Aktuelno

Svaka majka iz kikindske opštine dobija za prvorođeno dete nadoknadu u iznosu od 10.000 dinara, kako je propisano Odlukom Opštine od 2002.godine. U opštinskom budžetu za ove namene, u 2009.godini, predviđeno je 2,6 miliona dinara.

Po rečima sekretarke Sekretarijata za društvene delatnosti Opštinske uprave Gordane Pažin, isplata dodatka za prvo dete je redovna i isplaćeni su iznosi za decembar i januar. Ovaj vid opštinske pomoći ne sleduje za drugo, treće ili četvrto dete.

Inače, za roditeljski dodatak koji isplaćuje opština potrebno je podneti zahtev koji se popunjava u Uslužnom centru, izvod iz matične knjige rođenih za dete, uverenje o državljanstvu, potvrdu o prebivalištu majke, njenu otpusnu listu iz bolnice i kopiju tekućeg računa.

Porodice koje dobiju prvo dete imaju pravo i na jednokratnu pomoć od 25.330 dinara iz republičkog budžeta. Roditeljski dodatak za drugo dete je oko 99.000 dinara, a isplaćuje se u 24 mesečne rate. Dodatak za treće iznosi oko 178.300 dinara, a za četvrto dete - 137.700 dinara. Dodajmo i to da za prvorođenu bebu porodice u Vojvodini dobijaju jednokratnu pomoć i od Pokrajine u iznosu od 30.000 dinara. One porodice koje dobiju blizance ili trojke, imaju pravo na jednokratnu naknadu od Pokrajine koja iznosi 400.000, odnosno 600.000 dinara

Članovi Opštinskog veća: Klara Šilić, Gordana Bulatović i Viktor Felbab posetili su danas Rusko Selo i sastali se sa mesnim rukovodstvom i predstavnicima udruženja građana.

Predsednik Mesne zajednice Imre Kabok istakao je da mesečna dotacija po 200.000 dinara svakom selu nije pravična. On smatra da bi trebalo uvažiti specifičnosti, veličinu i aktivnosti svih sela i tamošnjih udruženja građana, te novac deliti po tom principu. Članica OV za mesne zajednice Klara Šilić je rekla da je upravo jedan od ciljeva ovih sastanaka da se sagledaju aktivnosti svih seoskih udruženja.

- Podela sredstava namenjenih selima, možda nije najpravičnija. To može da se promeni, da neko dobije više, a neko manje, uz uslov da masa budžetskih sredstava ostane ista - ponovila je Šilićeva.

Inače, ovo je Kabokov drugi mandat i on je oba puta iskoristio mogućnost da formira Savet Mesne zajednice. Sadašnji članovi tog savetodavnog tela su predsednici seoskih udruženja, koji su na današnjem sastanku pohvalili saradnju sa Kabokom. Vaspitačica u seoskom zabavištu „Bubamara“ Ilona Čuso, rekla je da je osnovni problem što nema više dece. Naime, sledeće školske, 2009/10. godine u prvi razred u OŠ „Gligorije Popov“, kako sada stvari stoje, treba da pođe 18-oro dece koja će nastavu pratiti na srpskom, a samo četvoro na mađarskom jeziku.

Predsednik UG „Torontal“ Šandor Talpai istakao je da u Ruskom Selu može da zaživi i seoski turizam, te da je potrebno više angažovanja u toj oblasti. KUD „Bratstvo-jedinstvo“ ima oko 200 članova, ali i velikih finansijskih problema. Nemaju dovoljno narodnih nošnji, vežbaju u hladnim prostorijama, nemaju novac za putovanja. Za pohvalu je rad mesnog udruženja žena, koje se brine o prostorijama Doma omladine. Kako je navela predsednica Nada Turudija, potrebno je oko 3 miliona dinara za završetak kuhinje i rekonstrukciju sanitarnog čvora, čime bi velika sala,u kojoj se održavaju razni skupovi, bila funkcionalnija. U selu aktivno deluje i Lovačko društvo „Zec“, kao i Udruženje penzionera sa 360 članova, koje poseduje i prostorije za druženje, u kojima najstariji Ruskoselci prekraćuju dokolicu.

Opština Kikinda pozvala je sve firme koje se bave razvojem softvera da učestvuju u prekograničnom projektu pod nazivom “Software for competitive SME’s” - "Softver za konkurentna mala i srednja preduzeća", koji finansira Programme Phare CBC 2004-2006 Romania-Serbia. Učesnici u ovom projektu su Rumunska asocijacija za elektronsku i softversku industriju - odeljenje u Temišvaru i Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" - Zrenjanin.

Cilj projekta je podizanje svesti kod malih i srednjih preduzeća u regionu rumunskog i srpskog dela Banata o potrebi i prednostima upotrebe IT tehnologija i softverskih rešenja u poslovanju. Mala i srednja preduzeća je potrebno uputiti na mogućnosti unapređenja njihovog poslovanja upotrebom IT tehnologija, kao i na IT kompanije u regionu Banata koje im mogu pružiti takvu vrstu usluga. Jedan od rezultata projekta tako postaje unapređenje ekonomskog potencijala regiona Banata i razvoj lokalnih IT i ne-IT preduzeća.

Sve potrebne informacije u vezi sa pomenutim projektom nalaze se na sajtu opštine Kikinda www.kikinda.org.rs

NVO za poboljšanje opštih životnih uslova "Vizija" i Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) pozivaju izbegle i interno raseljene osobe, koje žive u privatnom smeštaju i bave se poljoprivredom, na

PREZENTACIJU POLJOPRIVREDNOG PROGRAMA NAMENJENOG PODSTICANJU RAZVOJA POLJOPRIVREDNE DELATNOSTI

Prezentacija će biti održana 19. februara, u svečanoj sali SO Kikinda, sa početkom u 11 sati.

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“, na prigodan način, proslaviće u nedelju krsnu slavu - Sretenje Gospodnje. Prema istorijskim zapisima, 14. februara 1876. godine, Pevačko društvo „Gusle“ održalo je prvi javni nastup. Tokom postojanja, koje je duže od jednog veka, održano je preko 4.000 koncerata.

Obeležavanjem krsne slave, „Gusle“ otvaraju novu koncertnu sezonu. Kako je planirano, do sredine aprila u Kikindi bi priredili dva koncerta, a 27. marta trebalo bi da se predstave i zrenjaninskoj publici.

„Gusle“ deluju u više sekcija i okupljaju preko 600 članova. U budućnosti, kako planiraju, više pažnje trebalo bi da posvete horskom pevanju.