Aktuelno

Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, predao je danas predsedniku Opštine Iliji Vojinoviću inicijativu za uvođenje novog mesnog samoroprinosa u svih devet sela kikindske opštine, imajući u vidu činjenicu da tekući ističe krajem godine.

Imre Kabok je rekao da, po zakonu, predsdnik Opštine ili Skupština opštine mogu da raspišu referendum i bez ove inicijative, ali su se odlučili za varijantu da potpisima meštana pokrenu akciju uvođenja novog samodoprinosa.
- Ovo je teži put, ali smo hteli da time animiramo meštane, kako bi samodoprinos ponovo bio uveden. Od 20.953 stanovnika devet sela sa pravom glasa, putem mesnih udruženja prikupili smo 2.166 potpisa u osam sela, dok je na zboru građana u Nakovu za ovu inicijativu obezbeđeno 113 glasova. Visina i namena samodoprinosa nije identična. Neka sala su se odlučila za dva, neka za dva i po , a neka za tri procenta od primanja - naglasio je Kabok.

Kako je rekao načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, ova inicijativa je prvi značajan korak o samodoprinosu.
- Po opštinskim propisima, predsenik Opštine potom raspisuje odluku o predlogu za njegovo sprovođenje.  Referendum je uspeo ako se za njega odluči 50 odsto, plus jedan meštatin sa pravom glasa. Opštinskim Statutom je predviđeno da se građani mogu izjašnjavati i pismenom izjavom, što znači mogućnost obilaska kuća, po sistemu, "od vrata, do vrata". Po okončanju referenduma, u slučaju da uspe, odluku o samodoprinosu donosi Skupština opštine - objasnio je LJuboja i dadao da bi se primenjivao od 1. januara, 2010. godine.
I Ilija Vojinoviće izrazio je zadovoljstvo povodom uspešne inicijative, kao i nadu da će referendum uspeti.
- Drago mi je da su u selima uspeli da prepoznaju šta samodoprinos znači i sakupe potpisa za raspisivanje referenduma. Nadam se da će većina meštana u selima, kao i u gradu, biti za njegovo ponovno uvođenje - rekao je Vojinović.
Inače, krajem godine ističe i gradski samodoprinos čija su sredstva bila isključivo namenjena za rekonstrukciju i izgradnju kanalizacione mreže. Kako je objasnio Branko LJuboja, imajući u vidu da je prethodna lokalna vlast ukinula gradske mesne zajednice, teritorija koju su pokrivale četiri bivša "gradska frtalja" biće okvir za inicijativu i ponovno uvođenje gradskog samodoprinosa.

Na osnovu konkursa pokrajinskog Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Mokrinu su odobreni javni radovi za uređenje kišne kanalizacije. Počeli su 17. avgusta i trajaće tri meseca, a u ovom poslu angažovano je 11 radnika, članova Urdužnjenja Roma Mokrina.

Investiror je Pokrajina Vojvodina sa 980.000 dinara. Kao sufinansijer, u ovaj posao uključena je i Mesna zajednica sa oko 150.000 dinara, koja obezbeđuje betonske propuste za vodu.
- Ne znamo tačno koliko će biti urađeno kanala za odvod kišnice, jer je teško predvideti dinamiku radova zbog suvog i tvrdog terena. Nadamo se da će za tri meseca, koliko poslovi traju, rezultati biti vidljivi i da ćemo time rešiti dobar deo problema vezanih za odvod sivišnih atmosferskih voda - rekao je predsednik Mesne zajednice "Mokrin", Goran Dumitrov i dodao da ovim ljudima koji kopaju kanale, ne pripada nadoknada za topli obrok ili bilo kakvo drugo osveženje.

Za sada je iskopana kanalska mreža u ulici Jovana Jovanovića Zmaja u dužini od oko 300 metara. U toku su radovi u ulici Đure Jakšića, a potom slede poslovi na još nekoliko destinacija u Mokrinu i povezivanje sa glavnim odvodnim kanalom.

