Aktuelno

Nizom prigodnih aktivnosti, učenici i profesori kikindske Gimnazije "Dušan Vasiljev" beležili su u petak Dan škole, u znak sećanja na pesnika čije ime ova srednja škola nosi već pola veka. Učenici su u KUD-u "Eđšeg" izveli predstavu rađenu po knjizi "Galeb" autora DŽona Livingstona, a potom je položen venac na bistu Dušana Vasiljeva. Bilo je i sportskih nadmetanja, prezentacija i drugih aktivnosti.

Inače, pre šest godina Gimnazija "Dušan Vasiljev postala je UNESKO škola, a od 3. do 8. aprila biće domaćin trećeg UNESKO kampa. U goste su pšozvani predstavnici  škola iz desetak gradova iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Makedonije.

Gimnaziju pohađa ove školske godine 520 učenika. Osnovana je 1858. godine kao "realka" na nemačkom jeziku. Pre 50 godina, 22. novembra, 1959. godine, ponela je ime po kikindskom pesniku Dušanu Vasiljevu. Inače, Dušan Vasiljev rođen je  u Kikindi 1900. godine. Građansku i Učiteljsku školu završio je u Temišvaru. Bio je učesnik Prvog svetskog rata, kao austrougarski vojnik na italijanskom frontu. Studirao je prava u Beogradu, a kasnije je učiteljovao u Čeneju. Bio je i nastavnik Građanske škole u Kovinu.

Pročuo se pesmom „Čovek peva posle rata“. Pisao je autentične stihove, ekspresionističkog naboja. Umro je u rodnom gradu, 1923. godine. Devet godina nakon smrti, 1932. godine, objavljena mu je zbirka „Izabrane pesme“.

Povodom organizacije mifestacije "Maturska parada-ples sa Evropom 2009.", danas je održan sastanak kojem su, osim predstavnika loklane samouprave, člana Opštinskog veća za omladinu Mirka Babića, prisustvovali i predstavnici kikindskih srednjih škola, maturanti i profesori, kao i predstavnici školskih parlamenata. Cilj skupa je najava organizacije projekta za ovu godinu, dogovori oko obuke u srednjim školama i priprema za ples.

Naime, 15. maja, 2009. godine, tačno u podne, maturanti širom Evrope zaplesaće po taktovima "Kvadrila",  iz operete "Slepi miš", kompozitora Johana Štrausa.

Kako je rekao predsednik Upravnog odbora Centra za podršku i afirmaciju kreativnih ideja mladih "Kreativia", Marko Markovljev, koji je zadužen za organizaciju  ovog projekta u Kikindi i u još desetak gradova u Vojvodini, cilj je obaranje prošlogodišnjeg Ginisovog rekorda u sinhronizovanom plesu, kada je istovremeno plesalo 27.040 maturanata iz Evrope.

- Verujem da će ove godine istovremeno plesati preko 35.000 maturanata. U ovoj manifestaciji učestvuju i mladi iz 30 gradova Srbije. Lane je u Kikindi plesalo 364 maturanta, a verujemo da će ih 15. maja, 2009. godine, biti više. Sve će biti potpuno sinhronizovano, plesači će biti istovetno obučeni - rekao je Markovljev i dodao da će nekoliko minuta pre početka parade, plesači-maturanti položiti "Zakletvu za nenasilje", upućenu predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Generalni pokrovitelj "Maturske parade" za Srbiju je Ministarstvo za omladinu i sport i Kancelarija predsednika Srbije Borisa Tadića, dok je Opština pokrovitelj plesa u Kikindi, koji će, kao i lane, biti na Trgu srpskih dobrovoljaca, ispred zgrade Narodnog muzeja.

Član Opštinskog veća za omladinu Mirko Babić izjavio je da je, kao i lane, lokalna samouprava podržala ovu lepu manifestaciju.Za njenu organizaciju u Kikindi, namenjeno je oko 350.000 dinara.

