Aktuelno

Nizom prigodnih sportskih i kulturnih manifestacija, proteklog vikenda obeleženo je 100 godina postojanja OFK "Kikinda", kako se ponovo od petka zove ovaj fudbalski klub.
Sinoć je u dvorištu Narodnog muzeja otvorena zanimljiva izložbena postavka autora Lidije Milašinović, Vladislava Vujina i Braneta Marjanovića pod imenom "Gužva u šesnaestercu". Tamo je i promovisan katalog "Vek fudbala u Kikindi", uvod u monografiju koja bi trebalo da da bude objavljena krajem godine, čiji je autor Brane Marjanović.

U ime lokalne samouprave koja je jedan od pokrovitelja jubileja OFK "Kikinda", brojne goste i zvanice pozdravio je predsednik Opštine Ilija Vojinović.
- Sto godina postojanja fudbala u Kikindi je bogatstvo koje moramo da cenimo i čime se ponosimo. Malo je klubova, čak i onih velikih, koji mogu da se pohvale vekom postojanja - rekao je, između ostaliog Vojinović.
U ime Fudbalskog saveza Srbije prisutne je pozdravio generalni sekretar ove asocijacije Dušan Tomić, koji je čestitao jubilej OFK "Kikinda", i predsedniku UO Željku Bodrožiću uručio zlatnu plaketu FS Srbije.
Potom su predsednik Opštine Ilija Vojinović i predsednik Upravnog odbora kluba Željko Bodrožić uručili zahvalnice i plakete najzaslužnijim sportskim radnicima i fudbalerima. Ova priznanja dobili su: Fudbalski savez Srbije, Fudbalski savez Vojvodine, Fudbalski savez Kikinde i Novog Bečeja, Miloš Erdeljan-DŽata, Milan Rankov, Jovica Bešlin, Mane LJiljak, Milorad Popović-Pop, Dragan Zečević, Goran Cvijan i Slobodan Živkov.

U ime dobitnika plaketa, zahvalio je bivši trener OFK "Kikinda" Mane LJiljak, koji je biranim rečima govorio o fudbalu, kao jednoj od najplemenitijih i najlepših igara.
- Mi koji smo kao iskusni fudbaleri ili treneri radili u OFK "Kikinda", nikada nismo prolazili pored mladih, da nas oni gledaju, a da ih mi ne primećujemo - rekao je LJiljak.
Na kraju je Željko Bodrožić, u znak zahvalnosti lokalnoj samoupravi, poklonio predsedniku Opštine Iliji Vojinoviću dres OFK "Kikinda" sa brojem 10.

Pre proslave, na Gradskom stadionu odigrana je prijateljska fudbalska utakmica gde je ŽAK sa 2:0 pobedio ekipu slavljenika. Pre toga, sastali su se pioniri i kadeti "Kikinde" i "Zrenjanina", a u petak i subotu na Gradskom stadionu igrali su "petlići".
Inače, fudbalski klub  formiran je 9. avgusta, 1909. godine, pri sekciji tadašnjeg Atletičarskog kluba "Nađ Kikinda". Treći je po starosti u Srbiji. Pre njega, formirana je subotička "Bačka" i aranđelovačka "Šumadija".       

Predsednik Opštine Ilija Vojinović i član Opštinskog veća za kulturu i medije Miloš Latinović, priredili su u subotu popodne prijem za desetak mladih likovnih umetnika iz Rumunije, koje je u Kikindu doveo predsednik opštine Žombolj Gabor Kaba.

Inače, u Žombolju je ovih dana u toku velika likovna kolonija na kojoj stvaraju umetnici iz nama susedne države. Prema rečima predsednika opštine Žombolj, sa kojim se Kikinda još 1982. godine  zbratimila, Gabora Kabe, ako se nešto značajno dešava u Žombolju, onda to treba podeliti i sa najbližim komšijama, a to je Kikinda.

Ilija Vojinović i Miloš Latinović toplo su primili i zahvalili na poseti rumunskim umetnicima, koji su potom obišli železničku stanicu, Trg srpskih dobrovoljaca, Narodni muzej, kao i "Terin" atelje na "pogonu dva" Industrije građevinskog materijala "Toza Marković".
Ovo je, inače, prva likovna kolonija u Žombolju, gde od 5. do 15. avgusta stvaraju umetnici iz cele Rumunije. Znajući da je kikindska "Tera" jedinstveni internacionalni umetnički simpozijum u svetu, gde već 28 godina svakog jula gostuju umetnici iz celog sveta i stvaraju, Kaba je doveo likovne stvaraoce iz Rumunije, kako bi videli kakvo blago posedujemo u Kikindi.
Inače, "Tera" sarađuje i sa Fakultetom likovnih umetnosti koji se nalazi u Temišvaru, čiji će jedan profesor dogodine stvarati na 29. po redu simpozijumu u Kikindi.

Predsdnik Opštine Ilija Vojinović i član Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav Čolak, obišli su danas "Staro jezero", gradsku oazu zelenila i vode koja se nalazi gotovo u centru Kikinde.

