Aktuelno

Danas je održana prva sednica Saveta za unapređenje položaja Roma u opštini Kikinda. Tom prilikom članovi su upoznati sa strategijom za unapređenje i poboljšanje uslova života ove etničke zajednice.
Devetočlani savet  formiran je na sednici Opštinskog veća održanoj početkom jula, čiji koordinator je Miroslav Meržan. Osnova za obrazovanje ovog tela je Strategija za unapređenje položaja Roma u Srbiji, koja postavlja osnove za unapređenje položaja ove etničke zajednice i smanjuje razliku između romske populacije i ostalog stanovništva.
Procenjuje se da će se za unapređenje položaja Roma iz budžeta Republike Srbije za 2009. godinu izdvojiti 527 miliona dinara. Za 2010. godinu planirana je jedna milijarda i 456 miliona dinara, a za 2011. godinu, milijarda i 822 miliona dinara. Inače, postoje projekti koji su rađeni u 16 opština u Srbiji, radi obezbeđenja sredstava za sistematizovanje radnog mesta za romske koordinatore za sprovođnje lokalnih akcionih planova. Kikinda se ne nalazi među ovim opštinama kojim je odobren novac.
- Formiranjem Saveta za unapređenje položaja Roma, stvoreni su uslovi za učestvovanje na konkursima koje raspisuju Autonomna Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija, za finansiranje projekata iz oblasti na kojima se zasniva pomenuta Strategija i na taj način je moguće formirati poziciju budžeta za ove namene. Cilj nam je da obezbedimo sredstva za poboljšanje uslova života romske populacije - rekao je Meržan.
Prema predlogu Strategije za unapređenje položaja Roma u kikindskoj opštini, ove godine trebalo bi izdvojiti 400.000 dinara za obrazovanje, odnosno nabavku udžbenika za osnovce i učenije srednjih škola. Za osnovna higijenska sredstva planirano je 300.000 dinara. Za zapošljavanje, odnosno pripremu i organizovanje edukacija u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje traži se 150.000 dinara. Za potrebe stanovanja, potrebno je 300.000 dinara, dok je Strategijom za oblast kulture obuhvaćeno 300.000 dinara.
Inače, kako je rekao Meržan, u kikindskoj opštini živi između 1.500 i 2.000 Roma.

U Evropi je registrovano oko 30.600 obolelih osoba od gripa A (H1N1). Kod 42 pacijenta ovo oboljenje je imalo smrtni ishod.
Na teritoriji severno banatskog okruga registrovan i potvrđen jedan slučaj oboljenja od gripa A(H1N1). Pacijent je imao lakšu kliničku sliku i posle kratke hospitalizacije je otpušten kući u dobrom opštem stanju.
Kao što je i ranije preporučeno od strane Svetske zdravstvene organizacije, zemlje ne treba da zatvaraju granice ili da ograničavaju međunarodna putovanja i trgovinu pošto se takvim merama ne može uticati na globalno širenje gripa. Putnicima se preporučuje da prate svoje zdravstveno stanje i sprovode uputstva i mere koje donose zdravstvene vlasti države u kojoj borave.

Našim građanima, koji su boravili u državama u kojima su registrovani oboleli od gripa A (H1N1), kao i državljanima tih zemalja koji dolaze u posetu rođacima i prijateljima u našoj zemlji, preporučuje se da aktivno prate svoje zdravstveno stanje.
U slučaju iznenadne pojave visoke temperature (preko 38 C) i suvog kašlja ili otežanog disanja, praćenog bolovima u mišićima i zglobovima u periodu do 7 dana nakon kontakta sa osobom koja je imala slične simptome u našoj zemlji ili po dolasku iz zemlje u kojoj su registrovani slučajevi novog gripa, obolelim osobama se savetuje da prvo kontaktiraju  telefonom svog izabaranog lekara u domu zdravlja.

Obolelim osobama savetuje se da do postavljanja dijagnoze maksimalno izbegavaju kontakte sa zdravim osobama pre nego što odu u zdravstvenu ustanovu kako bi se dogovorili oko daljeg postupka u cilju smanjenja rizika od kontakta sa drugim pacijentima.
U slučaju da u jednoj porodici oboli veći broj članova ili ukoliko se na radnom mestu registruje dve ili više osoba sa simptomima oboljenja sličnog gripu neophodno je odmah obavestiti dežurnog epidemiologa (063 510-941)

Opšte mere prevencije su:

1. održavanje udaljenosti od najmanje jednog metra od bilo koje osobe koja ima simptome slične gripu,
2. prekrivanje nosa i usta prilikom kijanja i kašljanja papirnim marmicama, koje odmah nakon upotrebe treba bezbedno odložiti,
3. redovno pranje ruku sapunom i vodom ili brisanje vlažnim maramicama na bazi alkohola
4.provetravanje prostorija u kojima se boravi