Prošle sedmice Vlada Republike Srbije uputila je Skupštini na usvajanje  nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Novine se odnose na način davanja u zakup parcela u državnoj svojini, kako bi se uklonile uočene nejasnoće i tehničke prepreke, kao i da se spreče zloupotrebe. Kako je predviđeno, lokalni poljoprivrednici će imati prednost i prvenstvo u prvom licitacionom krugu za oranice u katastarskoj opštini kojoj pripadaju. Tek u drugom krugu nadmetanja moći će da učestvuju i ostala zainteresovana  fizička i pravna lica.

Takođe, novi zakon predviđa sankcionisanje onih čije ponašanje dovodi do poništenja licitacija, koji ne plaćaju zakupninu za unajmljene parcele i zauzimaju posed mimo zakona, bez pravnog osnova.

Član Opštinskog veća za privredu, mala i srednja preduzeća izjavio je da je šesta po redu licitacija u kikindskoj opštini, koja je odložena na pritisak većeg broja "malih poljoprivrednika", morala biti zakazana po važećem zakonu i da lokalna samouprava neće odstupati od važećih pravnih normi. On je podsetio da su se lokalni paori bunili zbog učešća na licitaciji lica iz drugih opština, ali se protiv zakona nije moglo.

Predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa predsednicom Opštine Jagodom Tolicki, održali su danas sastanak sa direktorima osnovnih i srednjih škola. Razgovaralo se o izmirenju finansijskih obaveza opštine Kikinda prema obrazovanju i o dinamici isplate. Predsednica Jagoda Tolicki podsetila je da punjenje opštinskog budžeta ne ide po planu, a kasne i umanjene su  za oko 15 odsto i finansijske obaveze Republike i Pokrajine prema Kikindi.

Sekretarka Sekretarijata za društvene delatnosti Opštinske uprave Gordana Pažin, podsetila je da je Opština nasledila dug prema osnovnim i srednjim školama i predškolskoj ustanovi, u iznosu od oko 16 miliona dinara, što je bila posledica nerealnog projektovanja budžeta za prošlu godinu. Opština servisira obaveze koliko je u mogućnosrti, ali zbog manjeg priliva u budžet i povećanih troškova tokom zime, pre svega grejanja, dug trenutno iznosi oko 20 miliona dinara.

Član Opštinskog veća za sport i obrazovanje Viktor Felbab rekao je da je kriza prisutna, da lokalna samouprava neće štedeti na obrazovanju i školama, ali će voditi računa o svakom utrošenom dinaru. On je dodao kako je najveći problem priliv novca i dug iz prošle godine.

- Opština će servisirati svoje obaveze, deo po deo, u zavisnosti od priliva novčanih sredstava na njen račun - obećao je Filbab.  

Predstavnici škola podsetili su na nasleđena dugovanja, da sledi ciklus opštinskih, zonskih i drugih takmičenja dece, što, takođe, izizkuje troškove.

Direktor Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" Sava Obradović naglasio je kako gotovo svakog dana stižu zahtevi roditelja za povećanje broja besplatnih užina za decu.

Vremenske prilike konačno idu na ruku poljoprivrednicima i prolećna setva je u punom zamahu. Prema podacima stručnog saradnika za ratarstvo u Poljoprivrednoj stanici u Kikindi, Zorana Simića, u kikindskoj opštini zasejano je oko 5.000 hektara jarog ječma, što je za oko dve hiljade više nego lane. Na nekim parcelama usev je već nikao. On je istakao da su, naročito po obodima parcela, primećene lisne vaši na ječmu i ostalim ozimim kulturama, te bi poljoprivrednici trebalo da povedu računa i na vreme preduzmu potrebne mere.

U toku je setva šećerne repe, koje bi ovog proleća trebalo da bude na oko 4.000 hektara u kikindskoj opštini. Uslovi za setvu su dobri, isušen je površinski sloj zemljišta, što pogodije setvi.

Pšenica je jesenas zasejana na oko 12.000 hektara i ušla je u fazu vlatanja. Usev, u većini, dobro izhleda, ali je na nekim parcelama lošiji, zbog nedostatka fosfora. NJegov nizak sadržaj u zemljištu limitirao je i usvajanje azota, bez obzira na prihranu veštačkim đubrivom. Simić savetuje da paori još malo sačekaju i na ovim parcelama primene foloijarnu prihranu, sa naflašenim fosforom.