Aktuelno

U Sloveniji je nedavno objavljen - pod naslovom "Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva" - roman  "Kuvarove kletve i druge gadosti" kikindskog pisca Srđana V. Tešina. Izdavač knjige je Centar za slovensko književnost.

Knjiga je objavljena u Ediciji "Aleph", koju uređuje Brane Mozetič i u kojoj su, između ostalih, objavljeni prevodi poznatih regionalnih pisaca poput Davida Albaharija, Tatjane Gromače, Semezdina Mehmedinovića, Aleša Debeljaka i drugih.

Knjiga je štampana uz podršku evropskih fondova. Prevodilac Tešinove knjige je Sanja Polanc, koja je poznata po prevodima knjiga Miljenka Jergovića, Slavenke Drakulić, Dubravke Ugrešić, Veljka Barbierija i drugih pisaca koji stvaraju na srpskom, hrvatskom, bošnjačkom ili crnogorskom jeziku.

"Kuvarove kletve i druge gadosti" je 2006. godine objavljen u izdanju prestižnog beogradskog izdavača "Stubovi kulture". Tešin je 2004. godine za nacrt ovog romana dobio nagradnu stipendiju Fonda "Borislav Pekić" i srpskog PEN Centra. "Kuvarove kletve i druge gadosti" bio je finalista izbora NIN-ove nagrade za najbolji roman godine, a po odlomcima iz ovog romana mađarski umetnik Geza Ritz nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu "Simpozion".

Povodom obeležavanja 15. oktobra - Svetskog dana seoskih žena, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, organizovali su  manifestaciju „Izložba stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini". Izložbu je otvorio predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine Bojan Pajtić.

Podsećajući da je 2009. godinu Sekretarijat proglasio godinom žena na selu, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da je „Izložba stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini" prilika da se vidi kolika je snaga i entuzijazam žena u seoskim sredinama. Kako je objasnio, na ovom sajmu, pored kulinarskih veština vojvođanskih žena, prioritet je  dat njihovim radovima iz domaćih radionica, odnosno iz onih oblasti koje treba da doprinesu da naša sela postanu oaze eko i etno-turizma.
Manifestacija je imala značajne tematske sadržaje, poput izložbe fotografija „Žene na selu". Održan je okrugli sto na temu razvoja ženskog zadrugarstva,a na temu „Žene u poljoprivredi", predstavljeni su rezultati istraživanja autorke dr Marine Blagojević, o položaju žena na selu u Vojvodini.

Manifestacija je početak predstavljanja modela zadrugarstva žena, a od sledeće godine počeće i realizacija modela seoskih ženskih zadruga, koje će biti stimulisane putem subvencija za zapošljavanje. Sajam najavljuje 2010. godinu kao godinu zapošljavanja u poljoprivredi. Takođe je najavljeno i da će tokom sledeće godine započeti projekat u saradnji sa NP „Fruška gora", koji će ženama iz 15 lokalnih zajednica obezbediti brvnare u kojima će one prodavati svoje rukotvorine, proizvode i suvenire.
Kampanja u ovoj oblasti, koja je trajala više od godinu dana omogućila je da se oformi baza podataka od 430 ženskih organizacija, od kojih je 230 ženskih seoskih organizacija. Za učešće na ovoj sajamskoj manifestaciji odabrano je 150 ženskih seoskih udruženja iz 40 vojvođanskih opština.

Našu opštinu su predstavile žene iz Mokrina, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Iđoša, Topole, Bašaida, Ruskog Sela i Novih Kozaraca. Kako je istakla potpredsednica Udruženja žena „Kikinda“ Otilija Tot ovo je odlična prilika da se vidi šta sve žene sa sela mogu da urade, ali smatra da javnost nije bila upoznata sa ovim, kako je rekla novim datumom, te je izložba bila slabo posećena. Ona je dodala da bi bilo značajno  kada bi žene sa sela imale priliku  da se predstave i na redovnim sajmovima koji se organizuju u Novom Sadu - poput poljoprivrednog.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv gladi, direktorka Centra za socijalni rad Mirjana Barošević, Aranka Felbab, sekretarka OO CK i zamenik predsednika Fonda solidarnosti opštine Kikinda Šandor Talpai održali su danas konferenciju za novinare na kojoj su javnosti predstavili mere koje se preduzimaju za smanjenje siromaštva i gladi u našoj opštini. 

