Aktuelno

Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok i pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović, načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, sekretaraka Sekretarijata za finansije Vesna Bjelić Francuski  održali su danas sastanak sa predsednicima i sekretarima seoskih mesnih zajednica.
Tema skupa bila je problematika vezana za finansiranje sela i uvođenje novog mesnog samodoprinosa jer u većini sela ističe do kraja ove godine.
Kabok je rekao da će mesečne prinadležnosti u iznosu od po 200.000 dinara za svako selo, koje se isplaćuju iz opštinskog budžeta, biti redovnije i da će dvomesečno kašnjenje biti nadoknađeno.
- Ovaj novac biće isplaćen svim selima, međutim moramo da naglasimo da postoje veliki problemi sa budžetskim prihodima,  jer sredstava nema, odnosno nedovoljna su. To nije problem vezan samo za kikindsku opštinu, nego je evidentan u celoj Srbiji. Potrebno je uvesti određene mere štednje, što je jedna od tema današnjeg sastanka - rekao je Kabok.
Inače, mesni samodoprinos je već istekao  u Sajanu i ,kako je rekao Kabok, u ovom selu ima velikih problema u finansiranju, jer su sredstva samodoprinosa bila velika potpora selu.
- Generalno, mesni samodoprinos bi trebalo da se uvede u svim selima i radićemo na tome da referendum uspe, kako bi opštinski budžet barem u jednom delu bio rasterećen - smatra Kabok.
Upitan da prokomentariše optužbe izrečene na račun nekih predsednika seoskih mesnih zajednica da samovoljno i bez kriterijuma raspodeljuju novac udruženjima, Kabok je rekao da, po statutima MZ, predsednik je ovlašćen da samostalno donosi odluku o raspodeli sredstava sportskim klubovima, kultirno-umetničkim društvima i drugim udruženjima građana, uz saglasnost korisnika. Po njemu, najbolje bi bilo da predsednik formira Savet mesne zajednice, u koji bi ušli predstavnici svih udruženja.
- Statut mesnih zajednica dozvoljava da predsednik MZ formira savet  i verovatno ćemo uputiti preporuku predsednicima sela da konstituišu ovo savetodavno telo, u cilju veće transparentnosti – rekao je Imre Kabok.
Na pitanje da li je u sukobu interesa, s obzirom da je i predsednik Mesne zajednice Rusko Selo i da obavlja navedenu funkciju u Opštinskom veću, on je rekao da su konsultovali nadležne u Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu, odakle je stigao odgovor da sukob interesa ne postoji. 

Dom učenika i studenata "Nikola Vojvodić" u Kikindi, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, objavio je konkurs za smeštaj učenika i studenata u narednoj školskoj godini.

Pravo na smeštaj i ishranu imaju učenici i studenti čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, državnjani Srbije koji nemaju prebivalište u mestu u kojem je sedište doma i strani državljani čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
Šefica vaspitne službe ove ustanove Slavica Bogunović istakla je da planiraju da upišu 100 srednjoškolaca i 50 studenata.
- Ovaj broj odgovara smeštajnim kapacitetima u novoj zgradi Doma učenika i studenata na "blandašu". Ukoliko do 1. septembra zgrada ne bude spremna za prijem učenika i studenata, broj ćemo morati da limitiramo na 58 srednjoškolaca i 10 studenata, koliko ima mesta u starom domu - rekla je Bogunovićeva.

Inače, u kikindskoj Opštini se nadaju da će uz pomoć republičkog Ministarstva prosvete i pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje uspeti da do 1. septembra obezbede uslove za stanovanje u novom Domu učenika i studenata, koji, rekosmo, ima 150 mesta.
Rok za prijave na konkurs za studente je od 1. do 15. septembra, a za učenike srednjih škola od 8. do 14. jula. Za preostala slobodna mesta učenici će konkurisati od 24. do 28. avgusta.

Juče su na oglasnim tablama osnovnih škola u kikindskoj opštini istaknute rang liste sa imenima budućih srednjoškolaca i škola koje će pohađati. Deset budućih srednjoškolaca je neraspoređeno i oni danas moraju da dostave listu želja. Mesta nema jedino u Ekonomsko-trgovinskoj školi.

U gimnaziji, na prirodno-metematičkom smeru ima 21, a na informatičkom smeru četiri slobodna mesta. U Srednjoj stručnoj školi "Miloš Crnjanski" ima 12 slobodnim mesta na smeru za pekara, koliko i na smeru za mesara, a šest na smeru "proizvođač prehrambenih proizvoda".

