Aktuelno

Radnici zoohigijeničarske službe iz Ćuprije će u četvrtak i petak, 10. i 11. decembra, ponovo uklanjati pse i mačke lutalice sa kikindskih ulica. Kako je rekao direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojša Laketa, kućni ljubimci će u četvrtak biti hvatani u Kikindi, a u petak u Banatskom Velikom Selu, Novim Kozarcima, Ruskom Selu i Banatskoj Topoli.

- Gledaćemo da tokom decembra ponovo pozovemo zoohigijeničare iz Ćuprije, kako bi hvatali pse lutalice i u ostalim selima u opštini. U dogovoru sa Veterinarskim inspektoratom i u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, ukoliko zoohigijeničari uhvate na ulici čipovanog psa, čiji je vlasnik poznat, o tome će odmah biti obaveštene opštinska komunalna i veterinarska inspekcija, kao i veterinarska stanica. Sledi prekršajna prijava uz kaznu, kao i nadoknada troška za posao ćuprijske službe - naglasio je Laketa.
Posao će biti obavljen u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i Pravilniku o utvrđivanju mera za rano otkrivanje i dijagnostiku sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti i načinu njihovog sprečavanja.
Vlasnici koji ne žele da drže životinje, mogu da se prijave na broj telefona 26-935, kako bi bili evidentirani i omogućili ovoj službi da ih besplatno uklone iz dvorišta, odnosno stana.

Inače, tokom novembra, u dva navrata, sa kikidskih ulica uklonjeno je ukupno 90 pasa lutalica. Vlasnici ljubimaca dužni su da ih drže u skladu sa zakonom. U slučaju da životinje ostanu bez nadzora, zateknu se na ulici, ili se vode bez odgovarajuće opreme, predviđene su i sankcije. Opštinskom Odlukom o držanju životinja i neškodljivom načinu uklanjanja životinjskh leševa, koja je usvojena početkom godine, kazne za prekršioce su od 5.000 do 25.000 dinara, uz prekršajnu prijavu. Zoohigijeničari iz Ćuprije imaju čitač čipa ako je implantiran u telo ljubimca, i odmah mogu da identifikuju njegovog vlasnika.

Na sutra zakazanoj sednici Skupštine opštine, odbornici bi trebalo da donesu odluku o raspisivanju referenduma za uvođenje samodoprinosa na teritoriji naseljenog mesta Kikinda, rešenje o obrazovanju i imenovanju komisije za sprovođnjenje referenduma o uvođenju samodoprinosa, kao i odluku o samodoprinosu za Kikindu.

Predviđeno je i da odlučuju o izmenama i dopunama odluke o pravu na roditeljski dodatak za prvo dete, o izmenama i dopunama odluke o proširenim pravima i oblicima socijalne zaštite, kao i izmenama odluke o prevozu u drumskom saobraćaju.

Na dnevnom redu će se, takođe, naći i odluka o utvrđivanju uslova za legalizaciju objekata i inicijativa da Kikinda dobije status grada, kao i rešenje o imenovanju članova Saveta za rodnu ravnopravnost. 

Predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović i savetnik generalnog direktora NIS-a Branko Radaković otvorili su danas rekonstruisanu eko stazu od Mikronaselja, do Livnice „Cimos“.

Sredstva za uređenje omiljenog šetališta Kikinđana, dužine 950 metara, obezbeđena su iz Ekolioškog fonda, donacijom NIS-a, u iznosu od 950.000 dinara.

- Imajući u vidu da se pešačka staza nalazi uz glavni put na ulasku u Kikindu i da je koristi veliki broj građana, kao i zaposleni u „Cimosu“, odlučili smo da je obnovimo i rekonstruišemo - rekao je predsednik Opštine Ilija Vojinović.
Inače, sporazumom o strateškoj saradnji sa lokalnom samoupravom, NIS je ove godine u kikindsku opštinu uložio 16, 2 miliona dinara, od čega su četiri miliona dinara usmerena ka ekološkim projektima, poput ove staze na Mikronaselju.
Duž jednog od glavnih šetališta na obodu Kikinde, „Rasadnik“ je posadio 128 sadnica platana, javora i lipa, a lokalna samouprava i fabrika „Cimos“ finansirale su postavljanje 16 klupa.

Prigodnim programom u kojem su učestvovali mališani dečjeg hora „Čuperak“ Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, očišćena i rekonstruisana staza zdravlja i rekreacije, predata je Kikinđanima.

