Aktuelno

Kikindu je u petak posetio gradonačelnik Makoa, grada na jugoistoku Mađarske, dr Peter Buzaš. Prijem za njega priredili su: predsenik Opštine Ilija Vojinović, član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok i predsednik Skupštine opštine Kikinda Šandor Talpai.

Mako je sedište Županije Čongrad i nalazi se severoistočno od Segedina. Ima oko 25.000 stanovnika, a isto toliko živi u 16 naselja koja čine ovu regiju. Ima odličnu saradnju sa Ruskim Selom, uspostavljenu pre 12 godina. Pre oko 200 godina, jedan broj Mađara naselio je ovo selo u kikindskoj opštini, došavši iz Makoa.

Dr Peter Buzaš je naglasio da imaju iste interese, jer ih sa Kikindom puno toga povezuje.
- Imamo partnerske odnose sa velikim brojem gradova, a želeli bismo da bolju saradnju ostvarimo i sa kikindskom opštinom i da iskoristimo  mogućnost za konkurisanje kod pretpristupnih i pristupnih fondova Evropske unije, namenjenih regionalnoj prekograničnoj saradnji, jer smo u pograničnom području. Prema našem gradu u toku je izgradnja automputa kroz Mađarsku, čiji će krak prolaziti na tri kilometra severno od Makoa. Već osećamo povećano interesovanje investitora, a ima i novih inostranih ulaganja - rekao je dr Buzaš.
Ilija Vojinović je istakao da je veoma zainteresovan za saradnju dva grada.
- Činjenica da smo blizu granice i zajednički interesi, kao i privredne mogućnosti, mogu da nas povežu i mi ćemo se truditi da iskoristimo svaki mogući oblik saradnje - rekao je Vojinović.

Inače, Mako je regionalni centar prehrambene industrije, prerade metala i drveta i proizvodnje gume. Pre nekoliko godina, kada je Rusko Selo bilo ugroženo podzemnim vodama, pritekao je meštanima ovog naselja u pomoć.

Osam godina je predsednik Opštine Žombolj u susednoj Rumuniji, Gabor Kaba, tragao za slikama svoj zemljaka Stefana Jegera (1877-1964.), slikara rođenog u ovoj nama najbližoj varošici u Rumuniji. Doznao je da kikindska Narodna boblioteka "Jovan Popović" poseduje četiri slike srednjeg formata ovog majstora klasicističke epohe, koji je najviše stvarao u prvoj polovini 20. veka na ovim prostorima  banatskim. Jeger je obitavao i slikao i na jednoj, i na drugoj strani. Boravio je u Vršcu, gde je 1923. godine uradio veliku sliku tehnikom ulja na platnu, na temu odbrane ovog grada od najezde Turaka, 1788. godine. Slika se nalazi u Rimokatoličkoj crkvi svetog Gerharda.
Živeo je u Čeneju, Tamišvaru, Aradu i svuda ostavljao umetničke tragove koje agilni Gabor Kaba traži za izložbenu postavku u rodnoj kući-muzeju ovog majstora kičice. U velikoj sobi, ateljeu ovog umetnika, već postoji desetak njegovih dela, mahom ulja na platnu. Nije na odmet znati da je sporazumom iz 1924. godine naša država sa Rumunijom uspostavila sadašnju granicu u ravnom Banatu. Komšijama je, kako smo se dogovorili, pripao Žombolj, a nama selo Jaša Tomić.

Kikindska lokalna samouprava, koja je sa Žomboljem još 1982. godine potpisala Povelju o bratimljenju, odlučila je da izađe u sustet Gaboru Kabi.
Delegacija Opštine Kikinda, na čelu sa predsednikom Ilijom Vojnovićem, otišla je u petak u Rumuniju, na "Dane Žombolja", svetkovinu koju su naše komšije slavile proteklog vikenda.
Kako je ranije dogovoreno, dela je Kabi na šestomesečnu pozajmicu predao Ilija Vojinović, na svečanosti u varoškoj kući. Dugo se visokim holom većnice, gde debatuju parlamentarci ove varošice sa nešto preko 11.000 meštana, prolamao aplauz, u znak odobravanja i zahvalnosti prema komšijskom gestu.Četiri Jegerove slike, rađene tehnikom ulja na platnu i šperploči, iz kolekcije kikindske Narodne biblioteke, krasiće umetničku postavku u muzeju, rodnoj kući slikarevoj.
Pored Vojinovića, kikindsku delegaciju činili su i član Opštinskog veća za kulturu i medije Miloš Latinović, direktor i osnivač Internacionalnog vajarskog simpozijuma "Tera", mr Slobodan Kojić, koordinator pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja za severni Banat Dragan Stojanović i šefica kabineta predsednika Opštine Julijana Jovanić.

