Aktuelno

Na današnjoj sednici doneta je odluka o ustanovljenju Zaštitnika građana za opštinu Kikinda. Zadatak ombudsmana je da štiti individualna i kolektivna prava i interese građana, tako što vrši kontrolu rada uprave i javnih službi. Inače, opštinskim Statutom predviđena je mogućnost osnivanja ovog organa. Zaštitnika građana imenuje Skupština opštine, iz redova uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Postoje Republički i Pokrajinski zaštitnik građana, a lokalne samouprave u Subotici, Somboru, Bečeju, Zrenjaninu i Bačkoj Topoli ustanovile su ovaj organ. Sredstva za njegov rad biće planirana opštinskim budžetom za narednu godinu.
Odbornici su doneli odluku o osnivanju Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, odnosno Centar za stručno usavršavanje.
Početkom ove godine Ministarstvo prosvete odlučilo je da Kikinda bude među pet gradova u Srbiji gde postoji ova ustanova. Cilj je poboljšanje i podizanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kroz organizovanje stručnih seminara. Inače, krajem septembra potpisan je Ugovor o saradnji Opštine Kikinda i švajcarske Agencije za razvoj i saradnju, vezan za njegovo osnivanje.
Projektom je predviđeno da rekonstrukcija sedišta zgrade Javnog stambenog preduzeća, gde će biti smešten centar, košta 132.000 evra. Dve trećine obezbeđuje donator, odnosno Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, a jednu lokalna samouprava. Do imenovanja direktora ove ustanove, profesor Dobrivoj Martonoši obavljeće njegove poslove i ovlašćenja. Na ovoj sednici imenovan je Upravni i Nadzorni odbor Centra za stručno usavršavanje.
Umesto Miloša Latinovića kome je prestao odbornički mandat nakon izbora za zamenika predsednika Opštine, odbornici su, na predlog Opštinske izborne komisije, potvrdili mandat Dušanu Santraču, koji je time postao opštinski odbornik.
Razmatran je i usvojen izveštaj o utrošku budžetskih sredstava od 1. januara do 30. septembra, 2009. godine. Kako je konstatovano, ukupni prihodi za ovaj period iznosili su 814,58, a rashodi 808,63 miliona dinara.
Doneta je i odluka o izradi Plana detaljne regulacije Bloka 11 u Banatskom Velikom Selu, kojom će biti omogućena izgradnja poslovnog objekta AD „Angropromet“.
Doneta je i dopuna Poslovnika SO, kojom je ustanovljen petočlani Savet za ravnopravnost polova.
Odbornici su dosadašnje vršiteljke dužnosti direktorki javnih preduzeća „Dirakcija za izgradnju grada“ i „Informativni centar“, Editu Divković i Tatjanu Popović, preimenovali u direktorke ovih ustanova. Takođe, direktor Javnog komunalnog preduzeća „6. oktobar“ Milan Karać, ponovo je imenovan na ovu funkciju.
Razmatrana je po hitnom postupku informacija o stanju u Javnom preduzeću „Toplana“. V.d. direktora Nikola Terzin obavestio je odbornike o teškoj finansijskoj situaciji u ovoj firmi. Rekao je da „Toplana“ na ime isporučenog gasa i kamata duguje „Srbijagasu“ oko 35 miliona dinara i da postoji mogućnost prestanka rada daljinskog grejanja, ukoliko dođe do blokade račina ovog javnog preduzeća.
Član Opštinskog veća za komunalnu delatnost i investicije Branislav Čolak istakao je da se sa isporučiocem energenta „Srbijagasom“ traži zajedničko rešenje ovog problema.
Inače, Opštinsko veće je na jučerašnjoj sednici odbilo zahtev „Toplane“ o povećanju cene grejanja sa 127 na 149 dinara po kvadratu, sa PDV-om.

Prema nezvaničnim informacijama koje je saopštio član Opštinskog veća Imre Kabok, uspeo je referendum o produžetku mesnog samodoprinosa u svih devet sela kikindske opštine, koji je bio raspisan početkom oktobra.
Mesni samodoprinos, inače, ističe krajem ove godine. Na referendumu su meštani odučili za njegovo produženje u narednih pet, osim u Nakovu, gde je će trajati četiri godine.

- Čekamo zvanične zapisnike o ovoj akciji koji će prispeti početkom naredne nedelje. Inače, izuzetno sam zadovoljan što je referendum uspeo u selima. To je podvig jer je situacija zvog ekonomske krize veoma teška. Mislim da je kod meštana sela preovladalo mišljenje da treba nastaviti ovako kako su dosad radili U proseku, to znači godišnji prihod od oko tri miliona dinara po selu, naravno u zavisnosti od broja stanovnika, odnosno penzionera i zaposlenih - rekao je Kabok i uputio apel nekim preduzećima da redovno uplaćuju ovo izdvajanje zaposlenih na račune za samodoprinos.

