Aktuelno

Predsednik Opštine Ilija Vojinović, njegova pomoćnica Gordana Bulatović, član Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav Čolak, načelnih Opštinske uprave Branko LJuboja i pokrajinski narodni poslanik Savo Dobranić, razgovarali su danas u zgradi SO sa predstavnicima firme „Holcim Srbija", u čijem vlasništvu su cementara u Popovcu i preduzeće za rečni saobraćaj   "Kamenko Gagrčin" u Somboru, kao i sa potpredsednikom Skupštine AP Vojvodine Sinišom Lazićem, zaduženim za privredu. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima uspostavljanja privredne saradnje sa lokalnom samoupravom i privrednim subjektima u Kikindi.

Zamenica generalnog direktora u "Kamenku Gagrčinu" Mirjana Stožinić, rekla je da je kompanija "Holcim" lider u proizvodnji cementa i agregata. Prisutna je u Srbiji od 2002. godine. U Beogradu su 2006. godine otvorili savremenu fabriku betona, čiji su kapaciteti jedni od najvećih u Srbiji.
- Skorašnjom privatizacijom "Kamenka Gagrčina" napravili smo strateški korak, jer ušavši u eksploataciju peska i šljunka, zaokružujemo proizvodnju. To znači sigurnost za snabdevanje naše fabrike u Beogradu. Nadamo se da će "Kamenko Gagrčin", koji ima ekspoziruru i u Kikindi, za veoma kratko vreme početi da posluje po svetskim standardima - rekla je Stožinićeva i istakla kako je ovo prvi korak u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine Siniša Lazić rekao je kako žele da kroz saradnju na svim nivoima, stvore partnerske odnose sa kompanijama i institucijama na teritoriji Vojvodine, imajući u vidu da je somborsko preduzeće "Kamenko Gagrčin" vodeće u branši eksploatacije šljunka i peska.
- Verujem da je "Holcim" odgovorna kompanija koja želi partnerstvo na obostrano zadovoljstvo. Mislim da je u Srbiji bilo premalo dobrih i uspešnih privatizacija. Očekujem da će se dolaskom "Holcima" stvoriti uslovi za otvaranje novih radnih mesta i u Kikindi - rekao je Lazić.
U lokalnoj samoupravi istakli su da će učiniti sve u okviru svoje nadležnosti, kako bi partnerski odnosi sa ovom svetskom kompanijom bili uspostavljeni i razvijani, pre svega u interesu razvoja kikindske opštine i stvaranja uslova za nova zapošljavanja.

U okviru obeležavanja seoske slave, "Velikogospojinski dani 2009." danas je u porti Pravoslavne crkve Uspenje Presvete Bogoridice u Ruskom Selu, otkrivena spomen-ploča na delimično obnovljenoj grobnici porodice Čarnojević. Obeležje je svečano otkrio predsednik Opštine Ilija Vojinović, koji je došao u pratnji svoje pomoćnice Gorgane Bulatović. Pored mnogobrojnih prisutnih meštana, zvanica i gostiju, svečanom činu prisustvovao je i predsednik Opštine Žombolj u susednoj Rumuniji, Gabor Kaba.
Pre toga, u crkvi je služena liturgija, a nakon otktivanja spomen-ploče, sveštenici su održali opelo pred kapelom, odnosno grobnicom, u kojoj se nalaze posmrtni ostaci devetoro potomaka porodice Pećkog Patrijarha Arsenija I I I Čarnojevića, koji je doveo Srbe preko Dunava i Save, na ove prostore u seobi od 1689. godine.
Na zahtev ruskoselske Mesne zajednice i mesnog paroha Borka Lukića, lokalna samouprava je za spomen obeležje i delimičnu obnovu grobnice izdvojila 94.000 dinara. Kapela je spolja uređena, ofarban je krov, kao i vrata i rešetke , a objekat je omalterisan i okrečen.

