Aktuelno

Samostalni eksperti Evropske unije, DŽen Kimber i DŽeri Doson, sastali su se danas sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem i timom za izradu Lokalne strategije održivog razvoja opštine Kikinda, 2009.-2014. godine, koji je predvodio koordinator i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja.

Nezavisni međunarodni eksperti, izvršvši prethodno reviziju i pregled ovog strateškog dokumenta pre njegove primene, pohvalili su Strategiju i ocenili je kao veoma dobru.

Strategija, inače, predstavlja pokušaj sagledavanja budućnosti, kao i pronalaženje puteva napretka i razvoja naše lokalne zajednice. To je jedan od najvažnijih dokumenata, a strateško planiranje je, između ostalog, i zakonska obaveza lokalnih samouprava. Ona je je i uslov za konkurisanje kod pristupnih i pretpristupnih fondova Evropske unije, koja finansira samo projekte, obuhvaćene njenim planom.
Ona bi, kako je predviđeno, trebalo da bude usvojena na posebnoj sednici Skupštine opštine, koja bi trebalo da bude održana sredinom novembra ove godine.

U ovoj školskoj godini, đaci osnovnih i srednjih škola u Vojvodini imaće nešto drugačiji raspored raspusta u odnosu na svoje vršnjake u drugim delovima države.
Jesenji raspust od četiri dana u vojvođanskim školama trajaće od 30. oktobra, do 2. novembra. Đaci u Vojvodini će nedelju dana ranije od ostalih, ići i na zimski raspust, od 23. decembra, do 14. januara.
Prolećni raspust imaće svi u isto vreme, od 2. do 11. aprila.
I ove školske godine prvi će se raspustiti maturanti gimnazija, 21. maja. Kraj školske godine za male maturante je 28. maja, kao i za učenike završnih razreda trogodišnjih i četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Ostali osnovci raspuštaju se 11, a srednjoškolci 18. juna.
Ove školske godine i učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji mogu imati najviše četiri radne subote, da bi nadoknadili časove koje nisu imali prilikom obeležavanje dana škole, odlaska na ekskurziju i slično.
U školama će se i ove godine, pored državnih praznika, praznovati i 8. novembar, Dan prosvetnih radnika, kao i školska slava, Sveti Sava, 27. januara.
U skladu sa zakonom, učenici i nastavnici vernici imaju pravo da odsustvuju iz škole, ako su pravoslavci, na prvi dan svoje krsne slave. Ako pripadaju konfesijama koje verske praznije obeležavaju po Gregorijanskom kalendaru, slobodni su na prvi dan Božića, 25. decembra. Pripadnici islamske zajednice ne idu u školu na prvi dan Ramazanskog Bajrama, 20. septembra, kao i na prvi dan Kurban Bajrama, 27. novembra. Pripadnici jevrejske zajednice mogu da odsustvuju sa časova 28. septembra, na prvi dan Jom Kipura.
I ove godine, na kraju prvog i drugog polugodišta, učenici će kući nositi ocene u knjišicama. Na kraju prvog i trećeg kvartala, roditelji će dobiti pismeno obaveštenje o ocenama svoje dece, ili će o tome biti obavešteni na roditeljskim sastancima.
Učenici koji u prvom polugodištu zaostanu u savladavanju nastavnog gradiva, imaće dopunsku nastavu za vreme zimskog raspusta. U isto vreme, može se organizovati i dodatna nastava za one koji žele da saznaju više nego što je moguće na redovnim časovima.

Zaštita medicinske dokumentacije, odnosno unapređenje arhivske službe i arhivistike, bila je tema današnjeg sastanka arhivista i medicinskih radnika, održanog u prostorijama Istorijskog arhiva Kikinde.

Bio je to, u stvari, nastavak radionice održane u Novom Sadu, maja ove godine.
Kako je na konferenciji za novinare rekla pomoćnica direktora Arhiva Vojvodine Milena Popović-Subić, zaštita medicinske dokumentacije poverena je, po zakonu, arhiviu, kao ustanovi koja se bavi zaštitom arhivske građe.
Međutim, kako je uočeno, problem svih medicinskih ustanova je činjenica da se medicinska dokumentacija ne odlaže, evidentira i čuva, u skladu sa zakonom. Jedan od uzroka lošeg stanja medicinske dokumentacije u zdravstvenim ustanovama, jeste i nepostojanje jedinstvene liste kategorija registarskog materijala i arhivske građe, sa rokovima čuvanja
- Danas nastavljamo posao započet u maju, kako bismo na svim nivoima zdravstvene zaštite, pokušali da izvalorizujemo dokumentaciju koja bi morala da se čuva u zdravstvenim ustanovama. Zadatak je vrlo specifičan, i traži puno angažovanje medicinskih radnika, i radnika koji rade na zaštiti arhivske građe - rekla je, između ostalog na konferenciji za medije u Istorijskom arhivu Kikinde, Milena Popović-Subić, i dodala da je ovo vrlo značajan društveni posao.

Pojedine oblasti su podzakonskim aktima regulisale čuvanje dokumentacije, poput obrazovanja, čuvanja matičnih knjiga. To će, kako je rečeno na današnjem sastanku, morati da učini i zdravstvo.