Na poziv rukovodstva Žombolja u susednoj Rumuniji, sa kojim je Kikinda još 1982. godine potpisala Povelju o bratimljenju i koji ovih dana obeležava prigodne praznike, predstavnici lokalne samouprave iz Kikinde, na čelu sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem, odlaze krajem sedmice u ovu nama najbližu varošicu u inostranstvu.
Opštinska delegacija, na molbu predsednika Opštine Žombolj Gabora Kabe, nosi na pozajmicu četiri slike autora Stefana Jegera, iz kolekcije Narodne biblioteke "Jovan Popović" kako bi bile deo izložbene postavke u žomboljskom muzeju.
Jeger je, inače, živeo i stvarao na ovim prostorima u drugoj polovini 19. veka. NJegove slike, portreti, pejzaži i velike kompozicije ulja na platnu, pripadaju eri klasicizma. Najpoznatije mu je delo "Seoba Nemaca", koje je neka vrsta pandana čuvenoj slici Paje Jovanovića "Seoba Srba".
Četiri slike biće na pozajmici šest meseci a, kako je rekao član Opštinskog veća za kulturu i medije Miloš Latinović, postoji mogućnost da ova izložba dogodine bude postavljena i u Kikindi.
Na "Danima Žombolja", kako se zove proslava, učestvovaće u subotu i članovi Kulturno-umetničkog društva "Marija Bursać" iz Banatskog Velikog Sela.
Inače, poslednjih meseci intenzivirana je saradnja dve susedne opštine. Kikinda i Žombolj partneri su i zajednički nastupaju  prema IPA fondovima Evropske unije namenjenim za  prekograničnu saradnju.
"Zeleni Banat" podrazumeva pošumljavanje 45 hektara uz granicu sa Rumunijom, odnosno 22 hektara  na rumunskoj strani. Ukupna vrednost zajedničkog poduhvata je 395.000 evra, s tim što bi u kikindsku opštinu bilo uloženo 290.000, a u opštinu Žombolj 105.000 evra.
Drugi zajednički projekat kojim su dve opštine nastupile prema IPA fondovima zove se "Jačanje kapaciteta saobraćajne putničke kominikacije u Severnom Banatu", a podrazumeva otvaranje svakodnevne autobuske linije na relaciji Kikinda-Temišvar i rekonstrukciju autobuske stanice u Kikindi. NJegova vrednost je 424.000 evra, a prema sporazumu, Kikindi bi, ako projekat bude odobren, pripalo 340.000, a Žombolju 84.000 evra.
Pored toga, predstavnici opštinskih vatrogasnih saveza Kikinda, Novi Kneževac, Kanjiža, Čoka i Nova Crnja, potpisali su nedavno u Kikindi Deklaraciju o partnerstvu sa opštinom Žombolj o zajedničkom nastupu prema pomenutim fondovima Evropske unije, u okviru projekta pod imenom "Vatrogasci bez granica". Vrednost je 736.000 evra, od čega bi Opštinskom vatrogasnom savezu Kikinde pripalo oko 222.000, Kanjiže skoro 189.000, Nove Crnje 21.000, Novog Kneževca 43.000, Čoke oko 8.000 evra. Prema sporazumu, Žombolju bi trebalo da pripadne 106.000 evra.

Uz montažu metalne konstrukcije, počela je u julu izgradnja sportske hale u Mokrinu.
Da bi se hala u Mokrinu što pre završila u posao su se uključili mladi Mokrinčani.  Nenad Malenčić, seniorski  reprezentativac Srbije u rukometu koji je nedavno doneo zlatnu medalju sa mediteranskih igara. Nemanja Beloš je pionirski reprezentativac Srbije. Najbolji je igrač i strelac Vojvodine.  Obojica žive baš preko puta gradilišta.

Zahvaljujući donaciji kompanije "Eko Serbija", koja je pre tri godine otvorila benzinsku stanicu i u Kikindi, kikindski mališani dobili su rekvizite na dečjem igralištu kod "Gusala".
Na ovom prostoru u srcu Kikinde, montirane su klackalice, ljuljaška, tobogan i drugi sadržaji koji su donedavno postojali na kikindskoj "Eko pumpi".

Igralište su danas otvorili oni kojima je namenjeno-mališani iz dežurnog vrtića u gradu "Plavi čuperak", a svečanom činu prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa predsednikom Opštine  Ilijom Vojnovićem, kao i pomenute kompanije. Otvaranju su prisustvovali i pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović, član Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu u investicije Branislav Čolak i v.d. direktorke Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada" Edita Divković.
Vojinović je, u ime Skupštine opštine i dece, zahvalio na donaciji.

Direktor razvoja "Eko Serbije" Vuk Radović istakao je kako se trude da učestvuju u ovakvim akcijama u mestima gde su podigli benzinske stanice.
O igralištu će voditi računa Sportski centar "Jezero", dok je za održavanje i eventualne popravke zadužena "Direkcija za izgradnju grada". Otvoreno je svakog dana od 9 do 22 časa.
Inače, kompanija "Eko Serbija" članica je "Helenik petroleum grupe" koja u Srbiji posluje kroz maloprodajnu mrežu od 46 benzinskih stanica i zapošljava preko 700 radnika.