Aktuelno

Na osnovu člana 90. stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, broj 62/03, 64/03 - ispr., 58/04, 62/04 - ispr., 101/05 – dr. zakon, 79/05 – dr. zakon, 81/05 - ispr. dr. zakona i 83/05 - ispr. dr. zakona), roditelji čija su deca rođena u periodu od 01.03.2002. do 28.02.2003. godine, a biće upisana u prvi razred osnovne škole za školsku 2009/2010. godinu, mogu izabrati osnovnu školu u koju će da upišu dete, o čemu treba da podnesu zahtev izabranoj školi najkasnije do 01. februara 2009. godine.

Nakon isteka navedenog roka, upis dece vršiće se isključivo prema prebivalištu deteta - kaže Gordana Pažin, sekretarka Sekretarijata za društvene delatnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je pad nataliteta u kontinuitetu od 2002. godine, a kako bi se taj trend promenio neophodno je raditi na pitanjima iz više oblasti, a posebno na rešavanju materijalnog položaja, obezbeđivanju dužeg porodiljskog odsustva, ali i na poboljšanju uslova u porodilištima. Vrlo često se gubi iz vida da je rađanje društvena tema i najvažniji segment u reprodukciji jednog društva.

Rode i matičarska služba u Kikindi nisu baš imali puno posla tokom prošle godine. Na teritoriji kikindske opštine, u 2008.-oj godini rođeno je ukupno 517 beba, od tog broja, najviše ih je iz Kikinde - 318, dok su ostali iz 9 naseljenih mesta.

Prema rečima matičara Save Sivčeva, sva naseljena mesta već godinama beleže negativnu stopu rasta priraštaja. Posebno je to izraženo u Banatskoj Topoli gde je rođeno samo 5 beba, dok je 8 meštana umrlo. U Mokrinu ima 64 nova žitelja, dok je 77 njih umrlo tokom 2008. godine. Sa mestom prebivališta u Bašaidu, prijavljeno je 36 beba, dok je 58 Bašaidaca umrlo tokom prošle godine. Ni u Ruskom Selu nije sjajno - prošle godine imali su samo 16 prinova, dok je 43 meštana umrlo. U Banatskom Velikom Selu i Novim Kozarcima rođeno je 20, odnosno 16 beba, dok je u oba mesta umro po 51 stanovnik. U Iđošu i Sajanu je rođeno 32 dece, po 16 u svakom selu, a umrlo je 26, odnosno 20 žitelja. U Nakovo su rode sletele 10 puta prošle godine, a 37 ljudi više nije među živima.

Nažalost i ove brojke potkrepljuju demografske projekcije do 2025. godine, koje ukazuju da će Vojvodina i dalje biti područje negativnog prirodnog priraštaja, čak i ako se naglo poveća nivo rađanja.
Nedavno je predstavljena i studija Pokrajinskog sekretarijata za demografiju i socijalnu politiku "Aktiviranje lokalne samouprave u populacionoj politici Vojvodine" koja pokazuje da ni u jednoj opštini nivo rađanja nije dovoljan za zamenu generacija, zbog čega se stanovništvo Vojvodine svrstava u kategoriju izrazito starih populacija u svetskim okvirima.

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković, uručio je danas predsednici Opštine Jagodi Tolicki, odnosno predsedniku Mesne zajednice Mokrin Goranu Dumitrovu, rešenje o dodeli dva miliona dinara. Radi se o sredstvima od igara na sreću, koje je lokalna samouprava dobila na konkursu po javnom pozivu ovog Ministarstva. Novac će biti utrošen za izradu glavnog projekta prečistača otpadnih voda u Mokrinu.

Jagoda Tolicki rekla je da se nada da će država pomoći u podizanju ovakvih i sličnih objekata i istakla dobru saradnju kikindske lokalne samouprave i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ona je zahvalila Dušku Radakoviću na pomoći i podršci.

Radaković je istakao kako mu je veoma drago što je bio u prilici da pomogne kikindskoj opštini. Dodao je da će, uprkos krizi, pokušati da iskoristi mogućnosti i na ovaj ili sličan način obezbedi podršku Republike, odnosno Pokrajine.

