Aktuelno

Kikinda je danas bila domaćin sastanku koji je organizovao Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju, gde su predstavnicima nekoliko opština predstavljeni prioriteti u strateškim planovima razvoja koji bi trebalo da unaprede sistem lokalne samouprave.

Inače, ovo je jedan od niza skupova ove vrste koji je organizovan na osnovu zaključaka Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, gde je ovaj pokrajinski Sekretarijat zadužen za usaglašavanje i izradu lokalnih strateških planova i podršku realizaciji prioriteta usmerenih na jačanje institucioionalnih kapaciteta opština.
Savetnica Pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Vesna Piperski-Tucakov rekla je da je tema današnjeg sastanka usaglašavanje programa ovog Sekretarijata sa lokalnim samoupravama.
- Radimo zajednički kako bi unapredili sistem funkcionisanja lokalne samouprave, modernizovali ga i primenili nove procedure.
Programe Sekretarijata svrstali smo u narednoj godini u tri grupe: podizanje institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava i jačanje kadrovskih potencijala i njihovo bolje povezivanje. Drugi segment čime ćemo se baviti je priprema normativnih akata, a treći - proces međuregionalnog, odnosno međuopštinskog povezivanja - rekla je Vesna Piperski-Tucakov.

Sastanku su, pored kikindskih, prisustvovali i predstavnici lokalnih samouprava Nove Crnje, Čoke, Bečeja, Ade, Kanjiže, Novog Kneževca i Sente.

Povodom 15. oktobra, Svetskog dana slepih, pod imenom „Dan belog štapa“, predsednik Opštine Ilija Vojinović, članovi Opštinskog veća Dušan Kolarović i Imre Kabok, priredili su danas prijem za predstavnike dve organizacije u Kikindi: Međuopštinsku društvenu organizaciju slepih i slabovidih Kikinda, Čoka i Novi Kneževac koja broji oko 100 članova i Organizaciju slepih „Severni Banat“ sa oko 170 članova.

Vojinović je rekao da lokalna samouprava u ovim teškim vremenima čini koliko može i da bi bilo dobro da se udruženja integrišu. On je naglasio da je za članove oba udruženja koji su sa sela, obezbeđen besplatan autobuski prevoz.
Imre Kabok je poručio da će lokalna samouprava preduzeti sve što je u njenoj moći, ali udruženja ne mogu računati na značajno veće dotacije iz opštinskog budžeta u narednoj godini.

- Ne treba da se bavimo prošlošću. Krenimo napred da zajedničkim  snagama uradimo koliko možemo, barem kada je u pitanju savlađivanje arhitektonskih barijera kako bi olakšali pristup u zgrade nekih institucija i omogućili vam lakše kretanje i prelazak preko ulice - rekao je Kabok.

Predstavnici oba udruženja istakli su brojne probleme - težak materijalni položaj i nedovoljno zapošljavanje ovih lica koja su, kako je rečeno, na neki način još uvek prepuštena sama sebi.

Poljočuvarska služba, formirana u kikindskoj opštini polovinom aprila ove godine, registrovala je dosad 160 divljih deponija, a u ataru kikindske opštine evidentirala je 157 požara. Opštinskoj komunalnoj inspekciji predato je 67 zapisnika sa terena, dok je 39 prosleđeno sudiji za prekršaje. Doprinela je smanjenju krađa u ataru, a tokom zime vodiće računa o šumama i raditi na sprečavanju seče stabala.

U Poljočuvarskoj službi zaposleno je 25 lica, većinom poljočuvara. Raspoređeni su po svim seoskim atarima, kao i u ataru Kikinde. NJeno organizovanje i rad povereno je beogradskoj firmi „Beozaštita“, što znači da zaposleni nisu na spisku Opštinske uprave. Finansira se od namenskih sredstava koja kikindskoj opštini pripadaju na osnovu izdavanja u najam državnog poljoprivrednog zemljišta.

Tokom poljoprivredne sezone poljočuvari su sprečavali krađe u ataru i registrovali i prijavljivali paljevine biljnih ostataka.
NJihov zadatak u narednom periodu biće registrovanje divljih deponija, sprečavanje zloupotrebe atarskih puteva, odnosno njihovu uzurpaciju, kao i sprečavanje seče stabala, koje je najviše bilo na Simićevom salašu, poznatom kikindskom izletištu.

Raspisan je Javni oglas za davanje u zakup preostalog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje se nalazi u ataru kikindske opštine. Rok za podnošenje konkursnih prijava je 30. oktobar, a licitacija će biti obavljena u Svečanoj sali Skupštine opštine Kikinda, 12. i 13. novembra.

Uvid u dokumentaciju katastarskih parcela može se izvršiti u Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu, Trg srpskih dobrovoljaca 30, svakog radnog dana od 9 do 15 sati. Obilazak njiva biće organizovan od 19. do 23. oktobra.
Predmet sedmog po redu nadmetanja biće oko 830 hektara poljoprivrednog zemljišta. Izdaje se u dvogodišnji najam, za 2009-2010. i 2010-2011. godinu. Početna cena je od 1.500 do 10.000 dinara za hektar. Najveće površine nalaze se u katastarskim opštinama Kikinda i Banatska Topola.

Inače, u ataru kikindske opštine ima 20.510 hektara državnog zemljišta. U prethodnih šest licitacija u četvorogodišnji, odnosno u dvogodišnji najam  izdato je blizu 17.000 hektara.

Neophodni remont postrojenja je obavljen, okončana je rekonstrukcija toplovoda u ulici Miloša Velikog i sve je spremno za grejnu sezonu. Radijatori u stanovima sa centralnim grejanjem, trebalo bi da budu topli od sutra, 15. oktobra, kako je predviđeno propisima.

Takozvanu toplu probu, koja je trebalo da počne danas, odložio je kvar na toplovodu, koji je detektovan na početku ulice Miloša Velikog, kada su kotlovi probno uključeni. Ekipe „Toplane“ su od jutros na terenu i kako je rekao v.d. direktora Nikola Terzin, ova havarija ne bi trebalo da ugrozi početak grejanja.
Inače, deo od 3.000 korisnika daljinskog grejanja u Kikindi nije na vreme izmirivala račune, pa su već sredinom leta dužnici pozivani kako bi sa „Toplanom“ sklopili ugovor o plaćanju duga na rate. Radijatori su zapečaćeni kod 30-ak korisnika, dok su neki od njih, u međuvremenu, platili račun.

V.D. direktora „Toplane“ Nikola Terzin kaže da se dug mora platiti, najkasnije do Nove godine, kako bi izbegli tužbe.
Iz ovog javnog preduzeća poručuju građanima da svaku eventualnu neispravnost ili kvar na instalacijama, prijave dežurnim ekipama, koje će na startu grejne sezone imati pojačana dežurstva.