Na oglednim parcelama poljoprivrednog preduzeća "Kinđa" u petak je održan tradicionalni Dan polja kukuruza, suncokreta, šećerne repe, soje i sirka.
Manifestaciju je organizovala Poljoprivredna stanica u Kikindi, na "Kinđinom" oglednom polju.

Zamenik upravnika Odeljenja za kukuruz  novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac, istakao je da se u Srbiji ove jeseni očekuje prosečan rod kukuruza, do pet tona po hektaru.

On je rekao da i druge poljoprivredne kulture neće imati očekivane rezultate. Naveo je primer soje, čiji će prinos biti različit, od parcele, do parcele. Slično je i sa šećernom repom, dok se, na sreću, može očekivati dobar rod suncokreta.
Uz Poljoprivrednu stanicu u Kikindi, učešće na Danu polja, pored predstavnika poljoprivrednih naučnih ustanova, uzele su i firme koje se bave proizvodnjom i prodajom semena hibrida.

Sekcija žena Opštinske kancelarije Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", u saradnji sa Kulturnim centrom, organizovala je nedavno javnu tribinu pod imenom "Ka cilju redukovanja diskriminacije".

Na ovom skupu prezentovani su rezultati prvog istraživanja o pitanju diskriminacije u procesu privatizacije. Istraživanje je obavljeno  tokom prošle godine i obuhvatilo preko 100 javnih preduzeća u Srbiji u kojim deluje pomenuti sindikat, a sprovela ga je Sekcija žena u "Nezavisnosti", uz pomoć "Unifem-a", Fonda za ostvarivanje ravnopravnosti polova Ujedinjenih nacija.
Kako je istakla predsednica Sekcije žena Dobrila Iličić, cilj ovog izstaživanja bio je da se poveća i transparentnost procesa privatizacije i tranzicije i da se spreče pojave diskriminacije.
- Rezultati pokazuju da je diskriminacija prisutna, prvenstveno prilikom zapošljavanja, ako se ima u vidu da od ukupnog broja zaposlenih u ovim preduzećima, muškarci čine 66,36 odsto, dok su žene zsatupljene svega sa 33,64 procenta - rekla je Iličićeva i dodala da je diskriminacija prisutna i u poslovnom napredivanju.

Moderatorka ove tribine Gordana Perunović rekla je kako su žene diskriminisane u patrijarhalnim društvima, pogotovo onim koja su siromašna i prolaze kroz privatizacione procese i potrese.
- Poznavanje sindikalnih, a i drugih prava, spada u kulturu življenja. LJudi koji znaju svoja prava, lakše se izbore u kriznim situacijama - rekla je Perunovićeva i najavila da će tokom jeseni tribine redovno biti održavane dva puta mesečno. Gosti skupova, pored aktivista sindikata, biće i ljudi od struke, koji se bave ovakvim ili sličnim temama.

Da u poljoprivredi nije baš sve loše i da su mogući solidni rezultati, potvrđuje primer ruskoselske Zemljoradničke zadruge "Brazda", osnovane početkom 90-ih godina. Zahvaljujući nepovratnom kreditu Kraljevine Norveške od blizu 500.000 evra, izgrađena su tri silosa kapaciteta 10 vagona.

Direktor Tibor Erdeg kaže da su, uprkos teškoj finansijskoj situaciji, uspeli da unaprede poljoprivrednu proizvodnju i povećaju skladištne kapacitete.
- Najpre smo instalirali vagu, potom silose, i lagano se razvijamo. Korak po korak smo činili i trud se isplatio. Verujemo da smo na dobrom putu. Imamo sedam zaposlenih. Po ugovoru, svi su obavezni da rade sve. Tako sam ja vozač, komercijalista, direktor... Nažalost, kasnimo sa isplatom pšenice, ali je plaćamo 10 dinara po kilogramu, što nije učitio niko od otkupljivača u okolini - rekao je Erdeg i najavio skorašnju isplatu ječma.

Ruskoselska "Brazda" ima 97 zadrugara i nekoliko stotina kooperanata. Bave se i stočarstvom, jer su 42 ruskoselska domaćinstva dobila od Norveške beskamatne kredite, uz pomoć kojih su nabavljena rasna grla goveda.