Aktuelno

Nakon što su u Pasterovom zavodu utvrdili da je lisica koju su 25. januara u Ulici braće Bogaroški rastrgali psi, bila zaražena besnilom, odmah je formiran Krizni štab i Kikinda je proglašena područjem zaraženim besnilom.

U međuvremenu, preduzete su zakonom predviđene mere, kao što je hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica. S obzirom na to da Kikinda nema zoohigijensku službu, angažovana je ekipa zrenjaninskog Društva za zaštitu životinja „Anđeo“, koja je 29. januara bila u našem gradu i tom prilikom uhvaćeno je tridesetak pasa lutalica.

Kako je izjavio v.d. direktora Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu i šef Kriznog štaba Nebojša Laketa, životinje se nalaze u zrenjaninskom azilu za pse.

- Prema psima se postupa krajnje humano. Obezbeđena je hrana, životinje su pregledane, zbrinute i nalaze se pod stalnim veterinarskim nadzorom. Nakon desetodnevnog karantina, biće ponuđeni na usvajanje. Ako se ne udome, ostaju u prihvatilištu. Naravno, njihovi vlasnici mogu da ih uzmu nazad, pod uslovom da imaju pismeni dokaz o vlasništvu. Moraju da plate kaznu zbog puštanja psa bez povoca, kao i troškove smeštaja u azilu. U međuvremenu, u dogovoru sa lovačkim društvima, organizovana je hajka na lisice. U toku je je vanredna vakcinacija pasa i mačaka. Apelujem na vlasnike da drže zatvorene i vakcinišu životinje, ako to nisu dosad učinili. Takođe, skrećem pažnju građanima da svoje kućne ljubimce ne izbacuju na ulicu - rekao je Laketa.

Inače, po proceni komunalnih inspektora, u kikindskoj opštini ima oko 8.000 pasa lutalica i lokalna samouprava čini prve korake kako bi rešila ovaj problem. Ekipa zrenjaninskog Društva za zaštitu životinja „Anđeo“ ponovo će, najverovatnije, 10. februara, doći u Kikindu i nastaviti sa zbrinjavanjem pasa lutalica. Praktično, nemoguće je za kratko vreme zbrinuti sve životinje i neophodno je što pre formirati zoohigijensku službu u Kikindi, što su nadležni u lokalnoj samoupravi i najavili.

Prema najnovijim podacima Poljoprivredne stanice u Kikindi, sadržaj azota u zemljištu je veoma nizak i trebalo bi već početi prihranu pšenice, koje u ataru kikindske opštine ima na oko 12.000 hektara.

Po rečima stručnog saradnika za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednoj stanici Zorana Simića, količina azota varira, u zavisnosti od preduseva i prošlogodišnje primene agrotehnike, kao i od sadržaja humusa. On savetuje da bi u prvoj turi žito trebalo prihraniti sa 60 kilograma veštačkog đubriva po hektaru. Kasnije, krajem marta, u zavisnosti od situacije, valjalo bi izvršiti dopunu sa još 40 kilograma po jedinici površine.

To je, naravno, generalna procena, a količina đubriva može da varira, u zavisnosti od prisutnosti azota u zemljištu, padavina, razvijenosti useva... Inače, cena 100 kilograma „uree“ je oko 3.500 dinara.

U ulici Braće Tatića, danas je sa drveta otpala grana koja je pričinila materijalnu štetu na jednom taksi vozilu, a povređenih osoba nije bilo. Nadležni u JP "Direkcija za izgradnju grada" su tokom prošle godine obavili samo jednu hitnu intervenciju kresanja granja u ovoj ulici, a sanitarna seča planirana je za ovu godinu.

Ovakve pojave nisu svakodnevne, ali nisu ni retkost. Već je bilo nekoliko slučajeva koji su, na svu sreću, prošli samo sa materijalnom štetom. Ukoliko se desi ovakva situacija, oštećeni građani dužni su da obaveste Policiju, koja će napraviti zapisnik, a potom se, za nadoknadu štete, mogu obratiti JP "Direkcija za izgradnju grada", odnosno osiguravajućoj kući "Dunav osiguranje".

Zavod za javno zdravlje i Preventivni centar obeležiće sutra Nacionalni dan bez duvanskog dima. Tim povodom, od 8 do 11 sati, biće deljen propagandni materijal u megamarketu "Idea”, a posetioci će imati priliku i da izmere krvni pritisak.

Srbija se nalazi na drugom mestu prema broju pušača, iza Turske i Grčke. Istraživanja pokazuju da u našoj zemmlji puši svaki drugi muškarac i svaka treća žena, a prema Zakonu, koji je donet u Srbiji, svaki građanin ima pravo da bude u prostorijama bez duvanskog dima.

Alarmantno je i da je više od polovine školske dece, između 13 i 15 godina, probalo da puši cigarete. Stoga će Zavod za javno zdravlje i Preventivni centar do kraja godine sprovoditi akcije edukativnog karaktera u svim vrtićima, osnovnim i srednjim školama u našoj opštini. Ovog i narednog meseca predavanja i podela propagandnog materijala biće održana za učenike sedmih razreda.

Po rezultatima, ostvarenim u 2008. godini, Policijska uprava Kikinda je na trećem mestu, od ukupno 27 koliko ih ima u Srbiji. Prioritet u prošloj godini bio je prevencija prekršaja i krivičnih dela, a očuvanje bezbednosti građana ocenjeno je kao vrlo dobro.

Na koneferenciji za novinare u Policijskoj upravi u Kikindi načelnik Dragan Jović sa svojim saradnicima predstavio je rezultate rada u prošloj godini. Na području šest opština severnog Banata nema organizovanih kriminalnih grupa, iako je početkom prošle godine jedna grupa pokušala da deluje na područuju PU Kikinda, istakao je Jović i dodao da je reč o kriminalnim grupama iz Subotice, Novog Sada i Beograda čiji članovi čekaju suđenje.

Načelnik Odeljenja kriminalističke policije Aleksandar Čudan rekao je da je procenat rasvetljavanja krivičnih dela iz opšteg kriminaliteta 71 odsto, što kikindsku Policijsku upravu čini jednom od najefikasnijih u zemlji, posebno kada su u pitanju rasvetljavanja krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem. Najzastupljenija krivična dela sa kojima se susreću policijaci su protiv imovine i života i tela. Povećan je broj maloletnika koji su počinili krivična dela.

Smanjeni su prekšaji javnog reda i mira za oko 30 procenata, objasnio je načelnik Odeljenja policije Radovan Kecman, te su po ovom osnovu kikindski policajci na prvom mestu u državi. Najviše prekršaja iz ove oblasti učini se na ulici, u vreme vikenda i u periodu od 22 do 6 sati. Prekršioc je najčešće nezaposlen muškarac u alkoholisanom stanju.

Načelnik saobraćajne policije Branko Petrov kaže da je tokom prošle godine smanjen broj saobraćajnih nezgoda, te da se one najviše događaju na ulicama naseljenih mesta i to vikendom od 17 do 21 sat. Uzrok nezgoda su neprilagođena brzina, nezaustavljanje na crvenom svetlu i alkohol.