Aktuelno

Nakon akcije za uspostavljanje institucije ombudsmana u Kikindi koju je, u partnerstvu sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative, pokrenula Građanska organizacija „Kikindski forum“, Kikindu su danas posetili Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković i zrenjaninski „narodni advokat“ Vladimir Arsić. U ime lokalne samouprave, goste su primili načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja i članica Opštinskog veća za informisanje Gordana Bulatović.

Kako je rekao Saša Janković, institucija ombudsmana postoji gotovo svuda u svetu, kako bi pomogla građanima u borbi protiv „loše uprave“ odnosno samovolje u odlučivanju o pravima građana. Inače, u Srbiji, pored nacionalnog i pokrajinskog, postoji 13 opštinskih ombudsmana.

- Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa mogućnost da svaka lokalna samouprava izabere svog ombudsmana, kako bi građani mogli da u većem stepenu zaštite svoja prava - rekao je Janković i podvukao da je „zaštitnik građana“ korak ka višem stupnju demokratije.

Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja naglasio je da lokalna samouprava u Kikindi ima ozbiljnu nameru da u najskorije vreme formira ovu instituciju, što bi moglo da se desi još u prvoj polovini ove godine.

- Smatram da „zaštitnik građana“ ne bi smeo da bude formalan, nego da ima suštinu, odnosno da štiti građane i pomaže im u ostvarivanju prava - istakao je LJuboja i naglasio da je nezavisnost u radu ključno pitanje ove institucije.

Aktivistkinja „Kikindskog foruma“ LJiljana Majkić rekla je da su ovu akciju pokrenuli na osnovu zahteva građana, kako bi se lakše rešili njihovi problemi.

U dečijem dispanzeru lekari dnevno u proseku pregledaju 80-oro dece, a u školskom je nešto veća gužva i lekari obave između 100 i 150 pregleda, kaže pedijatar dr Ana Abu Haija. Gužvi nema samo u ranim jutarnjim satima. Za ovo doba godine uobičajane su respiratorne infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, uz povišenu telesnu temperaturu, kijavicu, bol u grlu i kašalj.

Ima i drugih problema, poput povraćanja i dijareje, ali nakon terapije deca se brzo oporave - kaže dr Ana Abu Haija - Broj dece koji posećuje dispnzer je uobičajen za ovo doba godine. Boravak u kolektivu, školi i vrtiću, jedan je od razloga što se deca brže i češće razbolevaju.

Lekaru treba ići ukoliko dođe do povišene telesne temperature, a ono što roditelji treba odmah da urade jeste da daju deci lek protiv temperature. Poseta lekaru neophodna je i ako dete jače kašlje, ukoliko je lošeg opšteg stanja: ne uzima tečnost, slabo jede. Ako dete ima samo kijavicu, pedijatri preporučuju da miruje kod kuće uz dosta tečnosti i voća.

Preventiva koja se još preporučuje jeste da deca ne idu u posete bolesnim osobama, da se izbegavaju velike gužve i skupovi. Potrebno je i izvoditi decu napolje u šetnje i što češće provetravati prostorije.

U cilju bolje komunikacije i saradnje lokalne samouprave sa selima, danas su članovi Opštinskog veća: Gordana Bulatović, Klara Šilić i Viktor Felbab posetili Nove Kozarce i razgovarali sa predstavnicima tamošnjih udruženja građana. Ovo, kako je objasnila Gordana Bulatović, nije formalan obilazak u cilju prikupljanja političkih poena, već pokušaj da se sagledaju problemi u svim selima i da Opština pomogne koliko može.

Predstavnici Fudbalskog kluba „Sloboda“, Udruženja vatrogasaca, Udruženja sportskih ribolovaca „Karaš“, Lovačkog udruženja „Fazan“, Udruženja žena, kao i svi Novokozarčani, spremni su, kako su rekli, da dobrovoljnim radom uređuju selo. Istakli su da bi dobro došao građevinski i materijal za krečenje, a oni bi sami mogli mnogo toga da urade, poput rekonstrukcije tribina i prostorija Fudbalskog kluba „Sloboda“. Spremni su da dobrovoljnim radom rekonstruišu i stave u funkciju neke prostorije vatrogasnog doma i drugih objekata u selu, kao i da zasade ove godine 10.000 sadnica. Kao jedan od problema istaknuto je radno vreme medicinskog osoblja. Kozarčani smatraju da je nedovoljno radno vreme lekara u jednoj smeni i traže da medicinari dežuraju i popodne. Traže da lokalna samouprava posreduje i pokuša da vrati novi automobil koji su, kako rekoše, dobili za potrebe seoske zdravstvene stanice, a vozilo se sada nalazi u voznom parku kikindskog Doma zdravlja. Predstavnik Bodi bilding kluba „Sloboda“ Dragan Bogojević rekao je da manifestacija „najjači čovek“, koja će na leto po šesti put biti održana u Novim Kozarcima, može da postane seoski brend. To je internacionalno takmičenje snagatora koje se boduje za Kup Evrope i velika je atrakcija.

Lokalni funkcioneri su rekli da će Opština pomoći koliko je u njenoj moći. Traže od predstavnika udruženja građana da pribave neophodnu dokumentaciju kako bi pokušali da dobiju neka sredstva i mimo lokalne samouprave.

Direktor Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ Milan Periz istakao je dobro saradnju sa Mesnom zajednicom i lokalnom samoupravom. Po njemu, najveći je problem što u selu nema dovoljno dece. Školu, naime, pohađa ove školske godine tek 137 učenika. Kao ilustrativan podatak naveo je da je lane umrlo 53 meštana, a rođeno je tek 19 beba.

Na takmičenju u besedništvu pod nazivom "Besede u Zoranovu čast" tema je bila "Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo jaka ideja može da vas održi u životu". Za takmičenje u kikindskom Narodnom pozorištu prijavilo se 11 besednika, a članovi žirija Ružica Đinđić, predsednica Fonda dr Zoran Đinđić, glumica Jelena Ćuruvija, profesor doktor Jovica Trkulja, novinar Željko Bodrožić i trenerica Novosadske novinarske škole Marija Srdić, odlučili su da prvo mesto pripadne maturantkinji Gimnazije Jeleni Beloš.

-Dođe trenutak kada moramo sami da stvaramo i radimo - rekla je Jelena Beloš - Svojim primerom moramo da utičemo na druge, nama bliske ljude.

Drugo mesto osvojila je Ana Kovačević, a treće Nebojša Tepavac. Organizator takmičenja bio je Dom omladine Kikinda, a finale će biti održano 12. marta u Beogradu.

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ proslavilo je u nedelju krsnu slavu, Sretenje Gospodnje. Slavski kolač osveštali su i rezali sveštenici Srpske pravoslavne crkve Boban Petrović i Arsen Vilovski, zajedno sa ovogodišnjim kumom, Draganom Strajnićem.

Inače, kako je zapisano u istorijskim izvorima, Pevačko društvo „Gusle“ prvi put je nastupilo 14. februara, 1876. godine. Za više od jednog veka, priređeno je preko 4.000 koncerata. U „Guslama“ trenutno ima preko 600 članova, koji deluju u više sekcija.

Direktor Zoran Petrović najavio je ovogodišnju koncertnu sezonu. Kako je rekao, 11. marta u hali Sportskog centra „Jezero“ biće održan veliki koncert. Krajem marta planiran je nastup u Zrenjaninu, a potom u Bačkoj Palanci.