Aktuelno

Izvršno veće Vojvodine predložilo je da Vlada Srbije, putem Republičkih robnih rezervi, otkupi dodatnih 300.000 tona ovogodišljeg roda pšenice po ceni koja je tri dinara viša od sadašnje tržišne.

Pokrajinska vlada takođe traži da se proizvođačima omogući besplatno lagerovanje ovogodišnjeg roda do kraja godine, kako bi bili u prilici da je prodaju kada njena cena bude povoljnija.

Inače, Robne rezerve su preko novosadske Produktne berze otkupile od registrovanih gazdinstava i zadruga 65.000 tona ovogodišnjeg žita po ceni od 13 dinara za kilogram.

Prema oceni stručnjaka, ovogodišnji prosečan prinos žita u Srbiji je tek 3,6 tona po hektaru. To se uklapa i u prosek u kikindskoj opštini, gde je jesenas ovom poljoprivrednom kulturom zasejano oko 12.000 hektara.

Predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović, njegov zamenik Stevan Grbić, pomoćnica predsednika Gordana Bulatović, članovi Opštinskog veća: Miloš Latinović, Imre Kabok, Branislav Čolak i dr Dušan Kolarović, kao i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, sastali su se danas u Bašaidu sa predstavnicima sela.
Predstavnici mesnih udruženja građana i organizacija, istakli su dobru saradnju sa tamošnjom Mesnom zajednicom. Predsednik Zoran Petrović rekao je da vodi računa kako bi svako dobio pomalo od mesečne dotacije od 200.000 dinara, koliko stigne na račun sela iz opštinskog budžeta.
Predsednik Opštine Ilija Vojinović rekao je da nisu došli u Bašaid sa velikim obećanjima. Istakao je da će obećati samo ono što mogu da urade, a zbog teške situacije malo toga i mogu da učine. On je najavio rebalans opštinskog budžeta u drugoj polovini avgusta, koji će biti skresan za jednu trećinu.
- Ipak, vodićemo računa da sela ne budu oštećena. Gledaćemo da ne diramo i ne krnjimo ono što je namenjeno selima. Znamo da se teško živi, pogotovo u sredinama poput vaše i to ćemo imati u vidu - rekao je Vojinović.
Predstavnici Bašaida istakli su da imaju problema sa čestim isključenjima struje, čak i u slučaju najmanje promene vremena i nešto jačeg vetra. Nesavesni istakaju sadržinu iz septičkih jama tamo gde ne bi trebalo, podzemne vode ugrožavaju pojedine delove sela. Seoske raskrsnice i ulice su nepregledne zbog stabala voća ispred kuća. Fudbalski klub "Vojvodina" je u novčanoj krizi, čak im je isključena i struja. Penzioneri bi hteli da zgrada koju koriste za svoje potrebe,  pređe u njihovo, iz vlasništva Zdravstvenog centra. Mesna crkva je oronula i trebalo bi okončati barem limarske radove, kako crep ne bi padao.
Opštinski funkcioneri su obećali da će uspostaviti bolji kontakt sa zrenjaninskom "Elektrodistribucijom". Istakli su da će pokušati ra reše problem sa isključenjem struje na stadionu. Takođe, pomoći će oko eventualnog prenosa vlasništva zgrade koju koriste penzioneri. Koliko je u njihovoj moći, pomoći će oko sanacije mesne crkve, odnosno vraćanja duga izvođaču radova od u visini od oko 150.000 dinara.
Član Opštinskog veća za komunalne delatnosti i investicije Branislav Čolak istakao je da su prošle godine sredsdtvima pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja rekonstruisane tri seoske ulice, a ove sezone biće sanirane još tri.
Član OV Imre Kabok, zadužen za seoske mesne zajednice i udruženja građana, apelovao je na mesno rukovodstvo da dobro osmisli akciuju ponovnog uvođenja mesnog samodoprinosa jer sadašnji ističe krajem godine.
- Bez samodoprinosa će selo i seoske institucije i organizacije teško moći da funkcionišu. Takođe, trebalo bi animirati i penzionere, da lični dinar izdvajaju za selo - podvukao je Kabok.
Član Opštinskog veća za kulturu i medije Miloš Latinović istakao je kako postoji mogućnost da jedan koreograf bude zadužen za rad više seoskih kulturno-umetničkih društava, o čemu će kasnije još biti reči.