Otkrivajući ovo obeležje, Ilija Vojinović je rekao da su Čarnojevići ostavili dubok pečat u istoriji srpskog naroda.
- Bilo je neprimereno da ova grobnica bude zakorovljena i zapuštena i trebalo je da se uredi. Lokalna samouprava će učiniti sve što je u njenoj moći da sačuva ovo istorijsko obeležje - rekao je Vojinović.
Predsednik Mesne zajednice Imre Kabok rekao je da je sve rađeno uz saglasnost Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Subotice.
- Na ovaj način odajemo poštovanje porodici Čarnojević. Godine 1797. zahvaljujući Pavlu Čarnojeviću, čiji se ostaci nalaze u grobnici, ovo selo je nastalo, kada je od bečkog dvora dobio saglasnost za naseljavanje življa na ove prostore - rekao je Kabok i naglasio da predstoji i unutrašnje uređenje grobnice, ali uz veliki oprez, pažnju i značajna materijalna sredstva koja su, kada je sačinjen pre dve godine projekat kompletne rekonstrukcije, iznosila oko četiri miliona dinara. Novca zasad nema, ali Kabok se nada da će doći vreme kada će se i ovaj istorijski objekat kompletno dovesti u red.

U okviru seoske slave, sinoć je u Domu penzionera otvorena izložba slika Lasla Silađija i održana promocija knjige LJubiše Rauškog.
Na terenima za male sportove večeras će biti priređen prigodan kulturno-zabavni program, koji bi trebalo da počne u 19,30. Publici će svoje umeće, pored mesnog KUD-a "Bratstvo-jedinstvo", pokazati i kulturno-umetnička društva "Mladost" iz Kragujevca i nakovački "Izvor", kao i predstavnici Saveza Srba iz Stare Moldave iz Rumunije.
Sutradan, u subotu, sa početkom u 16 sati, biće održana, peta po redu, "Ruskoselska pasuljijada" kod terena za male sportove, gde će se majstori kulunarskih veština nadmetati u spravljanju ovog popularnog jela.
U 18 sati, na strelištu kod "male ciglane", počinje takmičenje u gađanju glinenih golubova.

Prvi sekretar Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu Jorgen Kran i prva sekretarka Tea Marija Asprusten, posetili su  Kikindu. Nakon obilaska preduzeća "Keramika unika" i "Baninija", "Dečje kuće", ateljea "Tera" i Sportskog centra "Jezero", goste je u  kabinetu primio predsednik Opštine Ilija Vojinović, zajedno sa svojom pomoćnicom Gordanom Bulatović i članom Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu i investricije Branislavom Čolakom.

Kako je rekao Jorgen Kran, bila je ovo dobra prilika da saznaju nešto više o Kikindi i njenim potencijalima.
- Želim da zahvalim Srpsko-norveškom udruženju i kikindskoj opštini na pozivu, jer ovakvi susreti su pravi način da se učvrste bilateralni odnosi i obeleži zajednička istorija - rekao je Kran i istakao kako imaju plan da, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Srpsko-norveškim udruženjem, rekonstruišu spomenik kikindskim  internircima u Norveškoj, podignutom u centru Kikinde.
Ilija Vojinović je istakao kako Norvešku i Srbiju vezuje istorijsko prijateljstvo i ova poseta za njega i Kikindu znači posebnu radost.

Nakon loših odnosa Kikinde i Narvika i prekida saradnje dok je Branisalav Blažić bio na čelu opštine, Kran je izrazio nadu da će buduća saradnja biti unapređena.
- Mislim na saradnju u oblasti privrede, jer Norveška, kao jedna od najrazvijenijih evropskih država, svakako ima nešto da ponudi Srbiji, odnosno Kikindi. Tu mislim i na saradnju u oblasti kulture, obrazovanja i sporta i nadam se da ćemo je podići na najviši mogući nivo - rekao je Vojinović.
Nakon prijema kod predsednika Opštine, norveške dipliomate su posetile Istorijski arhiv, Narodni muzej i prostorije Srpsko-norveškog udruženja u Kikindi, a prisustvovale su i koncertu u večernjim satima na Trgu srpskih dobrovoljaca.