Od 1. septembra, Javno preduzeće "Toplana" pokrenulo je veliki broj tužbi protiv korisnika daljinskog grejanja koji nisu izmirili obaveze prema ovom distributeru toplotne energije.

Uoči nove grejne sezone, okončan je najneophodniji remont postrojenja. V.d. direktora "Toplane" Nikola Terzin, nada se da će biti okončana i rekonstrukcija toplovoda u ulici Miloša Velikog, gde je renovirana tek jedna trećina trase.
Inače, od oko 3.000 korisnika daljinskog grejanja, tek jedna trećina redovno plaća račune. I pored poziva da dužnici izmiruju dug u ratama, odazvao se mali broj, tako da je "Toplana" prinuđena da podnosi tužbe protiv građana i ustanova, koje ovoj firmi duguju oko 40 miliona dinara.
Nikola Terzin kaže da grejnu sezonu ne mogu da počnu dugovanjima, jer i distributer gasa "Srbijagas" ,kojem "Toplana" duguje, preti blokadom računa.

Inače, svi distributeri grejanja u Srbiji, traže ovih dana od lokalnih samouprava poskupljenje od 10 do 15 odsto, zbog povećanja troškova. Po svemu sudeći, nova, konačna cena grejanja, znaće se nakon početka nove grejne sezone.
Terzin kaže da nema pozitivnih informacija o pojeftinjenju cene gasa, koji kupujemo po tržišnoj ceni.
- Prisiljeni smo da se ponašamo tržišno, bez obzira koliko to bilo neprijatno za naše korisnike, jer ne možemo da ih kreditiramo i ostavljamo neizmirene dugove - tvrdi Terzin.
Daljinsko grejanje je u kikindskoj opštini poslednji put poskupelo krajem prošle godine.

U konkurenciji velikog broja gradova Srbije, u Kikindi će, odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, biti osnovan Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. To je na današnjoj konferenciji za novinare, u prisustvu sekretarke Sekretarijata za društvene delatnosti Opštinske uprave Gordane Pažin, saopštila pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović.
Kako je obrazloženo u dopisu upućenom lokalnoj samoupravi u Kikindi, Ministarstvo prosvete čestita na uspehu ostvarenom u projektu za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Izborna komisija je kikindsku opštinu odabrala kao onu koja zavređuje da dobije podršku u osnivanju ovog regionalnog centra.

Ministarstvo prosvete je, inače, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, usvojilo politiku decentralizacije u oblasti profesionalnog razvoja prosvetara. Podršku u daljem razvoju u ovoj oblasti Ministarstvu prosvete pruža i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, koja je kikindskoj opštini odobrila sredstva za rekonstrukciju sedišta Javnog stambenog preduzeća, u kojem će biti smešten ovaj centar.

Bulatovićeva je rekla da će svečano potpisivanje ugovora o saradnji sa ovom švajcarskom agencijom biti 8. septembra u zgradi Vlade Republike Srbije.
- Ovo je od velikog značaja za kikindsku opštinu, imajući u vidu veliku konkurenciju gradova u Srbiji. Mi smo jedina opština u Vojvodini gde će biti osnovan Regionalni centar za profesionalno usavršavanje prosvetara, što znači vraćanje Kikinde kao regionalnog centra na mapu Srbije. On će značiti puno za prosvetne radnike, lokalnu samoupravu i opštinu. Uštedećemo ogromna sredstva koja smo dosad izdvajali na obavezni odlazak naših prosvetnih radnika na edukovanje u druge ovakve centre. Bićemo u prilici da ostvarimo i profit, jer očekujemo da će veliki deo prosvetnih radnika iz Srbije i Vojvodine dolaziti kod nas na profesionalno usavršavanje, kako je predviđeno zakonom - rekla je Bulatovićeva.

Projektom je predviđeno da rekonstrukcija sedišta zgrade Javnog stambenog preduzeća, gde će biti smešten centar, košta 132.000 evra. Dve trećine obezbeđuje donator, odnosno Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, a jednu lokalna samouprava. Poslovi bi trebalo da budu okončani do kraja godine, a u Regionalnom centru za profesionalni razvoz prosvetara biće zaposleno svega nekoliko radnika.
Kako je naglasila Gordana Pažin, u Srbiji trenutno postoje tri regionalna centra ove vrste: u Nišu, Užicu i Čačku. Odlukom Ministarstva prosvete, novi centri se, osim u Kikindi, formiraju i u: Negotinu, Šapcu, Kruševcu i Smederevu.
- Šaljući prosvetne radnike na obavezno usavršavanje u postojeće centre, na seminare, po 20 sati godišnje za svakog, lokalna samouprava je potrošila za pet poslednjih godina oko 6,5 miliona dinara. Troškovi prevoza su u poslednje tri godine dostigli cifru od 500.000 dinara. Uštedećemo, dakle, i trošpkove prevoza i smeštaja, podižemo kvalitet obrazovanja zbog mogućnosti  češćeg održavanja seminara, a bićemo u prilici da ostvarimo i profit, obukom prosvetara iz drugih gradova u Kikindi - rekla je Pažinova i dodala da u kikindskoj opštini trenutno ima 856, a na teritoriji zrenjaninske Školske uprave oko 15.000 prosvetara.