Aktuelno

Novimenovani član Opštinskog veća za mesne zajednice Dragan Stojanović, održao je danas prvi zvanični sastanak sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica.

Stojanović je za medije izjavio da je ovaj sastanak sazvao kako bi se bolje upoznao sa predstavnicima sela i videdo koji su osnovni problemi u seoskim sredinama i kako ih rešiti.

- Sredstva planirana u opštinskom budžetu za seoske mesne zajednice, 33 miliona dinara, veoma su mala i nemamo mnogo prostora za neke veće poduhvate. Pokušaćemo da novac najracionalnije iskoristimo i usmerimo ih na najbolji način, kako bi svi bili zadovoljni - rekao je Stojanović i dodao da je najveći problem, osim loše komunalne infrastrukture, nedovoljno aktivan društveni život, kao posledica odlaska mladih sa sela i lošh materijalnih prilika.

Povodom otvaranja info-šaltera za žene, koji je u Kikindi počeo sa radom 1. marta u Uslužnom centru, danas je održana konferencija za novinare kojoj su, osim članice Opštinskog veća Gordane Bulatović, prisustvovale i: direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački, koordinatorka Ženskog aktivnog društva (ŽAD) Melanija Čejić i saradnica na info-šalteru u Kikindi Vesna Čarapić.

Vesna Šijački je pohvalila saradnju sa lokalnom samoupravom u Kikindi i predstavila značaj ovog šaltera, koji, osim u Kikindi, postoji i u Baču, Žitištu i u Rumi.

- Cilj nam je da sa lokalnim samoupravama, Pokrajinom i donatorskim organizacijama stvorimo uslove za nastavak ovog pilot-projekta, imajući u vidu da smo obezbedili sredstva za funkcionisanje do 1. jula, 2009. godine. Kasnije, planiramo da šaltere otvorimo i u drugim opštinama u Vojvodini - rekla je Vesna Šijački.

Koordinastorka ŽAD-a Melanija Čejić istakla je saradnju sa mnogim institucijama i učešće u mnogim projektima i izrazila zadovoljstvo otvaranjem info-šaltera.

Saradnica na info-šalteru u Kikindi Jelena Čarapić je istakla da već ima onih koji su tražili i dobili korisne informacije na ovom mestu.

Inače, info-šalteri su deo programa "Institucije u službi prava", čiji je cilj ostvarivanje ženskih prava kroz pružanje informacija i upućivanje na institucije. Radno vreme šaltera je od 10 do 14 sati, a telefon (0230) 410-204. I-meil adresa je: infosalter.ki@gmail.com.

Kikindski književnik Miloš Latinović dobio je poziv da učestvuje na Međunarodnom festivalu poezije "Europoetika", koji će biti održan u Budimpešti u Mađarskoj, od 17. do 19. aprila ove godine.

Latinović bi trebalo da bude jedan od učesnika na književnoj večeri "Pesnici iz Novog Sada", koja će biti održana 17. aprila, u budimpeštanskom Muzeju književnosti "Pertefi", u okviru ovog festivala poezije.

NJegova ekselencija, Jon Makovej, ambasador Rumunije u Srbiji,sa saradnicima, savetnicom za ekonomiju Raul Katalinom Ćerećjanu i atašeom za kulturu Jonom Andrejem, posetio je danas Kikindu. Nakon prijema u kabinetu kod predsednice Opštine Jagode Tolicki, visoki gost je razgovarao sa članovima Opštinskog veća i predsdtavnicima Opštinske uprave o unapređenju privredne, kulturne i drugih vidova saradnje.

Predsednica Opštine Jagoda Tolicki posebno je istakla problem međunarodnog drumskog graničnog prelaza kod Nakova, čijim bi se otvaranjem znatno skratio put do potrošača u Rumuniji, i obrnuto, i izbegli veći transportni troškovi.

