Aktuelno

Delegacija mađarskog grada Makoa koju su predvodili direktor Kancelarije ove regije Andraš Đerđbiro i direktor za komunalnu delatnost Nandor Nađ, posetili su danas Kikindu i sastali se sa predstavnicima lokalne samouprave: članovima Opštinskog veća Vladom Krejićem i Imreom Kabokom i direktorom Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojšom Laketom.

Tema sastanka bila je nastavak dogovora oko zajedničkog nastupa prema pristupnim i pretpristupnim fondovima Evrposke unije.
Kako je izjavio Krejić, postoji mogućnost da preko IPA fondova, oba grada obezbede sredstva za zoohigijeničarsku službu, odnosno izgradnju prihvatilišta za pse. Delegacije Kikinde i Ćuprije boravile su pre nedelju dana tim povodom u Makou, i danas su nastavljeni dogovori kako bi zajednički nastup bio što uspešniji.

Direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojša Laketa istakao je da Srbija i Mađarska mogu zajednički da konkurišu prema fondu Evropske unije, namenjenom za zoohigijeničarsku službu.
- Ukoliko bi dobili novac, iskoristili bi ga za osnivanje i rad ove službe,čiji je zadatak, između ostalog, hvatanje pasa i mačaka lutalica i uklanjanje životinjskih leševa. Ukoliko bi projekat bio prihvaćen, pripalo bi nam po 150.000. Do 31. decembra imamo rok da podnesemo zahtev, dok bi odgovor trebalo da usledi nakon šest meseci. Važno je da i mi i naša partnerska strana imamo urađene projekte, koje treba da objedinimo, što i činimo ovih dana - rekao je Laketa.

Andraš Đerđbiro je istakao da oni imaju zoohigijeničarsku službu, koju bi unapredili izgradnjom prihvalilišta za pse.
Mako, inače, ima oko 25.000 stanovnika, odnosno 50.000 žitelja, zajedno sa okolnim mestima. 

Predsednik Opštine Ilija Vojinović i v.d. direktora Javnog preduzeća „Toplana“ Nikola Terzin na poziv gradonačelnika Žiline u Slovačkoj Ivana Harmana, boravili su dva dana ovom gradu, koji se pobratimio sa Kikindom.

Nakon četiri godine, ovo je prva zvanična poseta naših predstavnika, što znači nastavak dobre prijateljske i poslovne saradnje.
Povodom toga, danas je u kabinetu predsednika Opštine održana konferencija za novinare, gde su Vojinović i Terzin govorili o poseti, kao i o nastavku saradnje.
Dogovoreno je da se preko projekata koje finansira Evropska unije, pokušaju obezbediti sredstva za razvoj naše opštine.
Razmenjena su i iskustva u vezi sa reorganizacijom Opštinske uprave u Kikindi i administracije, budući da Žilina i u ovoj oblasti primenjuje propise Evropske unije, čija je Slovačka članica.

Vojinović je naglasio da su prijatelji iz Žiline voljni da nam pomognu i prenesu svoja pozitivna iskustva.
- Između ostalog, posetili smo tri toplane i uverili se u njihovu energetsku efikasnost, budući da koriste obnovljive izvore energije - biomasu. Mi želimo da i naša gradska toplana pređe na ovu vrstu goriva, odnosno biljne otpatke poput kukuruzovine i slame, u čemu ne oskudevamo. Zadatak nam je da što pre sačinimo projekat vezan za dogradnju toplane, pa da pokušamo na osnovu njega da privučemo neka sredstva iz Evropske unije, što je veoma moguće i realno - rekao je Vojinović i naglasio da su obavili razgovore sa nekim privrednicima.

Nikola Terzin je podsetio da je toplana u Žilini „Energo controls“  ugradila podstanicu za toplovod u Kikindi, u zgradi bivše „Kasine“, čija vrednost je bila oko 33.000 evra.
- Ponovo smo uspostavili saradnju sa rukovodstvima toplana u Žilini i okolini i nastavićemo je i produbljivati. Osnovni uslov za pristup investicionim fondovima Evropske unije je kvalitetan projekat, kojim se tačno definiše šta želimo, odnosno da to uradimo profesionalno, po propisima iz te oblasti. Obećana nam je pomoć i verujemo da ćemo nešto učiniti kako bi modernizovali grejanje u Kikindi - rekao je Terzin.

Vojinović i Terzin su prisustvovali i sastavnu privrednih komora Slovačke i Vojvodine, gde je bila zastupljena i Regionalna privredna komora Kikinda. Naš grad je, inače, jedan od 10 u Srbiji, koji je imao priliku da svoje potencijale predstavi slovačkim kompanijama na ovom sastanku.
Predsednik Opštine Ilija Vojinović pozvao je Ivana Harmana da dogodine poseti Kikindu, što je gradonačelnik Žiline sa zadovoljstvom prihvatio. 

Pod pokroviteljstvom Opštine Kikinda, danas je obeležen 3. decembar, Svetski dan osoba sa invaliditetom. U restoranu „Lovac“, jedinom objektu ovakve vrste u gradu gde je omogućen pristup osobama u invalidskim kolicima, predsednik Opštine Ilija Vojinović i članovi Opštinskog veća dr Dušan Kolarović i Imre Kabok, razgovarali su o problemima sa predstavnicima 18 invalidskih organizacija. Ovaj dan, inače, ustanovljen je 1992. godine, na preporuku zdravstvenih organizacija u svetu, organizacija lekara i udruženja osoba sa invaliditetom.

