Aktuelno

U Svečanoj sali Skupštine opštine danas je održana javna rasprava  nacrtu Lokalne strategije održivog razvoja 2009-2014. godine, što je bio poslednji put da se nalazi pred javnošću.

Koordinator za njenu izradu, načelnih Opštinske uprave Branko LJuboja i saradnice Cecilija Dujin i Zorica Bilić, još jednom su predstavilii ovaj strateški dokument, nakon čega bi trebalo da se nađe pred članovima Opštinskog veća, koji bi ga potom uputili odbornicima Skuopštine opštine Kikinda na konačno usvajanje. Kako je rekao LJuboja, trebalo bi da bude usvojena na sednici SO, planiranoj za kraj ovog meseca.
- Trudili smo se da u njen nacrt ugradimo primedbe sa javnih rasprava u Regionalnoj privrednoj komori i u Kulturnom centru, kao i one predloge koji su nam pristigli u pismenoj formi. Naravno, kao i kod svakog dokumenta koji usvaja Skupštine opštine, postoji mogućnost da se izmeni i dopuni amandmanima - rekao je LJuboja.

Zorica Bilić je naglasila da i nakon ove javne rasprave postoji mogućnost za nastavak procesa konsultacija i njenog usaglašavanja do 25. oktobra.
Strategija, inače, predstavlja pokušaj sagledavanja budućnosti, kao i pronalaženje puteva napretka i razvoja naše lokalne zajednice. To je jedan od najvažnijih dokumenata, a strateško planiranje je, između ostalog, i zakonska obaveza lokalnih samouprava. Strategija razvoja je  i uslov za konkurisanje kod pristupnih i pretpristupnih fondova Evropske unije, koja finansira samo projekte koji su obuhvaćeni planom ovog dokumenta.

Razvoj opštine, kako je predviđeno Strategijom, bazira se na povećanju industrijskih kapaciteta, boljem povezivanju i većoj saradnji javnog, civilnog i privatnog sektora u privredi. Kikinda treba da postane centar moderne poljoprivredne proizvodnje, a vizija se oslanja i na sadržajniju ponudu gostima i turistima onog što predstavlja i što je karakteristično za ovaj grad i opštinu.

Lokalna samouprava je povodom „Dana ludaje“ ugostila mnogobrojne zvanice. Manifestaciji su, između ostalih prisustvovali: zamenik ambasade Bugarske u Beogradu Konstantin Aldev, vicekonzul slovačke ambasade Barbara Hrušovska, zamenik gradonačelnika bratskog grada Žilina u Slovačkoj Pavel Požoni, saradnica za međunarodne odnose u upravi ovog grada Veronika Tabačkova, pomoćnik pokrajinskog Sekretara za obrazovanje Jožef Kabok.

Beležimo i prisustvo gostiju iz Prijedora u Republici Srpskoj, načelnika Odeljenja za privredu i poljoprivredu Bore Vojvodića i direktora Agencije za ekonomski razvoj Miše Reljića.
Iz Galgaheviza u Mađarskoj došao je budući gradonačelnik Andraš Vanu.

Među zvanicama bili su i predsednik Zajednice Srba u Rumuniji Sima Žarkov i predstavnici iz Arada Serb Kozmin i Bruno Biringer, gosti iz Sent Mikloša, predstavnici Šentjura u Sloveniji: Jelka Godec, Marijana Novak, Stanka Kodrija, Jelka Cestnik i Primož Božnik, predstavnici gradova iz Srbije, kao i predstavnici kikindskih privrednih organizacija, ustanova i institucija.
Kikindu je u petak posetila i ataše za kulturu i štampu i prva sekretarka ambasade Nemačke u Beogradu Karen Maršal. Pokrenuta je inicijativa da se, kao mesta u kojim se održava ovakva manifestacija, povežu Kikinda, Šentjur i jedan grad u Nemačkoj.

Pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Kikindi je tokom vikenda održana najveća, najstarija i najznačajnija turistička, kulturna i privredna, 24. po redu, manifestacija „Dani ludaje“. Naš grad je bio domaćin brojnim zvanicama i gostima koji su došli iz svih republika nekadašnje Jugoslavije, kao i iz drugih država. Procenjuje se da je kikindskim trgom prošlo između 20.000 i 25.000, što domaćih, što gostiju sa strane.

„Dani ludaje“ svake godine bivaju sadržajno bogatiji. Ovog puta upriličen je i karneval u kojem su učestvoivali najmlađi, mažoretkinje, jahači sa Kelebije, članovi duvačkog orkestra Dobrovoljnog vatrogasnog društva, i drugi.
I kulturna ponuda je svake godine sve bogatija. Proteklog vikenda bilo je za „Dane ludaje“ kvalitetnih slikarskih izložbi, koncerata horske muzike, pozorišnih predstava. Kikindski pevač Milan Prunić-Duma održao je u subotu solistički koncert. Beležimo  naučno predavanje o bundevama i tikvama, sportsko-zabavni program, „Banatski fruštuk“ - nadmetanje u gastronomiji. Predstavili su se i opštinski preduzetnici, promovisan je Turistički informator Regionalne privredne komore u Kikindi. Pomenimo i nastup folklornih društava, orkestre i pevače, sjajan koncert beogradske grupe „Neverne bebe“.