Javno preduzeće "Toplana" pozvalo je korisnike daljinskog grejanja da do početka grejne sezone izmire dugovanja jer će, kako je najavljeno u saopštenju za javnost, zbog teške materijalne situacije i neophodnog remonta, pokrenuti postupak naplate putem suda.
Takođe, isključenja sa mreže počeće 1. septembra za one koji neredovno izmiruju ove obaveze.

Na konferenciji za novinare održanoj krajem juna ove godine, v.d. direktora "Toplane" Nikola Terzin izjavio je da njen dug preduzeću "Srbijagas" iznosi 50 miliona dinara, što može da uslovi blokadu računa ovog kikindskog javnog preduzeća.
Sa druge strane, Terzin je tada rekao da dugovi pravnih lica prema "Toplani" iznose 28, a domaćinstava 21 milion dinara.

Inače, od oko 3.000 korisnika, svoje obaveze prema kikindskom distributeru toplotne energije nije izmirilo njih 2.180. Tada su isključenja najavljena za sva domaćinstva, čiji dug je veći od 30.000 dinara. Tužbe će biti pokrenute i protiv pravnih lica koja se nisu odazvala pozivu kako bi dogovorili dinamiku isplate duga prema "Toplani", rekao je Terzin na pomenutoj konferenciji za novinare.

