Aktuelno

Danas i sutra u Svečanoj sali Skupštine opštine organizovano je savetovanje na temu "Strategija o pomoći osobama u readmisiji i akcioni planovi za rešavanje pitanja readmisionara".
Radi se, dakle, o integraciji u zajednicu raseljenih lica i povratnika u matičnu državu. Projekat realizuju beogradski "Srpski demokratski forum" i "Grupa 484", kao i "Otvorene perspektive", u najužoj saradnji sa Ministarstvoz za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.

Sprovodi se u čitavoj Srbiji, a za korisnike sadrži pomoć vezanu za pribavljanje dokumenata, nostrifikaciju diploma, pravnu i informativnu pomoć, psihološku podršku, kao i edukaciju korisničkih udruženja, organa lokalne samouprave i izgradnju kapaciteta u lokalnoj zajednici.

Savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Zoran Panjković, rekao je da već duže vremena Vlada Republike Srbije prepoznaje lokalnu samoupravu kao mesto gde se vrši integracija povratnika.

- Plan je da lokalne samouprave uzmu učešće u ovom projektu više nego dosad. To sprovodimo kroz određenu vrstu obuke, kao i kroz projekte. Svaka lokalna samouprava treba da izvrši istraživanje koliko ima povratnika, sa kojim se problemima susreću. Rezultati se definišu u projekat, kojim se konkuriše za sredstva za ovu problematiku koja postoje u Evropksoj uniji. Treba jačati saradnju sa nevladinim sektorom, posebno sa onim organizacijama koje su referentne za problematiku vezanu za povratnike, odnosno njihovu readmisiju - rekao je Panjković i dodao da se, prema procenama MUP-a od pre godinu dana, radi 25.000 do 30.000 osoba iz Srbije, koje nemaju regulisan status u državama Evropske unije, za koje postoji realna mogućnost da budu vraćerne u matičnu državu.
Kikinda je, inače, jedan od deset gradova u Srbiji gde se radi na podizanju lokalnih kapaciteta i gde se vrši edukacija i dodatno informisanje iz navedenih oblasti.

U toku je redovno održavanje drvoreda u nekim ulicama u Kikindi. Kako su rekli nadležni u Javnom preduzeću "Direkcija za izgradnju grada", posao bi trebalo da bude okončan za mesec dana.

Planirano je da se ove godine uredi drvored u pet ulica: Generala Drapšina, Braće Tatić, od početka, do ulice Vuka Karadžića, Kralja Petra Prvog, Oslobođenja i Miloša Velikog.

U pitanju je tretiranje 545 stabala, a posao vredi 1,3 miliona dinara, i poveren je, nakon tendera, kikindskoj firmi "Ram".
Do sada je drvored sređen u ulici Miloša Velikog, kao i u delu ulice Generala Drapšina i do navedenog roka trebalo bi da bude priveden kraju i na ostalim nabrojanim lokalcijama u Kikindi

Odbornici Skupštine opštine Kikinda bi na sednici, zakazanoj za sredu, 30. septembra, trebalo da donesu odluku o rebalansu budžeta za 2009. godinu.

Predloženo je da ukupni prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci budžeta iznose 1.240.097.589 dinara. Umesto 1.527.604.073, kako je bilo projektovano  budžetska potrošnja umanjuje za oko 287 miliona dinara.

Pred odbornicima će se naći i nova kadrovska rešenja, kao i odluka o osniovanju Opštinske stambene agencije.
Biće reči i o izmenama i dopunama programa poslovanja za 2009. godinu Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada" i Javnog stambenog preduzeća.