Najviše mesta ostalo je u Tehničkoj školi. U obrazovnom profilu "automehaničar" ima 14 slobodnih mesta, "operater mašinske obrade" - 16, "autoelektričar - 7, "elektromehaničar za termičko-rashladne uređaje - 9, "mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje - 14, "mašinski tehničar za kompjutersko upravljanje - 19, "elektrotehmičar elektronike - 8 slobodnih mesta.
Još danas traje upis za učenike čija su imena na rang listama škola. Oni treba da podnesu svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, izvod iz matične knjige rođenih i lekarsko uverenje, ako je navedeno na konkursu.

Inače, nijedna srednja škola u Kikindi prilikom upisa prvaka ne naplaćuje, takozvani, "đački dinar". Tek na jesen od roditelja će se tražiti da plate obavezno osiguranje, kao i materijalne troškove. U većini škola plaćanje priloga za osavremenjivanje nastave neće biti obavezno. 

U dvorištu  kuće profesora Jovana Litričina iz Bašaida nalazi se stablo duda za koje su stručnjaci sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, bez podrobne analize, procenili da je staro oko 250 godina, što se poklapa sa godinom osnivanja Bašaida (1775).

Prema rečima Jovana Litričina u istorijskim dokumentima se navodi da su Srbi iz Rumunije prilikom selidbe, u popisu stvari za pokućstvo, nosili i sadnice duda.
Maja 2007. godine obim duda na prsnoj visini bio je 3055 cm, dok je visina bila preko 20 metara.

U zapisniku o izvršenom inspekcijskom pregledu navodi se da je krošnja lepo formirana, da svake godine daje plodove. Pre desetak godina olujni vetar polomio je jednu granu i sada su ostale dve u obliku latiničnog slova „v“.

Inače, dud je zbog starosti napukao i oštećen. Mogućnost sanacije utvrdiće stručnjaci sa novosadskog odeljenja Zavoda za zaštitu prirode, keže rukovodilac odseka i inspektorka za zaštitu  životne sredine LJiljana Milekić:
 „Podatke o navedenom stablu prosledićemo Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu radi davanja stručnog mišljenja i razmatranja mogućnosti saniranja i oštećenja čiji je uzrok starost.“

Na bazenima kikindskog Sportskog centra "Jezero" i u Banatskom Velikom Selu kupališna sezona zvanično je otvorena 1. juna. Zbog učestalih kiša i vremena nenakloljenog kupačima, bazeni su dobili više posetilaca tek 13 juna.

U međuvremenu, do sada je prodato 1.600 pretplatnih karata po ceni od 3.600 dinara za blok od 40 ulaznica, što po karti košta 90 dinara. V.d. direktora "Jezera" Milonav Ranđić kaže da je zadovoljan i očekuje još kupaca ulaznica u pretplati, jer ima zainteresovanih i prodaja kontinuirano teče.
- Već smo za 60 odsto nadmašili prošlogodišnju sezonu, kada je prodato 1.000 kompleta. Kupališnu sezonu smo spremno dočekali, rekonstruisali bazene, osvežili i nabavili nove sadržaje čije korišćenje je, naravno, besplatno. Jedino nam nedostaje više sunca, dok učestale kiše remete kupače - rekao je Ranđić i izrazio nadu da će tokom jula i u avgustu konačno dočekati pravo leto. Dodao je da na bazenima postoji mogućnost održavanja rođendanskih i sličnih proslava za decu do 7 godina, u vrenenu od 19 do 21 čas, po ceni od 1.200 dinara.

Inače, na bazenima u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu odlučili su da prodaju, takozvane, popodnevne karte po ceni od 100 dinara, u vremenu od 15 do 19 sati, kada, u stvari, ima najviše kupača. Najviše posetilaca zabeleženo je u nedelju, 5. jula. Na bazenima u Kikindi bilo ih je oko 1.000, i 330 u Banatskom Velikom Selu.
Oba objekta "pokrivena" su dežurnim spasilačkim i sportskim službama. Radno vreme bazena je svakog dana od 10 do 19 sati. Zvanična kupališna sezona je do kraja avgusta, ali će, u slučaju lepog vremena, biti produžena i tokom septembra.
Oni koji ne iskoriste pretplatne karte, mogu da ih upotrebe tokom jeseni i zime za odlazak na zatvoreni bazen Sportskog centra "Jezero".