Aktuelno

U Kikindi je danas održan sastanak predstavnika 15 banatskih opština sa državnim sekretarom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duškom Radakovićem. Tema skupa bila je racionalizacija opštinskih uprava u jedinicama lokalne samouprave u 2009. godini, odnosno smanjenje broja zaposlenih, uz pomoć sredstava budžeta Republike Srbije i budžeta opština.U republičkom budžetu obezbeđena je 1,1 milijarda dinara namenskih sredstava za "Program racionalizacije u organima jedinica lokalne samouprave", koji je 19. februara 2009. usvojila Vlada Republike Srbije. Ovo je, inače, jedan od niza sastanaka koje ovo ministarstvo organizuje po čitavoj Srbiji.

Program racionalizacije broja zaposlemih podrazumeva da se radnici u organu jedinice lokalne samouprave, slobodno i svojom voljom opredele za sporazumni prestanak radnog odnosa.

Kako je obrazloženo u programu racionalizacije, zaposleni koji imaju od pet do 30 godina radnog staža, opredelivši se za sporazumni raskid radnog odnosa, imaju pravo na jednokratnu novčanu nadoknadu od 550.000 dinara iz republičkog budžeta. NJima pripada i dodatnih 15.000 dinara za svaku godinu radnog staža iz budžeta lokalnih samouprava.

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković, rekao je da bi za pet godina trebalo da se za 10.000 smanji broj zaposlenih u lokalnim samoupravama u Srbiji.

- Mislim da je ovo dobar program, koji bi trebalo da reši problem viška zaposlenih u lokalnim samoupravama. Želeli bismo da do kraja aprila smanjimo broj zaposlenih za 2.000 u Srbiji. Oni koji se odluče na ovaj korak, u narednih pet godina nemaju pravo da se zaposle kod bilo kojeg direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika - rekao je Radaković i dodao da je cilj ne samo smanjiti broj zaposlenih, nego kroz reformu državne uprave obezbediti i profesionalniju, bržu i efikasniju lokalnu samoupravu.

Predsednica Opštine Kikinda Jagoda Tolicki rekla je da kikindska opština nema naročito izražen višak radnika u lokalnoj samoupravi, imajući u vidu kriterijum od dva promila zaposlenih u odnosu na broj stanovnika.

- Nama je veći problem nedostatak stručnih i obrazovnih kadrova. Nameravamo da se uključimo u ovaj program i kroz racionaslizaciju dovedemo strukturu zaposlenih na najbolji mogući nivo - rekla je Jagoda Tolicki i dodala da u ovom trenutku ima 134 zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a da bi optimalni broj trebalo da bude 132 radnika.  

 

Maturanti Tehničke škole: Maja Isakov, Bojan Čoti, Dejan Keri, Rajko Stupar i Nemanja Pantin osvojili su prva mesta iz različitih kategorija na Međunarodnom takmičenju u programiranju. Takmičenje je održano u Mađarskoj, u gradu Seksardu. Organizatori takmičenja bili su Teledom savez Srbije i Fondacija mreža preduzetničkog znanja „Nojman Janoš“. Međunarodno takmičenje za osnovce i srednjoškolce za cilj ima da se dokažu mladi talenti kroz izradu programskih proizvoda, a svoje umeće prikazali su učenici iz Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Sa đacima je radila profesorica programiranja Jasmina Almaši, koja je istakla da je konkurencija bila vrlo jaka. Za ovo takmičenje đaci su se pripremali od početka školske godine.

Maj Isakov napravila je program namenjen najmlađima, odnosno program koji uvodi decu u svet programiranja i uputstva kako da sami izrade neki program. Bojan Čoti izradio je kompjuterski prikaz salona automobila. Prikaz sadrži i spoljni i unutrašnji izgled jednog salona automobila. Dejan Keri napravio je kampanju namenjenu opreznijoj vožnji u saobraćaju. NJegova ciljna grupa bili su tinejdžeri, a program je urađen poput video igrice. Radovi Rajka Stupara i Nemanje Pantina namenjeni su što lakšem svakodnevnom radu na računarima poput slepog kucanja, računar ima mogućnost da se sam ugasi i restartuje.