On je naglasio da bi do kraja godine trebalo sprovesti referendum o ponovnom uvođenju gradskog samodoprinosa u Kikindi pošto i on ističe krajem godine. Dosadašnji novac prikupljen na ovaj način trošen je za izgradnju gradske kanalizacione mreže.
Kabok smatra da bi izgradnju trebalo nastaviti i okončati, jer je grad pokriven 80 odsto kanalizacijom. Takođe, građani bi trebalo da odluče o tome gde će sredstva samodopronosa biti trošena, ukoliko bude izglasan njegov nastavak.
- Čućemo šta građani žele, pa bismo utvrdili njegovu namenu. Naravno, osim kanalizacije mislim da može biti reči i o finansiranju sporta i kulture, odnosno udruženja građana - rekao je Kabok.

„Klub 25“ Crvenog krsta Kikinda je, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za transfuziju krvi iz Novog Sada realizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi za učenike srednjih škola u Kikindi.

 Akciji se odazvalo 147 potencijalnih davalaca  od kojih je krv dalo 125 oro, dok 22 nije moglo dati krv iz medicinskih razloga.prvog dana akcije krv su dali učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i učenici Ekonomsko trgovinske škole. Akciji se odazvalo 80 potencijalnih dobrovoljnih davalaca krvi, od kojih je 69 dalo krv, dok 11 učenika  nije moglo.Juče su krv  dali učenici Tehničke škole i učenici SSŠ „Miloš Crnjanski“.

Članovi Opštinskog veća, na čelu sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem, posetili su Mokrin i razgovarali sa predstavnicima ovog najvećeg sela u kikindskoj opštini. Susretom u Mokrinu završen je prvi krug posete i upoznavanja opštinskog rukovodstva sa predstavnicima seoskih sredina. Za mesec dana najavljena je ponovna poseta Sajanu.

Kako je rekao predsednik Opštine Ilija Vojinović, na ovakvim sastancima koji su veoma direktrni i neposredni, lakše se uočavaju i definišu problemi u seoskim sredinama.
- Mislim da je dobro što idemo na lice mesta i razgovaramo sa predstavnicima sela. Na ovaj način, u direktnim razgovorima sa meštanima, možemo bolje da sagledamo probleme sa kojim se susreću i odredimo način kako da ih rešimo - naglasio je Vojinović.
Mokrin pokušava da napreduje i u privredi, o čemu svedoče poslovni potezi nekoliko lokalnih preduzetnika. I trgovinska kuća „Angrohit“ otvara za nekoliko dana novi supermarket u selu.
Inače, svih 138 mališana upisano je ove jeseni u obdanište i zabavište „Neven“ i raspoređeno u šest grupa.
Direktor Osnovne škole „Vasa Stajić“ Miroslav Stojanov naglasio je problem viška zaposlenih i apelovao na predstavnike lokalne samouprave da pomognu u rešavanju ovog problema.

Istaknuti su dobri rezultati Lovačkog društva „Perjanica“ koje gazduje na oko 1.100 hektara, a brine i o rezervatu velike droplje, ugrožene ptičje vrste, koji se prostire na oko 6.000 hektara.
Lokalno kulturno-umetničko društvo organizovano je u šest sekcija i okuplja oko 300 članova. Problem su finansije kada su u pitanju putovanja.

Mokrinčani žele da otvore i muzej, koji još uvek nema regulisan pravni status. U selu postoji i Udruženje Rumuna koje pokušava da očuva narodne običaje. Naglašena je odlična saradnja sa Mesnom zajednicom.
Istaknuti su i sportski klubovi u selu koji okupljaju mlade Mokrinčane.
Član Opštinskog veća Branislav Čolak rekao je da je Mesna zajednica, zahvaljujući najviše predsedniku Goranu Dumitrovu, omogućila nastavak asfaltiranja ulica i izgradnju sportske hale.
Imre Kabok je govorio o mesnom samodoprinosu, za čije su produženje, osim u Mokrinu, bili i meštani još sedam sela u opštini. Ovih dana očekuju se i rezultati izjašnjavanja stanovnika Banatske Topole.

Novomiloševački „Banatski kulturni centar“ predstavio se na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, koji traje do 1. novembra, sa 16 novih naslova, među kojim su i dela šestoro Kikinđana.

Na štandu novomiloševačkog izdavača na galeriji Hale 4. našli su se romani: „Izabranik proviđenja“ , „Šekspirov klijent“ i „Šest“ Dobrivoja Martonošija,  Miloša Latinovića i Aleksandre Bojić, knjige poezije „Ozarja“ i „Utopija entropija dagerotipija“ Desanke Ristić i Dragana Pop Dragana, kao i „Oblikovanje tradicije (Knjiga prva)“ odnosno eseji iz oblasti književne kritike i istorije kulture, autorke Marije Tanackov.

Novi naslovi „Banatskog kulturnog centra“ predstavljeni su tokom dva sajamska dana. Promocija dela Marije Tanackov, Desanke Ristić i Aleksandre Bojić bila je veoma zapažena. Dan kasnije, juče, predstavljen je Martonošijev „Izabranik proviđenja“, Latinovićev „Šekspirov klijent“ i „Utopija entropija dagerotipija“ Dragana Pop Dragana.
O delima kikindskih autora govorio je vlasnik „Banatskog kultirnog centra“ Radovan Vlahović, kao i pisci.