Ilija Vojinović je podsetio da svakog dana moramo da obratimo pažnju, kako bi učinili nešto za dobrobit osobama sa invaliditetom. Naglasio je da će lokalna samouprava učiniti sve što je u njenoj moći, kako bi im pomogla, odnosno njihovim organizacijama.
Član Opštinskog veća zadužen za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok izjavio je da je lokalna samouprava dužna da vodi računa o osobama sa invaliditetom.

- Dužni smo da uklanjamo fizičke barijere, kako bi im olakšali pristup objektima, institucijama, uopšte kretanje. Mi činimo koliko možemo i koliko je u našoj moći. Osim toga, treba da menjamo svest i da shvatimo da kako su ove osobe punopravni članovi naše zajednice. Nadam se da će projektanti i urbanisti voditi računa u smislu uklanjanja fizičkih prepreka, a mi ćemo u Opštini uraditi ono što možemo, kako bi im olakšali kretanje. Jedan deo sredstava gradskog samodoprinosa, ukoliko bude izglasan, ići će ka udruženjima osoba sa invaliditetom - naglasio je Kabok.

Predsedavajući opštinskih organizacija osoba sa invaliditetom Zoltan Moldvai, podsetio je da u Severnobanatskom okrugu ima oko 10.000, a u kikindskoj ooštini preko 70.000 ovakvih osoba. Rekao je da sistemska rešenja treba uskladiti sa savremenim tokovima u društvu, i naglasio veću potrebu za novčanim sredstvima od lokalne zajednice.
O značaju doniranja organa govorila je koordinatorka donorske mreže u Vojvodini, dr Olivera Rankov. Prisutnim se obratio i Bašaidac Dragan Golić, inače invalid rada. On je sa suprugom Desankom prvi bračni par u opštini koji zaveštao organe.

U projekat nazvan „Borba protiv seksualnog i rodnog nasilja“, koji sprovodi Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku Vlade Republike Srbije, uključila se i Skupština opštine.
Tim, a i povodom obeležavanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, u Svečanoj sali Skupštine opštine danas je održan okrugli sto pod nazivom „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja - lokalna perspektiva“, u organizaciji Opštine Kikinda i Uprave za rodnu ravnopravnost.

Pomoćnica predsednika Opštine  Gordana Bulatović istakla je kako joj je drago što je nakon više od četiri godine, Opština ponovo uključena u ovu tematiku.
- Zadovoljstvo je što smo uspeli da jedan od okruglih stolova na ovu temu bude baš u Kikindi. To je, u neku ruku, i simbolika jer je Kikinda još 2002. godine imala prvu kancelariju koja se bavila rodnom ravnopravnošću, na čega smo veoma ponosni. Nažalost, od 2004. pa dosad, rad kancelarije je prekinut i želeli smo da nastavimo i istrajemo u ovom poslu - rekla je Bulatovićeva.
O ovoj temi govorila je stručna saradnica iz Uprave za rodnu ravnopravnost Jasna Vujačić, kao i Anita Beretić, zamenica Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

O programima i merama za suzbijanje nasilja u porodici u opštini Kikinda od 2007. do 2009. odnosno o planovima za 2010. godinu govorila je pomoćnica predsednika Gordana Bulatović, dok je koordinator Mobilnog tima Centra za socijalni rad Mirko Jankelić govorio o iskustvima tima. Direktorka kikindskog Centra za podršku ženama Marija Srdić predstavila je projekat „Osnivanje savetovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje“ . Predstavljeno je i Istraživanje „Iskustva i stavovi u vezi sa nasiljem kod građana i građanki opštine Kikinda“ .
Okruglom stolu su prisustvovali i predstavnici i predstavnice Opštinske uprave u Kikindi, Skupštine opštine Kikinda, Zavoda za ravnopravnost polova, Policijske uprave u Kikindi, Zrenjaninskog edukativnog centra, „Sigurne kuće“ u Zrenjaninu, Javnog tužilaštva, Centra za socijalni rad, Kancelarije za mlade, predstavnici osnovnih i srednjih škola kikindske opštine, predstavnici susednih opština, i drugi.

I u Kikindi je nizom manifestacija na Trgu srpskih dobrovoljaca obeležen 1. decembar, Svetski dan borbe protiv SIDE, odnosno AIDS-a.
Omladina Crvenog krsta izvela je seriju prigodnih performansa, gde je ukazivano na opasnost od ove bolesti, ali i na mogućnost zaštite.

Deljen je prolaznicima i odgovarajući propagandni materijal da bi se, kako je rekla sekretarka Crvenog krsta u Kikindi Aranka Felbab, podigla svest građana o tome.

- Veoma je važan zdrav način vođenja života, kao  i stalne edukacije kojima se ukazuju oblici borbe protiv SIDE. Naravno, bolest se lako može izbeći, ali moguće je i nastaviti život, ukoliko je neko zaražen -  istakla je Felbabova.

Pored Crvenog krsta, Dan borbe pritiv SIDE obeležili su predstavnici lokalne Kancelarije za mlade, Zavoda za javno zdravlje, Preventivnog centra Doma zdravlja, kao i predstavnici učeničkih parlamenata. Akciju na Trgu srpskih dobrovoljaca podržala je i lokalna samouprava.