Aktuelno

Ambulantama kikindskog Doma zdravlja dostavljeno je oko 3.700 doza vakcina protiv sezonskog gripa i vakcinacija je počela. To su, inače, uobičajene količine koje stižu u kikindsku opštinu. Dečjem dispanzeru takođe je obezbeđena ova preventiva.

U Zavodu za javno zdravlje u Kikindi rečeno je da je za Severnobanatski okrug obezbeđeno 6.215 doza, koje su distribuirane prema Domovima zdravlja, odnosno svim ambulantama.
Prioritet prilikom vakcinacije imaju osobe starije od 65 godina, pacijenti koji boluju od hroničnih oboljenja. Biće vakcinisani i zdravstveni radnici koji su u kontaktu sa velikim brojem pacijenata.

Oni koji žele da se vakcinišu protiv sezonskog gripa, a ne spadaju u rizične grupe, mogu da nabave vakcinu u privatnim apotekama. Jedna doza košta oko 570 dinara.

Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju grada“ uredilo je dve deponije - za građevinski otpad i za ostatke nakon pečenja rakije, kljuk. Prva se nalazi se kod kasarne, u blizini Malog bedema, na putu za Rusko Selo. To je odlagalište za isključivo namenjeno za iskorišćeni građevinski materijal, takozvano „šutilište“.

Druga deponija, namenjena za „kljuk“, nalazi se na putu za „Vodice“. Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju grada“ obezbedilo je i uredilo pristupne puteve ka obema deponijama.
Radnici poljočuvarske službe biće zaduženi za kontrolu da li se odlagališta koriste namenski. Nesavesni građani biće opominjani, ali i kažnjavani, ako se ne pridržavaju propisa.

Iz „Direkcije za izgradnju grada“ apeluju na građane da građevinski otpad, kao i ostatke nakon pečenja rakije, ne odlažu na komunalnoj deponiji na Teremijskom drumu, nego na ove dve pomenute lokacije.

Zbog velikih problema sa održavanjem atmosferske kanalizacije, u narednom periodu na predlog Opštinskog veća Javno komunalno preduzeće “ 6. oktobar“ preuzeće održavanje kišne kanalizacije.

Da bi se problem sa odvođenjem atmosferskih voda valjano rešio neophodno je da građani kanale ispred svojih kuća ili poslovnih objekata održavaju i da ih drže u funkcionalnom stanju. Za one  koji to ne čine predviđene su kaznene mere.

 Ukoliko neko zapusti održavanje kanala i propusta – ćuprija, javnih površina, površina unutar stambenih blokova kazne su od 2.500,00 do 100.000,00 dinara. I to : za pravna lica od 50.000,00 do 100.000,00 dinara, za odgovorna lica u pravnom licu od 5.000,00 do 25.000,00 dinara, za preduzetnike od  d 5.000,00 do 25.000,00, a za fizička lica od 2.500,00 do 25.000,00 dinara.

Pod pokroviteljstvom opštine Kikinda u subotu 24. oktobra sa početkom u 19 časova, biće otvorena izložba pod nazivom “Vizuelni simboli - Žombolj 2009.“ ( „Visual insignias at Jimbolia 2009").

U Žombolju je tokom avgusta bila organizovana likovna kolonija na kojoj su stvarali akademski umetnici iz cele Rumunije. Na poziv gradonačelnika Žombolja Kabe Gabora predsednik opštine Ilija Vojinović je bio gost kolonije i tom prilikom odneo slike rumunskog umetnika Stefana Jegera koji je stvarao na ovim prostorima.
Jegerove slike koje poseduje kikindska Narodna biblioteka pozajmljene su Žombolju na šest meseci.
Dela umetnika nastala na koloniji  u našem bratskom gradu biće izložena u galeriji „Tera“  do 2. novembra.

Izložbu će otvoriti zamenik predsednika opštine Kikinda Miloš Latinović, a nastupiće Kikindsko pevačko društvo “Kornelije Stanković“ .

Pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i u organizaciji Udruženja članova i prijatelja Matice srpske u Kikindi, sinoć su u Svečanoj sali Skupštine opštine predstavljeni treći i četvrti tom  Srpskog biografskog rečnika. Radi se o izradi višetomne enciklopedije u kojoj će se naći biografije blizu 28.000 Srba i pripadnika drugih nacija, koji su ostavili značajan trag u istoriji i kulturi srpskog naroda od 8. do polovine 20. veka.

Obrađene su i sistematizovane biografije vladara, plemića, vojskovođa, naučnima, prosvetitelja, boraca za nacionalna prava, umetnika, graditelja, sporstista...Dosadašnja četiri toma obuhvataju preko 3.500 strana sa oko 2.000 fotografija. Dosad su obuhvaćene znamenite ličnosti od „A“ do „K“ i očekuje se da će Srpski biografski rečnik biti sadržan u 10 tomova.

O ovom kapitalnom delu govorili su predsednik i potpredsednik Matice srpske, akademik dr Čedomir Popov i prof. dr Slavko Gordić, sekretar redakcije i urednca fotografije Srpskog biografskog rečnika Dragan Tubić i mr Aleksandra Novakov.
Ideja za pisanje Srpskog biografskog rečnika, kako je rekao Čedomir Popov, rodila se u Matici srpskoj sredinom 70-ih godina prošlog veka, da bi se vrlo dugo radilo na pripremi.

-Taman kada smo početkom 90-ih sastavili azbučnik od oko 28.000 imena i spremali se da počnemo, desio se raspad Jugoslavije. Projekat je vegetirao do 2002. kada smo krenuli u ozbiljan posao i,eto, stigli smo do kraja četvrtog toma, a peti je u pripremi - rekao je akademik Popov i dodao da jedan tom obuhvata 18.00 do 2.000 biografija, za čiju izradu je potrebno oko 18 meseci rada jednog velikog tima.
O Srpskom biografskom rečniku govorio je i potrpedsednik Matice srpske prof. dr Slavko Gordić, naglasivši da se radi o kapitalom enciklopedijskom delu. U Svečanoj sali Skupšine opštine nastupilo je i Kikindsko pevačko društvo "Kornelije Stanković" pod upravom mr Biljane Jeremić.