Aktuelno

Predsednik Opštine Ilija Vojinović posetio je danas vajare, učesnike ovogodišnjeg Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti "Tera".

On je izrazio zadovoljstvo onim što je video u ateljeu i rekao da će lokalna samouprava podržati "Teru" i učiniti da postane još veći zaštitni znak grada i opštine.
- Neosporno je da je "Tera" prilika koju moramo da iskoristimo kako bi afirmisali grad i mi tu šansu ne smemo da propustimo. Ovo je mogućnost, ne samo za Kikindu, nego i za državu, jer mi imamo blago kakvo nema nijedna država. Mislim da će našu ideju podržati i pokrajinski i republički funkcioneri  - rekao je Vojinović i ponovio da je lokalna samouprava preduzela korake kako bi bila materijalizovana ideja o podizanju muzeja "Tere", odnosno formiranja koledža sa njenim imenom.

Inače, na poslednjoj sednici Opštinekog veća, održnoj 13. jula, doneto je rešenje o obrazovanju i imenovanju članova komisije za pregovore o preuzimanju vojnih objekata na teritoriji kikindske opštine, odnosno kikindske kasarne, upravo za potrebe budućeg muzeja i koledža "Tera".

Predsednik Opštine Ilija Vojinović priredio je danas prijem za reperezentativca Srbije u vaterpolu, Kikinđanina Miroslava Ranđića, koji je sa studenstskom vaterpolo ekipom, na Univerzijadi u Beogradu, osvojio bronzanu medalju.

- Uprkos tome što smo navikli da pobeđujemo u vaterpolu, i treće mesto na Univerzijadi je naš veliki uspeh - rekao je Vojinović i poželeo Ranđiću da na Olimpijadi u Londonu, 2012. godine, nastupi u "A" reprezentaciji Srbije i osvoji zlato.
Vojinović je Ranđiću, u ime lokalne samouprave, uručio prigodnu novčanu nagradu, zahvalnicu i knjigu.

Miroslav Ranđić, 20-godišnji Kikinđanin koji trenutno igra vaterpolo timu novosadske "Vojvodine", zahvalio je na prijemu i rekao je da nosi sjajne utiske sa Univerzijade.
- Sve je bilo fantastično. Bili smo i u prilici da osvojimo i zlato, ali nam se na tom putu reprezentacija Australije. Naravno, zadovoljan sam i ovom medaljom jer je Univerzijada u Beogradu najveći ovogodišnji sportski događaj u svetu - rekao je mladi Kikinđanin i dodao da mu je bila čast da predstavlja svoju državu i grad na ovom takmičenju.

Povodom završetka programa "Institucije u službi prava", pokrenutog sa idejom poboljšanja ostvarivanja, pre svega, prava žena putem Info šaltera, u zgradi SO održana je danas konferencija za novinare, nakon završetka pilot-projekta u četiri vojvođanske opštine, među kojim je bila i Kikinda.

Program je, inače, realizovan u partnerstvu sa: nevladinom organizacijom "Žensko aktivno društvo", koja se bavi zaštitom ljudskih prava žena, lokalnom samoupravom, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Centrom za socijalni rad, policijom i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.
Pilot-projekat, inače, finansira Zavod za ravnopravnost polova, a osim u kikindskom Uslužnom centru, info-šalter je od 1. marta do kraja juna bio otvoren i u opštinama: Bač, Žitište i Ruma.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački istakla je da su info-šalteri namenjeni, pre svega ženama, jer su još uvek u nepovoljnijem položaju od muškaraca.

- Možemo da konstatujemo da smo ostvarili sve programske ciljeve. Tokom pilot-projekta obratilo nam se 938 stranaka, od kojih je 610 pristalo da se evidentira. I u Kikindi je ovaj program maksimalno podržan i ja koristim priliku da zahvalim nadležnim u lokalnoj samoupravi - rekla je Vesna Šijački.
Članica Ženskog aktivnog društva Dobrila Radak rekla je da su ostvareni rezultati nadmašili njihova očekivanja i izrazila nadu da će zajednica obezbediti novac za nastavak projekta.
Pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović rekla je kako je ovaj projekat značajan za Kikindu, kako bi postala deo sistema koji brine o ravnopravnosti polova.