Od ove godine organizatori takmičenja otvoriće sajt na kome će se nalaziti svi radovi prezentovani na takmičenju. Informatičke kuće kojima su potrebni programeri ovog tipa moći da pogledaju radove i eventualno angažuju autore.

 

Za utorak i sredu, 24. i 25. marta, zakazan je šesti krug nadmetanja za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, koje se nalazi u ataru kikindske opštine. Licitacija preostalih oko 900 hektara, po početnoj ceni od 1.500 do 10.000 dinara po jedinici površine, održaće se u Svečanoj sali Skupštine opštine Kikinda, s početkom u 16 sati. NJive se izdaju u dvogodišnji zakup.

U utorak, 24. marta, u ponudi su parcele u katastarskim opštinama: Kikinda, Iđoš, Sajan i Mokrin. Sledećeg dana licitiraju se poljoprivredne površine u ataru Banatske Topole, Bašaida, Ruskog Sela, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela i Nakova.

Inače, u kikindskoj opštini ima 20.510 hektara državne zemlje. U četvorogodišnji najam, na prethodnih pet licitacija, zakupljeno je dosad 16.084 hektara, po prosečnoj ceni od 6.758 dinara.

Na ime jednogodišnjeg najma planirana je dobit od 1,12 miliona evra, a kikindskoj opštini pripada, kako je zakonom predviđeno, 40 odsto, odnono 448.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.    

 

Udruženje sportskih ribolovaca "Galacka" organizovalo je juče akciju pošumljavanja. Na Starom jezeru posađeno je 300 mladica sibirskog bresta i isto toliko stabala topole na "bari Baranda" u Ulici Dragoljuba Udickog.

Ovo je, inače, deo projekta vrednog milion dinara koji je obezbedilo Javno preduzeće "Vode Vojvodine", čiji je predstavnik, dr Emil Popović, zajedno sa predsednicom Opštine Kikinda Jagodom Tolicki i članovima Opštinskog veća: Gordanom Bulatović, Draganom Strajnićem i Viktorom Felbabom, obišao pomenute lokacije.

Inače, druga polovina marta je u znaku pošumljavanja. Ovog proleća i najesen trebalo bi pošumiti 30 hektara na Vincaidu, a planirano je podizanje vetrozaštitnih pojaseva na još nekoliko lokacija u ataru kikindske opštine - prema Ruskom Selu, na "velikoj teremiji", iza stadiona u Bašaidu, uz poljski put Iđoš-Sajan i na obodu Banatske Topole.

Deo novca za nabavku sadnog materijala obezbeđen je iz rente koja pripada kikindskoj opštini na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a jedan deo sredstava obezbeđen je iz drugih izvora.

 

Nije uspeo ni drugi pokušaj prodaje Akcionarskog društva "Hemik" u stečaju, jer nije bilo zainteresovanih na licitaciji koja je bila zakazana za petak, 20. mart.
Celokupna imovina ovog preduzeća ponuđena po početnoj ceni od oko 85 miliona dinara, ali ni to nije bilo stimulativno za potencijalne kupce.
U "Hemiku" je, inače, uveden stečaj pre oko godinu dana. Dugovi ove nekada velike i moćne fabrike hemijskih proizvoda, uveliko prevazilaze početnu cenu i dostigli su cifru od blizu 300 miliona dinara.
Na prvoj licitaciji, koja je trebalo da bude održana u decembru prošle godine, imovina "Hemika" ponuđena je tada po početnoj ceni od oko 102 miliona dinara.
Trgovinski sud u Zrenjaninu zakazaće uskoro i naredni termin, za treći pokušaj prodaje imovine fabrike, po još nižoj početnoj ceni.