- Lokalna samouprava pomaže izdvajajući sredstva iz budžeta i sredstvima Fonda solidarnosti koja kikindske firme daju na dobrovoljnoj osnovi. S obzirom na to da je priliv sredstava u budžet i Fond smanjen usled ekonomske krize, značajno su umanjena i sredstva kojima raspolažemo - istakao je zamenik predsednika Fonda solidarnosti Šandor Talpai. Rebalansom budžeta prepolovljena su sredstva koja se izdvajaju za Narodnu kuhinju, pa će korisnici dobiti 3, umesto prvobitno planiranih 6 miliona dinara. Od 1. januara do 1. oktobra iz Fonda solidarnosti izdvojeno je 2,524 miliona dinara za prevoz učenika, 1,841 milion dinara za užine predškolaca i dece osnovnoškolskog uzrasta, 693.600,00 dinara izdvojeno je za ogrev, 697 hiljada dinara za jednokratne pomoći, a za lečenje građana 1,694 miliona dinara. Kako je rekao Talpai, na poslednjoj sednici Fonda solidarnosti usvojena je odluka da se povećaju izdvajanja za narodnu kuhinju i to za 150 hiljada dinara, tako da će umesto 200 hiljada dinara, koliko je bilo planirano, narodna kuhinja dobiti 350 hiljada dinara za ukupno 388 korisnika. Odobreno je još 381 hiljada dinara za užine, što će obuhvatiti 709 dece mesečno i 1,4 miliona dinara za ogrev za 200 ili 300 korisnika u zavisnosti od količine ogreva.

- Socijalnu pomoć trenutno koristi 737 porodica  koje obuhvataju 2131 osobu, od čega je 815 dece -  rekla je Mirjana Barošević, direktorka Centra za socijalni rad. Tuđu negu i pomoć koristi 881 osoba sa teritorije naše opštine od čega je 72 dece, a Centar je od početka godine isplatio 150 jednokratnih pomoći za podmirivanje osnovnih životnih potreba građana u iznosu od 330 hiljada dinara. Centar za socijalni rad je zbog ekonomske krize i nedostatka sredstava pooštrio kriterijume za dobijanje jednokratnih pomoći i tuđe nege i pomoći, a svoje odluke revidiraju jednom godišnje.

Preko narodne kuhinje u Kikindi trenutno se hrani 388 korisnika od čega je 200 muškaraca i 188 žena. Od tog broja, dece do 14 godina ima 107, a od 14 do 18 godina pomoć u obrocima prima 35 dece. Najstariji korisnik ima 85 godina, a najmlađi svega tri meseca - tužan je podatak koji je iznela sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab. Za prvih deset meseci ove godine 1140 dece je zbrinuto sa paketima odeće i obuće, a neki su imali priliku i da odu na letovanje.

Inače, broj zahteva građana za pomoć znatno se povećao usled povećanja nezaposlenosti, a učesnici konferencije zajedno su apelovali na sva preduzeća koja posluju pozitivno da uplaćuju sredstva u Fond solidarnosti.

Pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i uz pomoć NIS-a, u Kikindi će krajem novembra po osmi put biti održan memorijalni džez i bluz festival, u znak sećanja na prerano preminulog kkindskog muzičara Gezu Balaža-Garija.

Tim povodom u Radio Kikindi, koja je medijski sponzor ove manifestacije, održana je konferencija za novinare.
Festival organizuje Udruženje građana „Fanton“, a direktor memorijala Dragan Vlajnić rekao je da će biti održan u Narodnom pozorištu 27. 28. i 29. novembra.

