Aktuelno

Povodom pravoslavnog hrišćanskog praznika Svetog Kozme i Damjana, danas je u kikindskom hramu u izgradnji koji nosi imena ovih svetitelja, održana sveta arhijerejska liturgija, koju je služio vladika banatski Nikanor.

Obredu su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali  pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović i članovi Opštinskog veća  Imre Kabok i Branislav Čolak, kao i v.d. direktorke Doma Zdravlja Jelica Kalaba.

Nakon liturgije, osveštana je novoizgrađena česma i dvorištu hrama,  i pomoćna zgrada. Slavski kolač sečen je u zgradi Medicine rada.
Kako je rekao starešina hrama u izgradnji, protonamesnik Boban Petrović, ovo je veliki dan, kako zbog praznika Svetog Kozme i Damjana, tako i zbog događaja koji su mu prethodili, pre svega, jednonedeljni dugovni kamp osnovaca u dvorištu crkve.
- Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da obezbedimo sredstva kako bi postavili kupolu i pokrili hram, što nam je trenutno glavni cilj. Bilo bi veoma loše ako to ne bi bilo urađeno u navedenom roku, jer bi došlo do oštećenja - rekao je Boban Petrović.

Predstavnici Javnog komunalnog preduzeća "6. oktobar", na čelu sa direktorom Milanom Karaćem, održali su danas na Novom groblju konferenciju za novinare, gde su predstavljene nove mašine i objekat za komunalne radnike.

Kako je rekao Milan Karać, Javno komunalno preduzeće je izgradilo zgradu pored kapele, površine 110 kvadratnih metara, za komunalne radnike, sa garažama za nove mašine.

U pitanju je vozilo na električni pogon za prevoz pokojnika od kapele do grobnog mesta, kao i mašina za kopanje raka.
- Izgradnja zgrade pored kapele na Novom groblju košta skoro dva i po miliona dinara. Vozilo za prevoz pokojnika do grobnog mesta platili smo 1,35, a mini bager za kopanje raka 2,85 miliona dinara - rekao je Karać i naglasio da su objekat i nove mašine u funkciji efikasnijeg obavljanja njihove delatnosti, a izgradnja i kupovina obavljene su sopstvenim sredstvima.

Milan Karać je najavio da će Javno komunalno preduzeće "6. oktobar" sledeće godine učiniti napor kako bi zgrada pijace bila uređenija.

Za buduće srednjoškolce u Srbiji juče je završen upis u školsku 2009/2010. godinu. Za blizu 81.000 osmaka bilo je 88.000 mesta u četvorogodišnjim i trogodišnjim školama.

Prema podacima Republičke upisne komisije, oko 85 odsto đaka upisalo je škole koje su naveli u prve tri želje.
Srednje škole u Kikindi upisalo je oko 600 budućih srednjoškolaca. Najveće interesovanje bilo je za Ekonomsko-trgovinsku školu, u kojoj su sva mesta popunjena još u prvom upisnom krugu.

Učenicima koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli da u u junu izađu na kvalifikacioni ispit, polaganje će biti omogućeno 25. i 26. avgusta.

Na osnovu Odluke ministra kulture Nebojše Bradića, kikindskom časopisu za književnost "Severni bunker" (izdavač: Dom omladine Kikinda / Kulturni centar Kikinda) odobrena su sredstva, na osnovu konkursa, u visini od 200.000 dinara i to isključivo za troškove štampe. Ministarstvo se obavezalo da će uplatu sredstava izvršiti jednokratno, a da će dinamika uplate biti usklađena sa planom realizacije projekta i mogućnostima Budžeta Republike Srbije.

Pre ove odluke republičkog ministarstva, časopisu "Severni bunker" je, takođe na osnovu konkursa, Pokrajinski sekretarijat za kulturu odobrio 100.000 dinara. Međutim, preliminarni rezultati konkursa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu stavljeni su van snage do usvajanja Odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2009. godinu, to jest do rebalansa budžeta.

S obzirom na to da su ovo jedini izvori finansiranja časopisa "Severni bunker", ukupno odobren iznos sredstava od Republike i Pokrajine biće dovoljan za štampu dva broja, što je manje od planiranog, ali ipak sasvim zadovoljavajuće kada se u obzir uzmu porazni efekti izuzetno teške ekonomske krize koja je pogodila sve segmente društva pa samim tim i kulturu.

U novom - petnaestom - broju kultnog kikindskog književnog časopisa "Severni bunker", koji u celosti obrađuje odnos između književnosti i hrane, priloge objavljuju renomirani književnici, pesnici, filozofi, prevodioci i teoretičari književnosti iz Srbije i regiona: David Albahari, Jovica Aćin, Vule Žurić, Dejvid Sedaris, Jelena Lengold, Miloš Latinović, Neven Ušumović, Mirjana Đurđević, Dragana Mladenović, Predrag Krstić, Slađan Lipovec, Ivan Pravdić, Marko Pogačar, Vedran Premuž, Olja Savičević-Ivančević, Andrija Škare i Zoran Paunović.

Urednik časopisa je Srđan Tešin, za izuzetan vizuelni identitet pobrinula se Mila Melank, a među stalnim saradnicima u ovom broju časopisa posebno se izdvajaju Mića Vujičić, Srđan Srdić i Tanja Brkljač.

Pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović, sekretarka Sekretarijata za finansije Vesna Bjelić-Francuski i član Opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti i investicije Branislav Čolak, posetili su juče Galgaheviz, mesto u Mađarskoj, severoistočno od Budimpešte, prema granici sa Slovačkom.

Inače, kikindsko Kulturno-umetničko društvo "Eđšeg" godinama neguje saradnju sa tamošnjom kulturno-umetničkom družinom, što je bio jedan od razloga da se predstavnici naše lokalne samouprave sastanu sa čelnicima Galgaheviza, na čelu sa predsednikom opštine dr Antalom Bašom, prilikom tradicionalne proslave u ovom mestu.

Kako je rekao Branislav Čolak, dodatni motiv za odlazak u Mađarsku bila je izuzetno kvalitetna komunalna infrastruktura u Galgahevizu, koja funkcioniše besprekorno, odakle bi mogli preneti neka iskustva i u Kikindu.
- NJihova kanalizacija, snabdevanje vodom i odlaganje otpada sa reciklažom funkcionišu po evropskim standardima. Voda iz vodovoda je čista i bez problema se koristi za piće. Kanalizacija funkcioniše uz pomoć potisnih pumpi, a prečistač kanalizacionog otpada je veoma kvalitetan, tako da prečišćena voda bez problema po floru i faunu odlazi u reku. Osim toga, smeće se reciklira, odvaja, odnosno sortira, od toga se pravi kompost. NJihovo postrojenje za reciklažu sada vredi milionm evra, a u našu deponiju, primera radi, uložena su tri miliona evra, samo za odlaganje smeća, bez njegove prerade. Sve je besprekorno organizovano i sa predstavnicima Galgaheviza dogovorili smo da naš stručni tim od nekoliko članova dođe u ovo mesto i iskoristi iskustva i znanja Mađara i, eventualno, ih primeni u Kikindi - rekao je Čolak i dodao da Kikinda može izvući korist od toga, tim pre što sa mađarske strane postoji dobra volja da se pomogne.