- Aktuelno opštinsko rukovodstvo mora puno toga da uradi i pred njim su ozbiljni zadaci i potrudiću se, koliko je u mojoj moći, da se Kikinda vrati na mesto koje joj pripada - rekao je Radaković.

Duško Radaković je, inače, obavljao funkciju predsednika Skupštine opštine Kikinda u mandatu od 2000. do 2004. godine.

Predsednik Mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov - Data rekao je da je ovo tek početak izgradnje kanalizacije u selu, nakon izrade idejnog projekta.

- Idejni projekat je u završnoj fazi i predstoji nam pribavljanje potrebne dokumentacije i saglasnosti. Za izradu glavnog projekta za prečistač potrebno je ukupno tri miliona dinara, a obezbedili smo, eto, dva. Ovo su prvi koraci koje preduzimamo i nakon projekta predstoji izgradnja prečistača, a potom i ulične kanalizacione mreže. Mislim da ćemo početi da gradimo 2010. godine. To je veliki posao koji će dugo trajati i smatram da ćemo, uz pomoć države, uspeti da ga završimo - rekao je Dumitrov, naglasivši da očekuje pomoć i od NIS-a.

Prema njegovim rečima, glavni prečistač košta oko milion evra, dok je izgradnja mreže procenjena na 2,5 miliona evra.

Zaposleni u Zavodu za javno zdravlje ispitivali su ispravnost namirnica na zelenoj pijaci tokom decembra. Načelnica higijene u Zavodu za javno zdravlje dr Sanja Brusin Beloš kaže da je poslednjeg meseca 2008. godine, metodom slučajnog uzorka, odabrano 10 namirnica za analizu:

- Analize su pokazale da su šest namirnica higijenski ispravne, a četiri nisu zadovoljile propisane kriterijume. Uzorkovano je povrće, zatim razne semenke poput bundeve, pšenice, lešnika, maka.

Od uzorkovanih namirnica mak je bio i hemijski i organoleptički neispravan. Dve namirnice bile su samo hemijski, a jedna je bila samo mikrobiološki neispravna:

-Mikrobiološka neispravnost zabeležena je kod lešnika, a hemijski su bili neispravni kelj i spanać - objasnila je dr Sanja Brusin Beloš - Spanać je bio neispravan u smislu mehaničkog zagađenja, a kelj zbog prisustva štetočina, odnosno leptirića.

Autobusi Javnog preduzeća "Autoprevoz" jutros nisu saobraćali do sedam sati, jer nije mogla da se garantuje bezbednost putnika. Zbog poledice na putevima neki od autobusa nisu stigli na odredište, a neki su skliznuli sa puta, na svu sreću bez većih posledica, kaže direktor "Autoprevoza" Ilija Vojinović. Ukoliko i tokom noći bude padavina i stvori se led na putevima i sutra će neke od najranijih jutarnjih linija izostati.

-Bezbednost putnika je najvažnija, tako da ćemo red vožnje prilagoditi vremenskim uslovima – izjavio je Vojinović.

Zaposleni u Zimskoj službi tokom noći so su posipali najpre na opštinskim putevima prema Nakovu i Banatskom Velikom Selu. Već u jutarnjim satima kolovozi prvog i drugog prioriteta, te saobraćajnice koje vode do Bolnice, domova zdravlja i važnih ustanova bile su prohodne.

-Tokom dana još jednom je bačena so na važne saobraćajnice - istakao je šef Zimske službe JP "Direkcija za izgradnju grada" Dragan Tomašev - So je bačena i na puteve trećeg prioriteta u ulicama Kumanovskoj i Albertovoj. Radnici zimske službe su u pripravnosti i ukoliko se tokom noći stvori led odmah će se reagovati.

Prema rečima dr Gorana Aškića, ortopeda, danas je bio povećan broj pacijenata na odeljenju ortopedije. NJegov savet je da građani, naročito stariji, ne izalze iz kuća zbog klizavih trotoara. Dr Aškić je apelovao i na građane da vožnju prilagode nastalim uslovima.