- Nakon prošlogodišnjeg festivala dali smo sebi zadatak da ponovimo lanjski uspeh. Takođe, nećemo biti preambiciozni i krenuti u nešto što ne bi mogli da realizujemo - rekao je Vlajnić.
Prve večeri, memorijal će otvoriti 27. novembra niški oktet „Konstantin“, vokalni kamerni sastav koji izvodi melodije domaćih i stranih autora. Potom na scenu Narodnog pozorišta nastupa novosadski džez kvartet „Osa“, sa autosrkom muzikom.
Ako sve bude u redu, prvo veče trebalo bi da zatvori subotički folk džez bend „Gyass“. U slučaju da ne nastupe, umesto njih, gostovaće beogradski Diksilend orkestar.

Drugog dana, u subotu, 28. novrmbra biće održano bluz veče. Na početku, trebalo bi da muzicira novosadski orkestar „Šinobusi“, da bi potom nastupila glavna zvezda festivala - Ana Popović sa svojim bendom. To je, kako je Vlajnić rekao, najtraženija bluz gitaristkinja na svetu, koja je trenutno na američkoj turneji.
U nedelju će, verovatno u Kulturnom centru, biti održane džez radionice, namenjene ljubiteljima ove vrste muzike koji bi želeli nešto da nauče. Uveče, oko 22 časa u kafeu „Maks“ biće održan „jamsession“ gde će da nastupi kikindski džez orkestar „Superkonfusion“.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović, negov zamenik Miloš Latinović i pomoćnica Gordana Bulatović i članovi Opštinskog veća:Imre Kabok, Branislav Čolak, Vlado Krejić i Gordana Trnić, kao i načelnik Opšrtinske uprave Branko LJuboja, posetili su juče Nakovo i sa mesnim rukovodstvom i predstavnicima udruženja građana razgovarali o problemima u ovom selu, kao i načinu rešavanja.
Problemi su brojni, počev od nerešenih imovinskih odnosa u Zemljoradničkoj zadruzi „Marko Orešković“, koja je u stečaju i bez zemlje, jer su poverioci i kroz hektare naplaćivali potraživanja.
Nakovački lovci žele da prostorije gde im je smešten lovački dom, iz „Doma zdravlja“ pređu u njihovo vlasništvo. Izviđači hoće da renoviraju izviđački dom, a nemaju novca. Vatrogasci bi želeli novije vozilo, jer je postojeći „tenk“ za gašenje požara star  50 godina.
Finansijskih problema ima Fudbalski klub „Polet“, Udruženje invalida rada nema adekvatne prostorije. Zdravstvenoj stanici trebalo bi zameniti deo dotrajalog inventara, ne radi mesna biblioteka...
Ipak, čini se da je najveći problem u selu onaj demografski. Naime, od početka 2009. u Nakovu je umrlo 48 osoba, a rođene su svega dve bebe. Osnovnu školu „Petar Kočić“ pohađalo je 1958. godine 1076 đaka, a sada ima 106 učenika. U prvi razred upisana su ove školske godine svega tri mališana. Selo neumitno stari, mladi ga napuštaju.
Ilija Vojinović je rekao da je prilikom rebalansa budžeta gledano da sela budu što manje zakinuta. Naglasio je da je teško breme krize onemogućilo veća investiciona ulaganja u sela.
Imre Kabok je apelovao na mesno rukovodstvo da zajedničkim snagama pomogne izglasavanju novog mesnog samodoprinosa. Miloš Latinović je govorio o neophodnosti stišavanja strasti u selu i apelovao je da se na dostojanstven način reši problem prostorija koje bi koristilo mesno Kulturno-umetničko društvo „Izvor“, uz Velikoselce i Mokrinčane jedini pravi reprezent folklornog stvaralaštva u opštini.
Branislav Čolak je obećao da će pomoći u rešavanju imovinskog odnosa lovaca i „Doma zdravlja“. Istakao je da, radi uštede, više udruženja treba da koristi iste prostorije. Branko LJuboja je rekao kako su njegova vrata svakom otvorena u pružanju pomoći i saveta.
Opštinski stručni timovi su takođe spremni da pruže podršku, pre svega pomoć kod pisanja projekata za učešće na raznim konkursima, uz pomoć kojih se mogu obezbediti neophodna sredstva za razvoj sela.