Aktuelno

Komunalna inspekcija, koja postoji u okviru opštinske Službe za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, tokom protekle godine podnela je ukupno 194 prijave za prekršaje iz oblasti komunalne delatnosti. Kada je reč o radnom vremenu ugostiteljskih objekata i trgovinskih i zanatskih radnji, što je regulisano opštinskom odlukom, inspektori su lane izvršili ukupno 60 redovnih kontrola. Ova inspekcija je na osnovu policijskih beleški i nakon direktnih izlazaka na teren, podnela ukupno 54 prekršajne prijave, koje se, mahom, odnose na prekoračenje radnog vremena ugostiteljskih objekata. Kako je izjavila šefica Službe za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Jelena Aleksić, uprkos kaznama, vlasnici nekih ugostiteljskih objekata se i dalje ne pridržavaju odluke o radnom vremenu, ali je broj prekršaja mnogo manji nego prethodnih godina.

- Efekat naših redovnih kontrola je značajan i mnogo je manje prekršaja ove vrste, mada još uvek nismo zadovoljni. Naši inspektori često idu u kontrolu uz pratnju policije, koja nam pruža podršku. Ponekad nailaze na otpor i negodovanje vlasnika ugostiteljskih radnji, a ima i neprijatnih scena. Postoji i zakonom predviđena mogućnost o preduzimanju mera protiv osoba koje ometaju službeno lice u vršenju posla. Naglašavam da dosad nismo preduzimali takve korake, ali smo odlučili da pribegnemo i ovim merama ako bude potrebno, jer želimo da se poštuje zakon i moramo da vodimo računa o našim inspektorima, odnosno o njihovoj bezbednosti i integritetu - naglasila je Aleksićeva.

Inače, minimalna kazna za prekoračenje radnog vremena je od 10.000, do 100.000 dinara, koja sleduje uz prekršajnu prijavu, odnosno odlazak kod sudije za prekršaje. U okviru Službe za inspekcijske poslove postoji Odsek za zaštitu građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, kao i Odsek za zaštitu životne sredine. Službu čine građevinska i komunalna inspekcija, inspekcija za zaštitu životne sredine, kao i prosvetna i saobraćajna inspekcija. Ima 18 zaposlenih koji, po rečima Jelene Aleksić, ulažu velike napore kako bi bili ispoštovani zakonom predviđeni propisi.

Cene karata Javnog preduzeća "Autoprevoz" poskupele su u proseku za 7,9 odsto. Prema rečima v.d. direktora Ilije Vojinovića, cene su usklađene sa projektovanom godišnjom inflacijom u našoj zemlji. Povećanje cena u međumesnom saobraćaju odobrila je lokalna samouprava i one se primenjuju od 1. februara. Osim dnevnih, za isti procenat, poskupele su i mesečne karte do naseljenih mesta, kao i mesečne karte za školske autobuse.

Cene karata kreću se od 30 dinara, koliko je prevoz na relaciji Novi Kozarci - Rusko Selo, do 90 dinara koliko su karte od Kikinde do Novih Kozaraca, od Kikinde do Sajana, od Kikinde do Bašaida i od Kikinde do Banatske Topole.

Gradski, odnsno lokalni prevoz, nije poskupeo i karta iznosi 20 dinara. Isto tako, cene karata u međugradskom saobraćaju od Kikinde do Novog Sada, Subotice i Beograda nisu izmenjene. Cene karata do većih gradova u skladu su sa cenovnicima koji se primenjuju kod konkurentskih prevozničkih firmi.

Kako kaže Ilija Vojinović putnici su poskupljenje očekivali i nisu previše iznenađeni ovom odlukom. Kikindski "Autoprevoz" mesečno preveze oko 110.000 putnika.

Četvrti po redu, sastanak predsednika seoskih mesnih zajednica sa članicom Opštinskog veća Klarom Šilić, održan je danas u Banatskom Velikom Selu. Bilo je reči o izradi, takozvanih, identifikacionih karata, što bi za svako selo ponaosob, trebalo da sačini Regionalni centar za ruralni razvoj u Novom Kneževcu. Ova „karta“ sadrži sve ono što je bitno za seosku mesnu zajednicu - od statističkih podataka (veličina i položaj naselja, broj i struktura stanovnika), do privrednih i turističkih potencijala. Identifikaciona karta je, dakle, dokument u kojem je navedeno sve što je karakteristično i važno za jedno naselje. Regionalni centar za ruralni razvoj izradio je identifikacionu kartu za Mokrin.