Tokom petosatnog boravka u Žombolju, imali smo priliku da razgledamo prelepi park u centru varošice, da uživamo u  modernim slikama nastalim ovih dana na, po prvi put održanoj, žomboljskoj slikarskoj koloniji na kojoj su učestvovali mladi umetnici iz cele Rumunije. NJihove slike, modernih formi i urbanih sadržaja, veoma se razlikuju od Jegerovih dela. Nije ni čudo, mnogo vremena je prošlo. Promenili su se uslovi života, režimi, došli smo do novih znanja. Umreži nas i poveza "internet", čvršće od svih lanaca i konopaca. Moderna slikarska umetnost je odavno "pobegla" od tema poput istorijskih bojeva, porodičnih portreta, mrtvih priroda, seoskih dvorišta, varoških trgova...
Promenio se i Žombolj. Postao je nešto svetliji i čistiji. Ima više izloga, prodavnica sa šarenim reklamama na engleskom jeziku. Podignute su nove, moderne kuće, sportska hala, dečji vrtić, nova školska zgrada...
Ipak, nešto ostaje nepromenjeno i nama, sa ove strane granice Banata, veoma poznato. Sa razglasa ispod šatri u centru varošice, gde dominira spomenik svetom Florijanu, paraju sluh snažni decibeli neke vrste rumunskog turbo-folka. Težak miris tek raspaljenog roštilja. Dosadni prosjak nas je ostavio na miru tek pošto smo pomenuli policiju. Nema sumnje, i nas i naše komšije čeka još veoma dug i naporan zajednički put.

Svakako da je u dvoje lakše, pa smo nedavno skupa konkurisali  prema sredstvima Evropske unije, namenjenim prekograničnoj saradnji. Ako oni što odlučuju o sudbinama malih, odobre ove zajednički pisane i potpisane poduhvate, što se projektima zovu, biće to na našu, ali i "polzu" dragih nam komšija. Nešto se menja. Brzo, mnogo brže nego što smo navikli. Kao da je neko drugi trebalo da nam kaže da moramo zajedno i da tako valda bolje. Dao bog, videćemo!
 Najmanje 100 godina stari hrast u parku u kojem se nalazi žomboljska gradska kuća dobro pamti i prošla vremena. Seća se kada smo komšijama prodavali "vegetu", "cipi-ripi", žvake, cigarete, farmerke, a kupovali delove za "lade", "dačije", prenosili kobaltne servise, stoljnjake, jaganjce, prasad. Pamti i šverc benzina kada je vozni park severoistoka Srbije pokretan naftom iz Ploeštija. Doživeće, valda, da obilazimo jedni druge, kao komšija kada dolazi komšiji, bez bodljikavih žica, rampi i granica.    

Na Jevrejskom groblju u Kikindi održana je u petak komemoracija povodom 68 godina od deportacije Jevreja iz kikindske opštine u koncentracione logore. Vence na spomenik Jevrejima stradalim u Drugom svetskom ratu položili članovi Jevrejske zajednice u Kikindi i predstavnici lokalne samouprave Stevan Grbić i Dr Dušan Kolarović.

Pre 68 godina, 14. avgusta, 1941. godine, fašisti su pohapsili sve Jevreje koje su zatekli u Kikindi i odveli ih u prihvatni logogor u Novom Bečeju, odakle su nakon šest nedelja deporpovani u beogradske logore na "Sajmištu" i "Banjici".

Na stradanje pripadnika ovog naroda podsetio je predsednik Jevrejske opštine u Kikindi Stojan Knežević. On je rekao da je u Kikindi pre rata bilo 512 Jevreja, dok ih je, prema podacima tadašnje nemačke komande, bilo oko 300. Posle rata, rekao je Knežević, u Kikindu se vratilo njih 16, a prema nekim podacima, samo četvoro.

Svakog 14. avgusta na Jevrejskom groblju odaje se počast onim Jevrejima koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.
Od malog broja Jevreja koji su se vratili u Kikindu nakon rata, gotovo svi su se nekoliko godina kasnije iselili u Izrael. Po rečima Stojana Kneževića, danas u Kikindi čistih Jevreja nema. Inače, Jevrejska zajednica u Kikindi ima 48 članova.   

Udruženje sportskih ribolovaca "Galadska" organizuje na "Starom jezeru" u subotu, 22. avgusta, takmičenje u spremanju riblje čorbe -"Banatski kotlić 2009."

Prema propozicijama, kuvanje je isključivo na plin, ekipa može da ima do dva člana, a za čorbu se koristi riba dobijena na licu mesta.
Svaka ekipa treba da dobije dva i po kilograma očišćene ribe, kao i nagrade od sponzora. Nije dozvoljena upotreba ranije pripremljenog ribljeg temeljca.