Inače, kkao je rekla Jelena Čarapić, saradnica na Info šalteru u kikindskoj opštini, tokom četiri meseca koliko je trajao pilot-projekat, obratilo joj se za pomoć ukupno 122 građanina i građanki, dok su pružene 84 usluge i informacije.
- Nije bilo nijedne pritužbe za nasilje u porodici. Od navedenog broja, u 99 slučajeva obratile su se žene, koje su tražile razne informacije i usluge kao što su samozapošljavanje, jednokratna novčana pomoć, krediti, dečji dodaci, pravo na alimentaciju - istakla je Čarapićeva. 

U sklopu obeležavanja šezdesete godišnjice postojanja institucije, Savet Evrope inicirao je organizaciju takmičenja mladih u pisanju eseja, čija je tema „Kako zamišljate evropskog građanina budućnosti“.

Takmičenje se realizuje na nacionalnom nivou i ograničeno je na mlade uzrasta 10-18 godina, a nacionalnim pobednicima će diplome biti svečano uručene u Strazburu 01.10.2009. godine.

Esej se podnosi na srpskom ili engleskom jeziku i njegova dužina treba da iznosi do 1000 reči. Rok za dostavljanje eseja je 10. avgust 2009. godine.
Dodatne informacije mogu se dobiti putem e-maila omladina@mos.gov.rs, što je ujedno i adresa za podnošenje eseja.

Nakon obilnih kiša kada je više zgrada u Kikindi bilo poplavljeno, jer kišna kanalizacija nije mogla da prihvati veliku količinu vode, u Javnom preduzeću "Direkcija za izgradnju grada" obišli su  kanale za odvod vode. Konstatovano je da je neophodno očistiti, pre svega, glavni kanal, od kvantaške pijace, do ušća u kanal "Dunav-Tisa-Dunav", u dužini od 2,2 kilometra.

Radovi su počeli prošle sedmice, a predsednik Opštine Ilija Vojinović sa predstavnicima "Direkcije za izgradnju grada", na čelu sa v.d. direktorke Editom Divković, obišao je danas radilište.

Inače, u toku ove godine planirano je 50 miliona dinara za čišćenje i održavanje celokupne kanalske mreže, uključujući i poljske kanale. Sredstva, po 25 miliona dinara, obezbeđuju javna preduzeća "Vode Vojvodine" i  "Direkcija za izgradnju grada". Kako je rekla Edita Divković, čišćenje glavnog kanala za odvod gradske kišne kanalizacije košta oko dva miliona dinara.
- Planiramo da ovaj deo kanala, od kvantaške pijace do njegovog uliva u DTD kanal, očistimo od mulja i smeća, šiblja i zelenila, kako bi omogućili veći prijem vode, ukoliko bude obilnih padavina. Ovim ćemo rešiti deo problema i poboljšati mogućnost prihvata kišne kanalizacije u gradu. Inače, mi imamo problem sa atmosferskom kanalizacijom kada je u pitanju otvorena i zatvorena kanalska mreža. Molimo građane da održavaju kanale ispres svojih kuća. Mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći - rekla je Divkovićeva i naglasila da će čišćenje pomenutog kanala biti okončano do kraja ove sedmice, a nakon toga sledi čiščenje atarske kanalske mreže, kako je predviđeno ugovorom sa JP "Vode Vojvodine".

Predsednik Opštine Ilija Vojinović naglasio je da sredstva za održavanje glavnog kanala moraju biti obezbeđena. On je apelovao na građane da vode računa o kanalskoj mreži i da ne bacaju smeće tamo gde nije predviđeno.