Klara Šilić najavila je dolazak sekretarke Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Jadranke Beljan-Balaban. Ona bi trebalo da dođe u Kikindu polovinom februara, a tema razgovora biće „Uloga mesnih zajednica u funkcionisanju lokalne samouprave“.

Kako je Šilićeva izjavila, zasad nema zakonskih mogućnosti za zapošljavanje nezaposlenih predsednika mesnih zajednica. Kao prelazno rešenje postoji mogućnost da im se, uz dokaz da su nezaposleni, poveća funkcionerski dodatak.

Sledeći sastanak predsednika mesnih zajednica trebalo bi da bude održan u Sajanu, tokom prve nedelje u martu.

Danas je u Banatskom Velikom Selu održan sastanak na kom su učestvovali predstavnici mesnih udruženja građana, seoskog rukovodstva i članovi Opštinskog veća: Klara Šilić, Gordana Bulatović i Viktor Felbab. Jedan od ciljeva skupa je, kako je rekla Gordana Bulatović, jačanje saradnje sa selima koja su, po njenim rečima, pomalo zapostavljena.

- U selima kikindske opštine ima mnogo udruženja građana čiji rad je zapostavljen, a vredan je pažnje. Ovakvi sastanci imaju za cilj uspostavljanje bolje komunikacije sa lokalnom samoupravom, koja može da pomogne, bilo materijalno, ili edukativno, da se i iz drugih izvora dođe do neophodnih sredstava. Gotovo svo finansiranje danas teče preko raznih projekata i veoma je važno da predstavnici udruženja građana znaju kome da se obrate, jer sredstva iz opštinskog budžeta nisu dovoljna. Postoje razni konkursi, morate da ih pratite, a lokalna samouprava će vam pomoći da konkurišete i, eventualno, dobijete novac - rekla je Gordana Bulatović i posebno naglasila ulogu medija u radu udruženja, kako bi njihova aktivnost bila predstavljena javnosti.

Viktor Felbab je, mimo redovnih donacija koje sleduju sportskim društvima, najavio i pomoć u vidu sportske opreme.

Klara Šilić je rekla da sadašnja raspodela budžetskih sredstava, kada svako selo mesečno dobija po 200.000 dinara, nije najpravičnija i da bi moglo da dođe do preraspodele, kako bi novac odlazio do najaktivnijih i najbrojnijih udruženja građana, s tim da masa budžetskih sredstava namenjenih za sela ostane ista.

Inače, zaposleni meštani Banatskog Velikog Sela i skoro svi penzioneri godinama izdvajaju novac za mesni samodoprinos, odakle je mnogo toga finansirano i izgrađeno u selu. Mesni samodoprinos sada iznosi tri procenta i u seosku kasu se mesečno slije oko 400.000 dinara. Taj novac, prema rečima predsednice Mesne zajednice Olge Kovačević, odlazi na održavanje komunalne infrastrukture, finansiranje udruženja građana i druge adekvatne aktivnosti.

Predstavnici mesnih udruženja su na današnjem sastanku istakli izuzetnu saradnju sa Mesnom zajednicom, ali i nedovoljnu pomoć od lokalne samouprave. Pohvalili su dolazak opštinskih funkcionera što se, kako su rekli, odavno nije dogodilo i shvatili ovo kao znak buduće bolje saradnje i većeg razumevanja za probleme ovog sela.

Deo opštinskog rukovodstva, na čelu sa predsednicom Opštine Jagodom Tolicki, učestvovao je u današnjoj akciji dobrovoljnog davalaštva krvi.

Načelnica Službe za transfuziju kikindske bolnice Srbislava Drndarski, rekla je da su Kikinđani, u principu dobri davaoci i da se rado odazivaju na pozive. Rezervi krvi zasad ima dovoljno, međutim svaki dobrovoljni davalac dobro je došao.

Inače, u Službi za transfuziju registrovano je tokom prošle godine 2.672 doza krvi i 2.540 doza krvne plazme. Za potrebe kikindske bolnice iskorišćeno je 2038 doza krvi, odnosno 1.307 plazme. Deo je ostao u rezervi i upućen klinikama u Beogradu i Novom Sadu.