Kotizacija po ekipi iznosi 1.500 dinara i može se uplatiti na licu mesta. Ocenjivački žiri broji pet članova, koliko i sudijski odbor, čiji je zadatak da nadgleda regularnost takmičenja.

Broj ekipa je ograničen na 60, a zainteresovani se mogu prijaviti putem telefona čiji je broj 0230 423-340 od 8 do 13 sati.
Postoji i mogućnost da pobednik učestvuje na čuvenom takmičenju "Zlatni kotlić 2009." u Novom Sadu. Za prva tri mesta obezbeđene su prigodne nagrade.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović, njegov zamenik Stevan Grbić i članovi Opštinskog veća: Imre Kabok, Branislav Čolak, Miloš Latinović i Vlado Krejić, posetili su danas Banatsku Topolu i razgovarali sa mesnim rukovodstvom i predstavnicima društvenih organizacija i udruženja građana.

Ovo najmanje selo u kikindskoj opštini sa nepunih 900 stanovnika, ima dosta teškoća, a opštinsko rukovodstvo je obećalo da će pomoći koliko može, međutim finansijske mogućnosti opšine su veoma ograničene.
Na "Starom Banatu" koji adminsitrativno pripada Banatskoj Topoli i gde živi oko 150 mahom starijih ljudi u 30-ak porodica, plaćaju paušalno utrošenu električnu energiju, jer stanovi nemaju strujomere. Ovo naselje je svojevremeno izgradilo bivše poljoprivredno preduzeće "Banat" za svoje radnike. Kuće nisu legalizovane, nakon raspada "Banata" i privatizacije, mlađi meštani su, uglavnom, otišli. "Elekrodistribucija" ne postavlja brojila na stanove, jer nisu uknjiženi. U jednom magacinu na "prvoj upravi", već više godina nalaze se opasne hemikalije u buradima koja se raspadaju. Ilija Vojinović je obećao da će radnici Komunalne inspekcije hitno reagovati, kako bi se utvrdilo o čemu je reč. Kada se radi o sudbini ovih ljudi bez perspektive, Vojinović je naglasio da će pokušati da potraže sredstva od pretpristupnih fondova Evropske unije. Član Opštinskog veća za komunalnu infrastruktiru i investicije Branislav Čolak, obećao je će predstavnici lokalne samouprave razgovarati sa nadležnim iz zrenjaninske "Elektrodistribucije" kako bi rešili problem naplate električne energije.

U selu bi želeli da zgrade gde se nalazio dečji vrtić, bioskopska sala i biblioteka budu u vlasništvu Mesne zajednice, odnosno da sa sadašnjim vlasnikom, preduzećem "Mlinostep", nađu zajedničko rešenje. Opštinsko rukovodstvo se založilo da će pokušati da pregovara sa vlasnikom oko eventualne prodaje ili zamene objekata.
Nije uknjižen ni Vatrogasni dom, jer nedostaje potrebna dokumentacija.
Neuknjižene su i prostorije namenjene Fudbalskom klubu "Napredak", a njiva pored igrališta zapuštena je i puna korova. Rukovodstvo je obećalo da će pomoći kako bi administrativni poslovi bili što pre odrađeni.
Kako je rekla predsednica Mesne Zajednice Otilija Tot, najurgentnije treba sanirati kišnu kanalizaciju u centru sela, autobusko stajalište i dvorište u Osnovnoj školi.

Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok rekao je da će lokalna samouprava pomoći koliko može i da će voditi računa da budućim rebalansom opštinskog budžeta sela budu maksimalno pošteđena. On je istakao i potrebu ponovnog uvođenja mesnog samodoprinosa, koji i u Banatskoj Topoli ističe krajem godine.
 Inače, u selu su poveli inicijativu da se Osnovna škola "Bratstvo-jedinstvo" preimenuje i ponese ime Željka Alara, meštanina Banatske Topole koji je kao pripadnik Vojske Jugoslavije poginuo tokom NATO agresije u blizini Vranja, 1999. godine. Kako je rekla Otilija Tot, ako ne na ovaj način, onda bi svakako trebalo podići spomen ploču u znak sećanja na mladog podoficira iz Banatske Topole. O tome će imati priliku da se izjasne meštani ovog sela.
Kako u ataru Banatske Topole ima preko 60 naftnih bušotina, meštani traže da deo rudne rente bude preusmeren i u ovo selo. Postoji mogućnost da deo sredstava od NIS-a namenjenih kikindskoj opštini za ekologiju, u visini od 4,5 miliona dinara, bude usmeren i prema ovom mestu.