- Ovo je zbilja velik problem koji najviše smeta izvoznicima na obe strane. Naš region beleži izvozni suficit u ovu susednu, prijateljsku nam zemlju, međutim rezulteti bi bili i bolji, a saradnja uzajamno obimnija, kada bi međunarodni prelaz kod Nakova bio otvoren - rekla je Jagoda Tolicki.

Akcionarsko društvo "Toza Marković", koje godišnje izveze u Rumuniju 1.700 kamiona crepa i 200 kamiona keramičkih pločica, primera radi, uštedelo bi za otvaranjem ovog prelaza 130.000 evra za godinu dana.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave i privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori, ambasador Makovej je istakao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da međunarodni drumski granični prelaz bude što pre otvoren.

- Mi smo sa predstavnicima vaše države razgovarali o tome, međutim dok Vlada Srbije ne učini potrebne korake, mi tu ništa ne možemo da učinimo. Uskoro bi trebalo da razgovaramo na najvišem nivou u okviru trilateralne saradnje: Rumunija, Srbija i Italija, a jedan od projekata za koje se Rumunija zalaže je modernizacija postojećih i otvaranje novih graničnih prelaza, ali po standardima Evropska unije.Takođe, krajem ovog meseca trebalo bi da se predsednik Tadić sastane sa našim predsednikom u Bukureštu i ovaj međunarodni prelaz će, uverevam vas, biti na dnevnom redu sastanka dvojice državnika - rekao je Makovej i dodao da će pomoći uspostavljanju još bolje međuregionalne privredne saradnje.

Visoki gost je potom obišao Građevinsko preduzeće "Graditelj", kao i Osnovnu školu "Sveti Sava", gde đaci uče rumunski jezik. Na kraju posete, ambasador Makovej je sa saradnicima i domaćinima posetio Narodni muzej.

Inače, privrednici Severnobanatskog okruga izveztli su u Rumuniju prošle godine robu u vrednosti od oko 16 miliona evra, dok je iz Rumunije uvoz mnogo manji - 2,3 miliona evra.  

Inače, Rumunija i Srbija neguju veoma plodnu privrednu saradnju. Bilateralna  robna razmena dostiže godišnju cifru od oko 700 miliona dolara. Srbija u Rumuniju izvozi: crnu i obojenu metalurgiju, hemijske, farmaceutske i poljoprivredne proizvode, kao i hartiju i karton i proizvode keramičke industrije, a uvozi putničke automobile, proizvode naftne industrije, obrađeno drvo...

Predstavnici severnobanatskih opština: Kikinda, Ada ,Čoka i Novi Bečej, potpisali su u Kikindi zajednički međuopštinski sporazum. Time je učinjen drugi korak ka finalizaciji završnog ugovora kojim će, kako se planira, biti obezbeđen novac za izgradnju  putne mreže, jer polovinom godine trebalo da budu okončani poslovi vezani za novi most preko Tise kod Ade.

Da bi se opštine srednjeg i severnog Banata bolje povezale međusobno, ali i sa susednim državama i skratila putna razdaljina, moraju zajedno da nastupaju prema fondovima, jer se radi o značajnom investicionom poduhvatu.

Putni pravci bi se gradili iz tri pravca prema mostu na Tisi: od Kikinde, preko Iđoša, Novog Bečeja, preko Bočara i Čoke, preko Padeja. Ukupna dužina puteva je oko 20 kilometara. Vrednost ove investicije je preko 490 miliona dinara, a 10 odsto trebalo bi da obezbedi kikindska opština.

Postignut je i dogovor oko zajedničkog nastupa prema pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja, kao jednom od potencijalnih finansijera

Inače, predstavnici ađanske opštine bili su inicijatori potpisivanja protokola izgradnje, takozvanog, vertikalnog putnog koridora, između Osijeka u Hrvatskoj i Temišvara u Rumuniji, kojem se, zasad, pridružilo 11 opština u tri države.