Nastavljajući obilaske sela, predsednik Opštine Ilija Vojinović, njegov zamenik Stevan Grbić, pomoćnica Gordana Bulatović i članovi Opštinskog veća: Dušan Kolarović, Branislav Čolak i Vlado Krejić, kao i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, posetili su danas Rusko Selo i razgovarali sa predstavnicima seoskih udruženja, organizacija i ustanova.
Predsednik Mesne zajednice Imre Kabok (koji je član Opštinskog veća za mesne zajednice i udružnja građana), rekao je da se i u teškim vremenima snalaze i deluju.
Međutim, ima i dosta problema, ponajviše onih vezanih za novčana sredstva i završetak započetih investicija. U Osnovnoj školi "Gligorije Popov" u toku je dogradnja četiri učionice na ravnom krovu zgrade. Kada se posao privede kraju, kako je rekao direktor Marjan Đurasović, ne bi bilo potrebe za popodnevnom nastavom i tako bi se ostvarile značajne uštede. Član Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav Čolak, rekao je da će Opština pomoći koliko može, po fazama. Takođe, vreme je da se zameni dotrajali kotao za parno grejanje, jer je stari dotrajao, a završetkom novih učionica, njegovi kapaciteti biće nedovoljni.
Imre Kabok je rekao da zbog loše finansijske situacije, ove godine nema ništa od velikih investicija. Dobro bi bilo, rekao je, da se završe započete, poput kapela na dva mesna groblja. On je istakao da su zimus očistili glavni kanal za odvod kišne kanalizacije u dužini od četiri kilometra, pošto podzemne vode prave velike probleme, pogotovo kada s proleća i jeseni ima više padavina.
U selu je već pokrenuta inicijativa za uvođenje novog mesnog samodoprinosa, pošto tekući važi do kraja godine.
Predsednik Udruženja penzionera Dušan Bilbija, istakao je odličnu saradnju sa Mesnom zajednicom i rekao kako će se odruženje, sa 389 registrovanih, od oko 500 penzionera u selu, zalagati da i umirovljenici odvajaju mesečno sredstva u ovu namenu, koja selu puno znači.
Mesnu ambulantu bi trebalo okrečiti i opskrbiti sitnim inventarom. Član Opštinskog veća za zdravstvo, sport i omladinu Dušan Kolarović, rekao je da će nedostajući inventar biti uskoro dopremljen u seosku zdravstvenu stanicu.
Mesni paroh Borko Lukić zahvalio je predstavnicima lokalne samouprave na sredstvima kojima je delimično rekonstruisana grobnica porodice Čarnojević u porti Pravoslavne crkve, međutim potrebno je urediti i njenu unutrašnjost. Osim toga, teško je održavati veliko crkveno dvorište, a i hram je na nekoliko mesta ispucao, zbog loše statike.
Seoski župnik Tibor Konc, rekao je kako bi dobro bilo da stanuje u Ruskom Selu, jer svakodnevno putuje iz Nove Crnje. Za tako nešto, rekao je, trebalo bi rekonstruisati župni dom.
Predstavnici KUD-a "Bratstvo-jedinstvo", sa preko 200 članova i  sekcijama koje neguju srpsko i mađarsko kulturno stvaralaštvo, požalili su se na neuslovne prostorije u kojima deluju i na loše grejanje. Zamenik predsednika Opštine Stevan Grbić rekao je da ovih dana u Opštinskom veću razmatraju mogućnost za ponovno aktiviranje nekoliko animatora kulture, koji bi bili zaduženi za rad u seoskim kulturno-umetničkim društvima.
Predsednica Udruženja žena Nada Turudija, rekla je da su uspostavili odličnu saradnju sa Mesnom zajednicom, međutim, kako je  istakla, dobro bi bilo kada bi se obezbedila sredstva za izgradnju kuhinje, neposredno pored velike sale Doma omladine.
I predsednik Lovačkog društva "Zec" Boško Dobranić, kao i svi predstavnici seoskih udruženja i ustanova, naglasio je odličnu saradnju sa Mesnom zajednicom i rekao da postoje uslovi za razvoj lovnog turizma.
Predsednik Udruženja građana "Torontal" Šandor Talpai (predsednik Skupštine opštine Kikinda), rekao je kako su u ovom udruženju puno uradili poslednjih nekoliko godina i, učestvujući na raznim projektima, obezbedili sredstva za uređenje zavičajne kuće i dobar deo sadržaja uz nju.
On je rekao da je potrebno završiti objekat sa 16 soba, veliku kuhinju i salu sa oko 300 mesta. Za završetak ovog posla potrebno je oko 700.000 evra. Cifra je impozantna, rekao je, ali nije nemoguće doći do ovih sredstava.
Šandor Talpaji, kao i vlasnik veštačkog jezera na izlazu iz sela i preduzetnik Aćim Amanović, vide veliku perspektivu u razvoju seoskog turizma, Amanović je naglasio da bi trebalo pojednostaviti administrativne poslove za dobijanje neophodnih saglasnosti države u vezi novfih investicionih poduhvata. Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja rekao je da nema problema kod saglasnosti u domenu lokalne samouprave, i da je uvek spreman na saradnju i pružanje pomoći i saveta kada su u pitanju investicioni poduhvati.
Osim u seoskom turizmu, član Opštinskog veća za privredu, mali privredu i poljoprivredu Vlado Krajić, vidi šansu i u razvoju poljoprivrede, pogotovo povrtarske proizvodnje.
Pomoćnica predsednika Opštine Gorgana Bulatović rekla je da je lokalna samouprava omogućila besplatan prevoz učenika kikindske opštine u srednje škole.
Vaspitačica u Dečjem vrtiću "Bubamara" Ilonka Čuso, rekla je da je potrebno nabaviti nov nameštaj u jednoj od dve prostorije u kojima borave mališani.
Predsednik Opštine Ilija Vojinović rekao je da je u toku izrada rebalansa opštinskog budžeta, koji bi trebalo da bude manji za oko 35odsto u odnosu na planirani. Sednica Skupštine opštine na kojoj bi se raspravljalo o tome, trebalo bi da bude održana između 5. i 10 septembra. On je rekao da će se opštinsko rukovodstvo truditi kako bi sela, prilikom kresanja opštinskih izdataka, bila maksimalno zaštićena.