Aktuelno

Info-šalter za žene u Uslužnom centru opštine Kikinda ponovo je počeo sa radom.
Stranke se mogu obratiti lično od 10 do 14 časova, putem telefona 410-204 ili e-mailom infosalter.ki@gmail.com.

Info-šalteri su deo programa „Institucije u službi prava“ čiji cilj je ostvarivanje ženskih prava kroz pružanje informacija i upućivanje na institucije putem info-šaltera za žene. Info-šalteri za žene trebalo bi da pomognu boljoj informisanosti građana i građanki i povežu njihove potrebe i probleme sa nadležnim institucijama u različitim oblastima života: obrazovanje, zdravlje, socijalna briga, rad i zapošljavanje, brak i porodica itd.

Nastavak programa će se realizovati u periodu od 1.novembra do 31.decembra 2009.godine.
Program se realizuje u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Žensko aktivno društvo „ŽAD“ koja se bavi zaštitom ženskih ljudskih prava, lokalnom samoupravom, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Centrom za socijalni rad, policijom, zdravstvenom ustanovom  , uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i zamenice Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.

Policijska uprava u Kikindi tokom ove godine, u saradnji sa Savetom za bezbednost, preduzima niz mera usmerenih na ostvarivanju bezbednosti učenika. Jedna od osnovnih je razvijanje prevencije delikata na području škola i realizacija preventivnih akcija i programa namenjenih podizanju nivoa bezbednosne kulture kod učenika, njihovih roditelja i nastavnog osoblja, kao i unapređenje saradnje, identifikacije bezbednosnih problema i realizacije aktivnosti na unapređenju bezbednosti učenika i objekata škola.

 U svim kikindskim srednjim školama održana su predavanja koja su realizovali policijski službenici kriminalističke i pogranične policije i policije opšte nadležnosti, kao i dr  Đorđe Popović i dr Spomenka Kovljenić.
Na ovaj način učenici srednjih škola su se upoznali sa do sada identifikovanim najčešćim bezbednosnim problemima u školama u vezi narkomanije i trgovine ljudima i načinom rada policijskih službenika usmerenim ka rešavanju tih problema.
U skladu sa planom, predviđeno je i da se u svakoj osnovnoj školi na području kikindske opštine održi predavanje koje će realizovati glavni policijski inspektor Pavle Rajkov. Ciljna grupa su učenici prvih razreda. Ova predavanja su u toku u kikindskim osnovnim školama. Mališani se na zanimljiv način upoznavaju sa najčešćim bezbednosnim problemima. Osnovci dobijaju bojanku sa savetima kako da se zaštite. Ovu zanimljivu knjižicu obezbedila je lokalna samouprava.

Pored navedenog, predviđeno je da se u Novim Kozarcima u trajanju od dva školskog časa, održi predavanje koje će realizovati policijski službenici pogranične policije i policije opšte nadležnosti, kao dr Somenka Kovljenić i predstavnik Arhijerejskog namesništva Kikinda. 

Na ovaj način će se meštani Novih Kozaraca upoznati sa  bezbednosnim problemima u školama, ugostiteljskim objektima i na drugim mestima  u vezi narkomanije i trgovine ljudima, kao i načinom rada policijskih službenika, zdrastva i crkve, usmerenim ka rešavanju tih problema. Kroz međusobnu interakciju se želi i uticati na prisutne građane da u policijskim službenicima i drugim organizacijama koje se bave ovom problematikom prepoznaju prijatelje i osobe od kojih uvek mogu da zatraže pomoć, a samim tim da se i podigne osećaj bezbednosti samih učenika-mladih i njihovog poverenja u policiju i druge državne ustanove koje se bave ovim problemom.
Pored toga, tokom novembra biće održano predavanje učenicima prvih razreda srednjih škola na temu „Devijantno ponašanje kao prekratnica budućnosti mladih“, kako bi se mladi upoznali sa do sada identifikovanim najčešćim bezbednosnim problemima u školama i gradu i načinom rada policijskih službenika usmerenim ka rešavanju tih problema. Kroz međusobnu interakciju se želi i uticati na prisutne učenike da u policijskim službenicima prepoznaju prijatelje i osobe od kojih uvek mogu da zatraže pomoć,  a samim tim da se i podigne osećaj bezbednosti samih učenika i njihovog poverenja u policiju.