Stanovnici Malog bedema žive u teškim uslovima, te im je svaka pomoć dobrodošla. Stoga su predsednik Opštine Ilija Vojinović i njegova pomoćnica Gordana Bulatović danas posetili ovo romsko naselje i tom priliom podelili stanovnicima odeću i školske sveske.Romi iz Malog bedema istakli su da je njiihov najveći problem taj što su im kuće stare i trošne,  nigde ne rade i mnogi od njih nemaju prava na narodnu kuhinnju.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović istakao je u razgovoru sa Romima da im ne može obećati nove kuće ili stanove, ali da će lokalna samouprava koliko je moguće izdvajati pomoć za stanovike ovog dela grada:
-Pomoći u vidu odeće, školskog i pribora za higijenu će biti. Neophodno je da vodimo računa o zdravstvenom stanju Roma, tako da ćemo u saradnji za Zdrvstevnim centromdogovoriti da meštani Malog bedema budu redovno na njihom programu.
Predsednik Udruženja Roma „Roma rota“ Miroslav Meržan pozvao je sve stanovnike Malog bedema da budu prisutni na tribinama koje će  biti organizovane u septembru u IV Mesnoj zajednici.Istog meseca biće i akcija prikupljanja školskog probora i odeće za decu koja idu u školu.

-Tribine su planirane dva puta mesečno, a Romi će imati priliku da dobija sva obveštanja o problemima koji ih interesuju. Tribine će obuhvatiti sve segmente dekade Roma.
U Malom bedemu ima 82 kuće u kojima živi stotinak porodica. Pretpostavlja se da ovo naselje ima više od 350 stanovnika.  

Predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović i pomoćnica predsednika Gordana Bulatović, posetili su danas Predškolsku ustanovu "Dragoljub Udicki" i sa v.d. direktora Milošem Pejakovim razgovarali o aktuelnostima i pripremama za novu školsku godinu.
Kako je dogovoreno, od 1. septembra, dakle sledeće školske godine, 2009/2010. biće mesta za sve mališane čiji roditelji žele da ih smeste u dečje vrtiće.

Kako je rekao Miloš Pejakov, trenutno oko 80-oro dece je na listi čekanja, a lokalna samouprava je dala "zeleno svetlo" da se uvedu četiri nove jaslene grupe, koliko je potrebno.
U Predškolskoj ustanovi kažu da do 15. avgusta traje prijavljivanje za predškolce i mlađe kategorije dece.
Kako su Vojinović i Bulatovićeva istakli, predstojećim rebalansom opštinskog budžeta neće biti obuhvaćena ova ustanova, odnosno dobiće onoliko novca koliko je i namenjeno.

Pejakov je obećao da, barem do nove godine, neće biti povećanja cena za boravak mališana.
U toku je uređenje i priprema svih objekata za novu školsku godinu, kako u gradu, tako i u selima. Do grejne sezone trebalo bi da budu otklonjeni problemi sa grejanjem u vrtiću "Poletarac". Pejakov je istakao da će uskoro svi objekti Predškolske ustanove biti opremljeni savremenim računarima, koji će biti umreženi, što će olakšati komunikaciju.
U "Dragoljubu Udickom" žele da u dvorištu upravne zgrade u Dositejevoj ulici u Kikindi izgrade kuhinju, za šta je potrebno oko 40 miliona dinara. Lokalna samouprava nema taj novac, a Pejakov je naglasio da ima obećanje iz Pokrajine za pomoć.
Predstavnici lokalne samouprave obećali su da će sredstva za uređenje dečjih vrtića biti delimično obezbeđena iz opštinskog Ekološkog fonda.

U Predškolskoj ustanovi su nabavili i nove igračke za narednu školsku godinu. Tako su nedavno obezbeđeni kompleti lego kocaka za sve objekte u opštini.
Pejakov je, na kraju, dodao da postoji ideja o promeni imena ustanove u "Miroslav-Mika Antić". U vezi s tim verovatno će biti pokrenuta javna rasprava, gde će se ustanoviti ima li opravdanja za takav potez.

Ovih dana, po nalogu Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada", izvođač radova, preduzeće "Graditelj", nastavilo je krpljenje udarnih rupa na gradskim saobraćajnicama. Inače, ovi radovi počeli su krajem maja i do sada je sanirano 1.600 kvadratnim metara na kolovozima van grada, ka selima, i 1.280 kvadratnih metara u kikindskim ulicama.

Posao je urađen u ulicama: Braće Tatić, Zmaj Jovinoj, Đure Jakšića, Partizanskoj, Beogradskoj, Bašaidski drum, a saniran je i put ka Banatskoj Topoli, deo saobraćajnice između Novih Kozaraca i Ruskog Sela, kao i deo ulica u Banatskoj Topoli i Novim Kozarcima.

Trenutno je u toku krpljenje udarnih rupa u ulici Generala Drapšina, od Čanadske, do Save Tekelije.

Kako je rekao Milan Gašić iz "Direkcije za izgradnju grada, biće potom nastavljeni poslovi u ulicama: Vojvode Putnika, Vojvode Mišića, Srbobranskoj... Tokom avgusta počeće izrada horizontalne saobraćajne sihnalizacije u gradskim ulicama.

Inače, za ovaj posao su u "Direkciji za izgradnju grada" predvideli ove sezone 12.347.000 dinara. Milan Gašić je još dodao da je to oko 60 odsto od stvarnih potreba jer novčane prilike ne dozvoljavaju intenzivnije radove.