Odbornici odlučuju i o donošenju odluka o raspisivanju referenduma i uvođenju mesnog samodoprinosa u Banatskoj Topoli, Bašaidu, Banatskom Velikom Selu, Nakovu, Novim Kozarcima, Ruskom Selu, Mokrinu, Sajanu i Iđošu i imenuju komisiju za njegovo sprovođenje.
Inače, predloženi dnevni red za prekosutrašnju sednicu Skupštine opštine Kikinda sastoji se od 52. tačke.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović, njegov zamenik Stevan Grbić i pomoćnica predsednika Gordana Bulatović, članovi Opštinskog veća: Imre Kabok, Branislav Čolak, Vlado Krejić, kao i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja i regionalni koordinator Fonda za kapitalna ulaganja Pokrajine Dragan Stojanović, sastali su se danas sa rukovodstvom Banatskog Velikog Sela, u okviru redovnih sednica Opštinskog veća na terenu.
Predstavnici ovog sela, odnosno seoskih udruženja građana, na čelu sa predsednicom Mesne zajednice Olgom Kovačević, ukazali su na najvažnije probleme.
Kako je rekla Olga Kovačević do početka zime trebalo bi "okrpiti" ulice Marka Jokića i Nikole Tesle, jer ukoliko se to ne uradi što pre, kasnije bi trebalo uložiti mnogo više, jer su ove saobraćajnice veoma opterećene teškim motornim vozilima. Osim toga, kao je rekla Kovačevićeva, neophodno je izgraditi trotoare u blizini škole, površine oko 400 kvadratnih metara, za veću bezbednost dece i njihovih roditelja.
Trebalo bi, rečeno je na ovom skupu, nastaviti izgradnju mesne crkve Svetog Vasilija Ostroškog, odnosno građevinu staviti pod krov, za čega je neophodno blizu jedan milion dinara. Nisu završeni neki propusti nakon izgradnje kanala, kojim je svojevremeno snižavan nivo podzemnih voda u centru sela.
Ilija Vojinović je rekao da će Opština maksimalno izaći u susret svim selima, u okviru mogućnosti, odnosno sredstava kojim raspolaže.
- Sledeće sedmice trebalo bi da održimo sednicu Skupštine opštine na kojoj donosimo odluku o rebalansu budžeta. Trudili smo se da u kresanju budžetake potrošnje sela budu maksimalno zaštićena. Naredna tri meseca, do kraja godine, umesto po 200.000, dobijaće mesečno po 150.000 dinara za finansiranje sportskih, kulturno-umetničkih i drugih društava. Doneli smo odluku da obezbedimo besplatan prevoz dece sa sela u škole u Kikindi. To je potez koji niko ne bi trebalo da kritikuje jer time smanjujemo razliku koja postoji između grada i sela. Budžet za sledeću godinu, čiju izradu bi uskoro trebalo da počnemo, svakako neće biti preambiciozan i biće prilagođen vremenu i prilikama u kojim se nalazimo - rekao je Vojinović.
Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, rekao je kako je dobro što u selu postoji visoka svest o nastavku mesnog samodoprinosa, pošto aktuelni ističe krajem godine.
- Banatsko Veliko Selo može da bude uzor i dobar primer po mnogo čemu, kada su u pitanju aktivnosti, delovanje udruženja i celokupna briga za razvoj lokalne zajednice. Verujem da će mesni samodoprinos da bude izglasan, ne samo u ovom, nego i u svim selima kikindske opštine, jer bez tih sredstava teško bi bilo zamisliti njihovo komunalno funkcionisanje - rekao je on.
Branislav Čolak, u Opštinskom veću zadužen za komunalnu delatnost i investicije rekao je kako i ovo selo mora da vraća dug ranijih investicionih ulaganja. Obećao je da će Opština učiniti sve što je u njenoj moći, kako bi pomogla i kako bi barem deo investicionih poduhvata, poput izgradnje crkve, bio nastavljen. On je naglasio da je naveće smanjenje budžeta upravo investicioni poduhvati koji idu preko Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada".
Osim nastavka izgradnje crkve, trebalo bi priključiti na struju objekat koji mesni lovci nameravaju da koriste za fazaneriju. Neophodno je neke parcela, poput dela groblja, ribnjaka i onih koje koriste lovci, sa poljoprivrednog preimenovati u građevinsko zemljište, kako bi se smanjile administrativne procedure i nastavila izgradnja objekata na njima.
Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja rekao je da će lokalna administracija učiniti sve što je do nje, kako bi ovaj posao što pre bio priveden kraju.
Zamenik predsednika Opštine Stevan Grbić istakao je kako će budžet za narednu godinu biti primerenoji vremenu u kojem se nalazimo, dok je pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović rekla predstavnicima Banatskog Velikog Sela da već pripremaju projekte i dokumentaciju i prijave šta su im prioriteti, kako bi dogodine ušli u plan budžetske potrošnje.
Član Opštinskog Veća za privredu, malu privredu i poljoprivredu Vlado Krejić, rekao je kako će kontrola namensdkih sredstava iz budžetske potrošnje biti povećana i biće potrebno opravdanje za svaki utrošeni dinar. 
 

Pod motom: "Aoj krila, kad bi moja bila" u organizaciji Kulturnog centra i pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Kikindi se, po šesnaesti put, organizuju "Zmajeve dečje igre".

Manifestaciju u kojoj učestvuju osnovci iz opštine i mališani Predškolske ustanove "Dragoljub Udicki", kao i gosti, petnaestak osnovaca iz Žombolja u Rumuniji, zvanično je juče popodne otvorio zamenik predsednika Opštine Stevan Grbić.
Igre su počele u sredu, brojnim dečjim kreativnim radionicama, nastupima kulturno-umetničkih društava, predstavljanjem knjiga za decu i izložbama.

Juče, u prepodnevnim satima, učesnici su posetili Bašaid gde su nastupupili u dvorištu Osnovne škole "1. oktobar".
Nakon zvaničnog otvaranja, na bini ispred Narodnog muzeja, uz prisustvo mnogobrojne publike, nstupili su mališani baletskog zabavišta Kultirnog centra, hor "Plavi čuperak", članovi Baletske škole, kao i mališani dečjih vrtića "Kolibri" i "Plavi čuperak", učenici Osnovne škole "Đura Jakšić" i Plesni klub "Vero". Program je vodio Minja Subota, a nastupili su i stariji gosti: direktor "Zmajevih dečjih igara" Dušan Pop Đurđev i dečji pesnici i književnici Dejan Aleksić, Robert Takarič, Slobodan Stanišić i Gradimir Stojkov.
Danas, poslednjeg dana manifestacije, na progmu su "Igre bez granica", gde se u dvorištu Kulturnog centra u brojnim veštinama nadmeću učenici, predstavnici svih osnovnih škola u opštini. Članovi Pozorištanceta "Lane" odigraće predstavu za mališane, a u 18 sati, u Svečanoj sali Kulturnog centra, biće predstavljena knjiga senćanskog pisca Roberta Takariča.

Inače, osnovna ideja ove manifestacije je da okupe pisci, ilustratori i izdavači dečje literature, a pre svega, deca koja kroz igru i zabavu iskazuju kreativnost.