Iz Sekretarijata za stambeno - komunalne poslove upozoravaju građane da panoe za izlaganje umrlica koriste prema nameni za koju su postavljeni, a nikako za isticanje oglasa za prodaju stanova, davanja časova i sl.

U više navrata komunalna inspekcija je lično i putem medija upozoravala one koji postavljaju oglase na nepoštovanje opštinske odluke o oglašavanju postavljanjem oglasa na mestima koje nisu predviđene za tu namenu.

Kako se i nakon upozorenja nastavilo sa kršenjem odluke, inspekcijska služba će, u skladu sa ovlašćenjem svako takvo ponašanje sankcionisati podnošenjem prekršajnih prijava protiv nesavesnih građana.
Prema odluci o komunalnom redu predviđene su novčane kazne od 500 dinara do 25 hiljada dinara.

Pokretač građanske iicijative za izmenu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Udruženje građana „Kikindski forum“, uz podršku Skupštine opštine, organizuje danas i sutra dijaloge čija je tema decentralizacija vlasti.
Osim predstavnika lokalne samouprave, okruglom stolu u zgradi SO prisustvuju i nevladine organizacije koje deluju u opštini, kao i gosti iz drugih opština.

 Za sutra je najavljen dolazak Republičkog zaštitnika građana i predstavnika republičkih državnih organa, kao i Stalne konferencije gradova i opština, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i gostiju iz nekoliko opština u Srbiji.
Inače, pre godinu dana „Kikindski forum“ je pokrenuo inicijativu da Kikinda dobije status grada. U tom cilju prikupljeno je 7.000 potpisa i po rečima aktiviste ove nevladine organizcije Siniše Kockara, sve čine kako bi ostvarili cilj.
- U tom poslu smo zajedno sa lokalnom samoupravom. Postali smo partneri Centra za građansko društvo „Protekta“ u Nišu, sa kojim organizujemo ove dijaloge. Između ostalog, ponovo insistiramo na promeni Zakona o teritorijalnoj organizaciji, kako bi Kiinda dobila status grada, jer smatramo da je neopravdano izostavljena. Proširili smo saradnju i sa organizacijama u još nekim opštinama u Srbiji, koje se bore za decentralizaciju -rekao je Kockar i najavio dalje predstavljanje ove inicijative građanima.

Pomoćnik sekretara Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu Ivan Starčev je u ime lokalne samouprave naglasio da Kikinda treba da dobije status grada, jer joj to sleduje po mnogim osnovama. Istakao je da je decentralizacija veoma dug i naporan proces, koji je nužan na našem putu ka evropskim integracijama.
- To je veoma širok pojam i predstoji nam dug put. Decentralizacija je, u suštini, prenos vlasti i nadležnosti sa viših, na niže instance, što podrazumeva i veći stepen samostalnosti lokalnih samouprava u svim oblastima, počev od finansija, do poreske politike, određivanja visine taksi i nadoknada i njihovog prilagođavanja lokalnim potrebama, i tako dalje. U tom cilju su već usvojeni neki propisi koji idu u pravcu veće samostalnosti opština, ali je čitav koncept pomalo nejasan i nije do kraja definisan, te nam predstoji dug i naporan put pravnog njegovog utemeljenja. Praktično, opštinama se, između ostalog, mora omogućiti da stiču sredstva, a ne da se za sve obraćaju višim instancama, fondovima i tako dalje - rekao je Starčev.
Koordinator za decentralizaciju u Centru za razvoj građanskog društva „Protekta“ u Nišu Dragan Miljković rekao je da već tri godine čine napore za većom decentralizacijom, odnosno ka samostalnosti opština.
- Dijalozima u Kikindi želimo da građani Kikinde uzmu više učešća u ovom procesu i budu njegovi aktivni nosioci. Smatramo da Kikinda, kao pozicionirani regionalni centar, zaslužuje dadobije status grada, kako po veličini, tako i po privrednim, kulturnim, strateškim i drugim potencijalima kojima raspolaže - rekao je Miljković.

