor", videlo je oko 3.000 posetilaca. "Pokrovitelj "Noći muzeja" bila je Opština, a u organizaciji ove manifestacije, pored zaposledih u Narodnom muzeju, učestvovalo je i 40 srednjoškolaca-volontera.

UNESKO kamp, čiji je domaćin Gimnazija "Dušav Vasiljev, od 3. do 8. aprila, zvanično je otvoren u subotu, 4. aprila. Gimnazijalci ugošćuju 30-ak predstavnika škola iz Leskovca, Užica, Pančeva, Sombora, Kučeva, Buja u Hrvatskoj i Temišvara iz susedne Rumunije. Predsednica Opštine Jagoda Tolicki, koja je, zajedno sa članom Opštinskog veća Viktorom Felbabom, prisustvovala otvaranju ove višednevne manifestacije, potpisala je sa direktoricom Gimnazije Jelenom Sekulić, Ugovor o protokolarnoj saradnji.
Kako je naglasila Jagoda Tolicki, lokalna samouprava će podržati ovakva i slična druženja mladih, koji se upoznavaju i zbližavaju kroz razne vidove aktivnosti.
- Učeći kroz razlike, najlakše shvatamo da smo, u suštini, slični i da smo na istom zadatku - rekla je, između ostalog, Jagoda Tolicki.
Tema ovogodišnjeg UNESKO kampa je "Moj grad-to sam ja". U subotu popodne gosti i domaćini bili su na "Starom jezeru" i priredili "igrice dobre volje". U nedelju su učesnici kampa išli na izlet na Palić, u Suboticu i Kelebiju.
Danas, za ponedeljak, u planu su zajedničke radionice na kojima će biti predstavljeno "sedam kikindskih čuda". "Čuda " su, inače, zaštitni znaci Kikinde: kikindski mamut, mlin "suvača"," Tera", proizvodi od mleka, odnosno sapun od kozjeg mleka i mokrinski sir, jezički lokalizmi, tradicionalni instrument gajde i turistička manifestacija "Dani ludaje".
Za utorak je planirana zajednička radionica nazvana "Svet po mojoj meri-od stvarnosti, ka idealnoj zajednici", a nakon toga, u OŠ "Đura Jakšić", biće održana druga radionica, "Lični otisak", gde će gosti i domaćini predstaviti svoj  grad. Završna priredba je popodne u KUD-u "Eđšeg". U sredu će kikindski gimnazijalci ispratiti goste.

Kako je najavio član Opštinskog veća za privredu,  poljoprivredu i malu privredu Mladen Duka, od 15. aprila trebalo bi da počne sa radom poljočuvarska služba. Tako će Kikinda, nakon skoro 20 godina, ponovo imati službu čiji je cilj zaštita poljoprivrednog zemljišta.
On je rekao da su urađene sve pripremne radnje i 20 poljočuvara, koliko u prvom trenutku ova služba ima,  uskoro kreće na posao.
- Zadatak im je da sprečavaju krađe u ataru, da vode računa o atarskim putevima, sprečavaju nastanak divljih deponija na njivama i u kanalima, vode računa da na poljoprivrednici svojim mašinama ne iznose blato na javne puteve i slično - rekao je Duka i naglasio da poljočuvari nisu radnici Opštinske uprave, nego je posao njenog organizovanja i funkcionisanja, do raspisivanja  i završetka tendera, u nardna dva meseca, poveren beogradskoj agenciji "Beozaštita".
Inače, poljočuvarska služba je u nadležnosti opštinske Javne agencije za poljoprivredu. Finansira se sredstvima koja kikindskoj opštini pripadaju na osnovu rente od korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Poljočuvari imaju radne uniforme, mobilne telefone i motocikle. Biće u stalnom kontaktu sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, kao i sa MUP-om.