U okviru akcije „Hrana za sve“ nastale pod okriljem medijske kuće B-92, koju podržava i Crveni krst Srbije, za potrebe narodne kuhinje u Kikindi počeli su da stižu kontingenti hrane.

Kako je izjavila sekretarka Opštinske organizacije Crvenog krsta Aranka Felbab, dosad je u Kikindu stiglo 2.715 litara ulja i 1.905 kilograma sojinih ljuspica. Narodnoj kuhinji u našem gradu trebalo bi ovih dana da pristigne 27.200 kilograma brašna, 2.720 sojinih komadića 816 sojinih odrezaka, 14.955 kilograma krompira, 5.440 crnog luka, po 2.720 kilograma šargarepe i svežeg kupusa, 600 smrznutog krompira, 328 smrznute boranije i 248 kilograma smrznute šargarepe.

Zahvaljujući ovoj donaciji, kao i isporuci hrane Vlade Republike Srbije u dogovoru sa Republičkom direkcijom za robne rezerve, broj obroka pripremanih u narodnoj kuhinji Crvenog krsta u opštini biće u naredna četiri meseca privremeno povećan sa 700 na 900. Praktično, broj kuvanih jela povećava se sa 400 na 500, a lanč paketa sa 300 na 400.
Promovišući ove donatorske akcije danas su pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović i sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab pomagale prilokom podele obroka iz narodne kuhinje u ulici Miloša Ostojina 77.

Povodom 3. decembra, Svetskog dana osoba sa invaliditetom, Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, zajedno sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem i njegovom pomoćnicom Gordanom Bulatović, posetio je danas kikindsku „Liru“, preduzeće u sastavu kompanije „Cimos“, jedino u Severnobanatskom okrugu koje zapošljava ove osobe.

Nakon obilaska pogona sa 178 zaposlenih, od kojih su 106 osobe sa invaliditetom, Vasin je istakao da je upravo ova poseta centralno obeležavanje ovog datuma u Vojvodini.
- Preduzeće predstavlja uzor i model kako treba da se ponašamo prema takvim licima i primer saradnje republičkih i pokrajinskih organa, budući da je Republika Srbija, preko Ministarstva ekonomije, uložila ove godine u „Liru“ 40.000 evra, dok je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, putem subvencija, omoguićio ove godine posao za 8 osoba sa invaliditetom, čime je stvorena mogućnost da se otvori i pogon u kojem se šiju zaštitna odeća i rukavice. Sa ovog mesta želimo da uputimo poruku ohrabrenja ovim osobama. S obzirom da sledeće godine počinje primena Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, očekujemo da situacija bude znatno bolja - rekao je Vasin i podsetio da u Vojvodini  ima oko 5.850 zvanično nezaposlenih ovih lica, od kojih su oko 3.000 invalidi rada. U stvarnosti, takvih osoba je znatno više, rekao je Vasin.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović istakao je da će lokalna samouprava učiniti sve što je u njenoj moći kako bi pomogla ovim licima.
Direktorica „Lire“ Jasmina Milankov istakla je da postoji mogućnost da preduzeće proširi delatnost, uz povećanje broja novih radnih mesta za ove osobe, kako bi im se pružila mogućnost da budu ravnopravne u društvu.
„Lira“ je, inače, osnovana 2001. godine kao organizacioni deo „Livnice“. Ime je dobila os skraćenice „livnički invalidi rada“. Nakon privatizacije 2004. godine, postaje jedno od preduzeća u okviru kompanije „Cimos“. Radnici „Lire“ održavaju zelene površine i puteve u fabričkom krugu, higijenu u proizvodnimi i poslovnim prostorima, a deo zaposlenih bavi se i zanatstvom, poljoprivredom i voćarstvom. Preduzeće ima i 16 hektara poljoprivrednog zemljišta i voćnjak sa 1.500 stabala kajsija i 200 stabala šljiva.
Pre godinu dana proširila je delatnost kada je otvorena Krojačka radionica za šivenje radne odeće. Ima zaokružen proces od krojenja, do šivenja, peglanja i pakovanja. Početkom ove godine otvorena je i Radionica za šivenje zaštitne opreme od kože.
Posebno je značajno što je u ovoj radionici prošle i ove godine posao dobilo 22 mladih sa invaliditetom, gluvoneme osobe ili osobe oštećenog sluha, kao i lica sa blagom mentalnom insuficijencijom. Svi su bili na evidenciji nezaposlenih nacionalne službe za zapošljavanje.