U Svečanoj sali Skupštine opštine danas je predstavljen „Ekološki profil opštine Kikinda“, studija koja obuhvata našu kompletnu ekološku sliku sa naznakama mogućih rešenja u ovoj oblasti. Naručilac je Skupština opštine Kikinda, a ovaj dokument izradili su stručnjaci Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu. NJegovom predstavljanju prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, privrednih subjekata, ekoloških udruženja građana, odbornici, i drugi.

Novim Zakonom o zaštiti životne sredine predviđena je mogućnost da lokalna samouprava, u saradnji sa višim nivoima vlasti, obezbedi sredstva na ime saniranja štete koja nastaje eksploatisanjem prirodnih bogatstava na njenoj teritoriji.
Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja smatra pravičnim da se novcem saniraju posledice ekološke štete, kao i da se građanima kikindske opštine obezbedi alternativa, kada prirodna bogatsrva budu iscrpljenja.
- Ovim Zakonom predviđena je mogućnost da lokalne samouprave uvedu ekološku taksu, nadoknadu za nanošenje ekološke štete. Naša opština, poznato je, ima velike probleme nastale eksploatacijom, pre svega nafte, gasa i gline. S toga smo krenuli u akciju kako bi ovo pitanje regulisali zakonom. Naravno, ovo ne znači ograničavanje  sadašnjih i budućih investitora, već dobrobit za građane naše opštine. Primera radi, korist od nafte i gasa imaju svi u Srbiji, dok ekološku štetu trpe Kikinđani i meštani drugih mesta u opštini gde se ovo blago eksploatiše. Naš cilj je da se opštini nadoknadi ekološka šteta na pravičan način i da se našim građanima na vreme omogući alternativa, kada se prirodni resursi iscrpe. Biće, možda, i reagovanja i kontroverzi, ali ovo je nešto što se u Evropskoj uniji već odavno primenjuje i neminovno čeka i nas - rekao je LJuboja i dodao da bi se sredstva prikupljena na ovaj način, koristila namenski.
Koordinator pomenute studije, profesor dr Jordan Aleksić sa Fakulteta za primenjenu ekologju u Beogradu, kaže da je kikindske opština karakteristična, imajući u vidu resurse nafte i prirodnog gasa.

- Ova studija pokazuje da kikindska opština ima status ugrožene životne sredine. Mislim, pre svega, na Kikindu, Mokrin i potes prema Banatskom Velikom Selu. To zahteva ozbiljan pristup, jer su resusi konačni i ako se ne primeni rekultivacija, može da usledi ekološka migracija stanovništva, napuštanje ovog životnog prostora. Imate problem nestajanja vode za piće, a nemate reke i kanale koji je obnavljaju. Očigledno, vama je naneta ekološka šteta. Novi Zakon o zaštiti životne sredine ne znači novi namet, odnosno opterećenje, nego uvođenje pune cene raubovanja vaših prirodnih resursa. Po novim projekcijama, uvođenjem ove takse i primenom novih  zakonskih rešenja, godišnje bi trebalo da, umesto 2,5, zahvatate preko 6 miliona evra. To je nova situacija koja ne znači samo puko punjenje  opštinskog budžeta, nego održivost rada i upravljanja ovim prostorom - rekao je dr Aleksić i dodao da je ekološka taksa investicioni i sanacioni kapital.

Nakon prezentacije, sledi i formalno pokretanje ovog pitanja, odnosno razrada primene Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi bile utvrđene i donete opštinske odluke oko visine i stopa ekološke takse.
Kako je rekao LJuboja, tačno će se utvrditi koji privredni subjekti će biti oporezovani. Uslediće i jedan vid javne rasprave o tome, da bi konačnu odluku doneli odbornici Skupštine opštine.