Naravno, centralni deo manifestacije bio je u subotu popodne, na središnjem delu Trga srpskih dobrovoljaca. Izmerene su najteže ludaje i najduže tikve, a mnogobrojne goste i učesnike je pre toga pozdravio predsednk Opštine Ilija Vojinović.
Najtežu ludaju odgajili su, kao i prošle godine, učenici Srednje poljoprivredne škole u Futogu. Dostigla je 210,6 kilograma. Drugo mesto pripalo je učeniku ove škole Draganu Desnici, čiji plod je bio težak 162 kilograma. Treća je bila Maja Petkov iz Gardinovaca, sa „gospođom“ od 99,8 kila. Nije, dakle, oboren rekord iz 2004. godine kada su učenici pomenute škole odgajili grdosiju od 253 kilograma.
Najdužu tikvu od 202 centimetra proizvela je Kikinđanka Marija Stojadinov. Drugi je bio Milan Markov sa plodom od 190 centimetara, dok je treće mesto ostalo upražnjeno. Prošlogodišnja rekorderka bila je duga 250 centimetara.

Kao i prošle godine, ekipa kuvara iz menze „Livnica-Cimos“ načinila je pitu od ludaje, dugačku 103 metra (za dva metra nadmašena je lanjska bundevara). Da bi bila načinjena, utrošeno je 300 kilograma rendane bundeve, 250 kilograma kora za pitu, 120 kila šećera, 15 kilograma šećera u prahu, 5 kila vanilin šećera. Bilo je, takođe, potrebno 30 kilograma griza,  i 4 kila cimeta, 100 litara ulja i 50 litara mineralne vode. Vredni kuvari i kuvarice slagali su je u tepsiju tri sata. Na „tihoj vatri“, odnosno u specijalnoj peći-kontejneru, pekla se četiri sata. Potom je izmerena, isečena i - pojedena u slast. Cena parčeta bila je simbolična, a prihod će otići u humanitarne svrhe.  

U okviru „Dana ludaje“ predstavili su se i kikindski preduzetnici. Održan je treći po redu Mini sajam u organizaciji Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda i pod pokroviteljstvom lokalne samouprave.

Svoje proizvode i usluge predstavilo je 20-ak malih privrednika, u plasteniku postavljenim između Narodnog muzeja i Kulturnog centra, a akcenat je ovoga puta stavljen na stare zanate, imajući u vidu činjenicu da ova asocijacija obeležava 130 godina organizovanog udruživanja preduzetnika sa ovih prostora.

Mini sajam je u subotu zvanično otvorio član Opštinskog veća zadužen za privradu, malu privredu i poljoprivredu Vlado Krejić. On je istakao da će lokalna samouprava pomoći privatniom preduzetništvu, kako bi se što bolje predstavili u Kikindi i drugim gradovima.
Predsednik Izvršnog odbora ovog udruženja Dragoljub Pepac je izrazio nadu da će dogodine sajam u Kikindi biti veći, sa izložbenim prostorom na mnogo većoj površini i sa više izlagača.

Mini sajam videlo je, kako organizatori procenjuju, oko 4.000 posetilaca.

Sportski centar „Jezero“ obeležio je jubilej, 30 godina postojanja. Godine 1979. 6. oktobra, otvoren je ovaj sportski objekat koji je označio prekretnicu u razvoju sporta u kikindskoj opštini.

Tim povodom objavljena je monografija Milenka Mihaljčića „Kikindsko blago“.
U ovoj ustanovi stasale su generacije kikindskih sportista-ekipnih prvaka, državnih reprezentativaca, olimpijaca, evropskih i svetskih šampiona. Pruža odlične uslove za rad.

Na bazenima „Jezera“ naučilo je da pliva više od 40.000 dečaka i devojčica. Hala i ostali kapaciteti prižavu mogućnost za mnogobrojne aktivnosti. U Sportskom centru održani su brojni koncerti, sajmovi, skupovi, jubileji, proslave, pa i protesti.
Odmah po otvaranju, 1980. godine „Jezero“ je bilo domaćin vaterpolo reprezentacija Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država. Bio je to prvi međudržavni sportski susret u Kikindi.

Sportski centar „Jezero“ je pod ingerencijom lokalne samouprave. Svih ovih godina Opština je vodila računa o ovom objektu, koji je jedan od najznačajnijih punktova na mapi Kikinde.