Zahvaljujući naporu lokalne samouprave i donaciji Kraljevine Norveške, ovo izletište Kikinđana je revitalizovano. Površina vode u bazenu je 1,14 hektara, prosečna dubina 2,5 metara i ukupno ima oko 30.000 kubnih metara vode.

Svojevmeno su izgrađena dva bunara kako bi se osvežila voda u bazenu. Ugrađene su i pumpe uz čiju pomoć se sa dubine od preko 180 metara upumpava svakog dana po 400 kumbih metara sveže vode. Pumpe su dotrajale i trebalo bi razmišljati o njihovoj zameni.

Inače, kvalitet vode je zadovoljavajući, odnosno onakav kakav je bio pre 50 godina.
- Želimo da voda bude još čistija, međutim za tako nešto su potrebna sredstva kojih, nažalost, nemamo. Radimo projekat kojim je obuhvaćen ceo kompleks, do Sportskog centra "Jezero". Tražićemo sredstva i u republičkom Fondu za razvoj i od Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine. Na tom području i Naftna industrija Srbije ima bušotine, pa ćemo se obratiti i rukovodstvu ove kompanije - rekao je Vojinović
Branislav Čolak je rekao da se uveliko radi na projektnim sadržajima koji bi bili uključeni u ovaj sportsko-rekreativni kompleks.
- U narednom periodu trebalo bi da sve ideje objedinimo u jedinstveni projekat, nakon čega bi krenuli u realizaciju. Potrebno je posao privesti kraju, odnosno spojiti "Staro jezero" sa Sportskim centrom, izgraditi akva-park, podići terene i ostale sadržaje koji pripadaju ovakvoj sredini - istakao je Čolak.

Na poziv jednog broja građana "Strelišta" koji su juče bili u njegovom kabinetu, predsednik Opštine Ilija Vojinović, zajedno sa članom Opštinskog veća za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislavom Čolakom, posetio je danas ovo naselje na periferiji Kikinde. Glavni problem oko 700 žitelja "Strelišta" je neizgrađena fekalna i kišna kanalizacija, koja posebno ugrožava pojedine delove naselja kada su obilne padavine.

Branislav Čolak obećao je da će lokalna samouprava pomoći kada je u pitanju prokopavanje kanala za odvod kišnice.
- Postoji mogućnost da mašinama iskopamo kanale na kritičnim tačkama, međutim za sada ne možemo da obećamo izgradnju fekalne kanalizacije, jer ne postoji urbanistički plan naselja, niti njen projekat. Mi ćemo se potruditi da ovaj administrativni deo posla uradimo što pre i tek nakon toga na red bi došlo podizanje pomenute infrastrukture - istakao je Čolak.
Predsednik Opštine Vojinović je u razgovoru sa meštanima "Strelišta" istakao da krajem ove godine ističe gradski samodoprinos koji se isključivo usmerava za izgradnju fekalne kanalizacije.
- Gradski samodoprinos je osnovni novčani izvor za podizanje ove infrastrukture i bez njega ne bi mogli da nastavimo izgradnju. Apelujem na vas da ga ponovo izglasate, a mi ćemo konkurisati za sredstva iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja i tražiti novac i na drugim mestima kako bi uradili što više - rekao je Vojinović.

Inače, za kompletan završetak kanalizacione mreže u Kikindi potrebno je oko 550 miliona dinara.

Opštinsko veće je na poslednjoj sednici, kao što smo objavili, donelo odluku da se Mađarskom obrazovnom, kulturnom i omladinskom centru "Torontal" u Ruskom Selu, dodeli 400.000 dinara za kupovinu kuće sa placem, koja se nalazi neposredno pored etno kuće, adaptirane pre nekoliko godina.

Predsednik Udruženja građana "Torontal" Šandor Talpai objašnjava da ovaj novac nije dovoljan za kupovinu pomenute kuće, i da će ostatak pokušati da obezbede iz drugih izvora.
- Cilj nam je da ojačamo seoski turizam, jer smo u dvorištu etno kuće počeli da podiženo razne objekte, koji će, kada budu izgrađeni, moći da obezbede vrlo interesantne sadržaje. Počeli smo da na placu u dvorištu etno kuće gradimo malo veštačko jezero, otvorenu binu i radionicu starih zanata. Imamo i četiri građevinska projekta. Želimo da izgradimo restoran, suvenirnicu, objekat sa 16 soba sa kupatilima, kao i veliku salu koja može da primi 300 osoba - objašnjava Talpai i kaže da im je upravo zbog toga potreban dodatni prostor, a susedna kuća koja je na prodaju, idealna je prilika koja ne bi trebalo da bude propuštena. Tu bi bio podignut park za odmor i razonodu.

Talpai se nada da će etno kuća u Ruskom Selu sa ukupnim planiranim sadržajima postati  regionalni turistički centar, gde će biti prilike za nova radna mesta i afirmaciju Ruskog Sela.