Aktuelno

Na osnovu novog Zakona o nacionalnim manjinama, koji je Skupština srbije donela 31. avgusta ove godine, omogućeno je sastavljanje biračkih spiskova nacionalnih manjina, na osnovu kojih bi bili izabrani predstavnici nacionalnih saveta svih manjina koje postoje u Srbiji.

Počev od 11. novembra, pa u naredna četiri meseca, aktivisti obilaze opštine i naseljena mesta u Srbiji, kako bi građani manjinskih naroda bili upisani u pomenute spiskove.

Kako je rekao predsednik Skupštine opštine Šandor Talpai, spiskovi će biti validni ako se u njih upiše više od 50 odsto građana određene nacionalne manjine u svakoj opštini, odnosno regionu.
- Nacionalni saveti su faktički lokalna samouprava nacionalnih manjina. Po Zakonu o nacionalnim manjinama, ministarstva Republike Srbije mogu neke svoje nadležnosti, iz kulture, obrazovanja i informisanja, da prebace na nacionalne savete. Ako se sakupi dovoljan broj potpisa građana nacionalnih manjina u pomenuti birački spisak, postoji mogućnost biranja članova manjinskih nacionalnih saveta na neposrednim izborima - rekao je Talpai i dodao da bi izbori za članove nacionalnih saveta, odnosno nacionalnih veća mogli da budu održani nakon šest meseci, ukoliko birački spiskovi budu validni, odnosno upiše se u njih 50 odsto, plus jedan građanin manjinskog naroda u opštinma u Srbiji.

Kampanju prikupljanja potpisa, kao i buduće izbore članova nacionalnih saveta, odnosno nacionalnih veća manjina, inače, finansira Republika Srbija.

Na sedmoj po redu licitaciji, koja je nedavno održana, u dvogodišnji najam ponuđeno je oko 900 preostalih hektara državne svojine, koji se nalaze u ataru kikindske opštine.

Početna cena za jednogodišnji najam iznosila je od 1.500 do 10.000 dinara po jedinici površine, a ponuđene su državne parcele u svim katastarskim opštinama, osim u Ruskom Selu, gde su sve državne njive date u zakup.
Od ponuđenih 900, u dvogodišnji najam izdato je 507 hektara, u kikindskom, iđoškom i akaru Banatske Topole.

U kikindskoj katarstarskoj opštini u zakup su izdata 373 hektara, po prosečnoj ceni od 12.457 dinara po hektaru na ime jednogodišnje rente. U Iđošu je zakupljeno 30 hektara po ceni od 6.524 dinara, a u Banatskoj Topoli 104 hektara, gde je izlicitiran najviši prosek od 19.723 dinara po jedinici površine. Od pomenutog zakupa kikindskoj opštini bi trebalo godišnje da pripadne oko 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Na ukupno sedam licitacija, od oko 19.000 hektara državnih njiva, koliko je u kikindskoj opštini, zakupljeno je dosad oko 16.800 hektara.

Predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem, održali su danas sastanak sa predstavnicima udruženja građana, čija je tema bila nastavak gradskog samodoprinosa i u narednih pet godina, pošto aktuelni ističe 31. decembra ove godine.

Ovo je, inače, jedan od prvih konsultativnih sastanaka na kojim će biti reči o ovoj temi. Kako je rekao zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, postoji predlog da se, ukoliko samodoprinos bude izglasan, 55 odsto sredstava koristi za nastavak, odnosno završetak gradske kanalizacione mreže, dok bi 45 procenata bilo usmereno ka udruženjima građana, odnosno za finansiranje sporta i kulture.

- U izradi budžeta za narednu godinu, njegova prihodovna strana za ovu, biće osnova za njegovu projekciju u 2010. godini. Biće prilično restriktivan. U njemu će biti sredstava namenjenih i za vaša udruženja, ali u manjem obimu. Stoga smatramo deo samoroprinosa, ukoliko bude izglasan, u čega ne sumnjam, treba da bude usmeren i ka finansiranju udruženja građana, odnosno za sport i kulturu. Ukoliko bude izglasan, ovaj grad će za pet godina izgledati drugačije i biti bolji. Ako je njegov nastavak izglasan u selima, nema razloga da ne bude tako i u Kikindi - rekao je Latinović i pozvao predstavnike udruženja građana da do petka dostave predloge kako bi se trošila sredstva budućeg gradskog samodoprinosa.

Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok rekao je da bez uključivanja velikog broja građana, odnosno njihovih udruženja, ovaj posao će biti teško izvodljiv.

- Građanima Kikinde je potrebno objasniti zbog čega je nužan nastavak gradskog samodoprinosa. To je jedan vid solidarnosti među nama. I oni kroz čije ulice nije još postavljena kanalizaciona mreža, zaslužuju da je imaju. Prema podacima, u 2006. 2007. 2008 i 2009. godini, 162 miliona dinara iz gradskog samodoprinosa utrošeno je u izgradnju gradske kanalizacione mreže. Novac je isključivo trošen za ovu namenu. Do kraja ove godine trebalo bi na ime gradskog samodoprinosa ostvariti oko 60 miliona dinara. Naravno, kanalizaciju u gradu valja završiti, ali smatram da deo novca od samodoprinosa treba da ide i za druge potrebe, što treba da definišemo sa vama, odnosno na osnovu želja i potreba građana, kao štoje nužno odrediti i procenat njegovog izdvajanja - rekao je Kabok i istakao da ukidanje gradskih mesnih zajednica nije bio dobar potez.

Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja rekao je da se opštinska kasa puni veoma teško i budžet ne može da izdrži sve zahteve za finansiranje udruženja i sportskih i kulturnih organizacija.

- Zakon dozvoljava da se sredstva iz samodoprinosa usmere ka finansiranju ovih udruženja. Da bi bio izglasan, „za“ bi trebnalo bude oko 17.000 od oko 34.000 Kikinđana upisanih u birački spisak. Otežavajuća je okolnost, u organizacionom smislu, je što su ukinute gradske mesne zajednice - podsetio je LJuboja i rekao kako jedan deo popisivača prilikom glasanja o samodoprinosu treba da bude iz redova udruženja građana.

Kikinda je, rešenjem Ministarstva za poljoprivredu i Uprave za veterinu, proglašena područjem zaraženim besnilom, a Nakovo i Banatsko Veliko Selo ugroženim mestima od ove bolesti.

Odluka je usledila nakon što je Pasterov zavod potvrdio da je lisica,  nedavno uhvaćena na salašu koji se nalazi između Kikinde i Banatskog Velikog Sela, bila besna.

Ekipe Veterinarske stanice u Kikindi popisuju pse i mačke u domaćinstvima i u toku je njihova vakcinacija protiv besnila.
Cena vakcinacije je 500 dinara za kućne ljubimce koji su čipovani i imaju „plavu knjižicu“.
Za životinje koje se prvi put čipuju, cena je 700 dinara. Vlasnici koji su izgubili ovu identifikacionu knjižicu, osim cene vakcine koja je, rekosmo, 500 dinara, dužni su da plate još 100 dinara kako bi im se napravio novi pasoš za ljubimce.

Od ponedeljka, 16. novembra, do četvrtka, 19. novembra, u kikindskom Narodnom muzeju biće održana Međunarodna smotra arheološkog filma.

Realizuje se poslednjih 10 godina, a njen inicijator i organizator je Narodni muzej u Beogradu.
Narodni muzej u Kikindi će i ove godine preuzeti najuspešnija ostvarenja i prikazati ih u pomenutom periodu.
Filmovi, inače, potiču iz velikog broja država (Austrija, Italija, Švajcarska, Nemačka...) i obuhvataju različite epohe i mnogobrojne arheološke znamenitosti.

Emitovaće se svakodnevno, s početkom u 18 sati, u Klubu prijatelja muzeja.
Kratak sadražj svakog od 14 najavljenih filmova koji će biti prikazani u Kikindi biće dostupan u Narodnom muzeju.
Ulaz je besplatan.