Aktuelno

Produktna berza u Novom Sadu juče je počela da prima prijave za otkup pšenice ovogodišnjeg roda, za potrebe Republičkih robnih rezervi. Prema odluci republičke Vlade, od registrovanih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga biće otkupljeno 65.714 tona pšenice, po ceni od 13 dinara za kilogram, sa uračunatim PDV-om. Međutim, među 50 skladišta koja će primati ovo žito, ne nalazi se "Kikindski mlin".

Najmanja ugovorena prodaja po proizvođaču iznosi 20, a najveća 100 tona. Država otkupljuje pšenicu sa najmanje 77 kilograma hektolitarske težine, vlagom do 13 odsto i dva odsto ukupnih primesa.
U republičkim robnim rezervama sačinjen je raspored njenog prijema po okruzima i određena je odgovarajuća količinska kvota, formirana na osnovu setvenih površina.

Po mišljenju mnogih, utvrđena lista od 50 otkupljivača je veoma nepovoljna, jer na spisku nema velikih skladištara. Za skladištenje pšenice u Severnobanatskom okrugu zaduženi su senćanski "Žitopromet" (1.500 tona), ađanski "Mlinprodukt" (1.770 tona) i silos u Čoki (500 tona). Otkup će trajati svakog radnog dana od 8 do 15,30 sati, do ispunjene kvote koja će biti ispunjena, pretpostavlja se, za oko dve nedelje.

Po saopštenju Ministarstva trgovine i usluga, sredstva za ovu namenu u iznosu od 855 miliona dinara, obezbeđena su iz republičkog budžeta.   

Nevladina organizacija „Kikindska inicijativa mladih“ u saradnji sa „Grupom 484“ i „Centrom moderenih veština“ realizuje projekat pod nazivom “Ne prolazi ulicom bez traga“.

Proteklog vikenda organizovana je druga u nizu radionica pod nazivom „ Zagrljaj je besplatan“. Osnovna ideja javne akcije bila je Free hugs kampanja, u okviru koje su učesnici akcije delili zagrljaje sugrađanima. Slogan akcije bio je „Nisam opasan, samo sam drugačiji!“ . Učesnici akcije predstavljali su marginalizovane  grupe, tako što su na radionicama „Kroj po meri „napravili kostime koje su nosili tokom akcije Zagrljaj je besplatan.

Projekat je podržala Evropska komisija, podstiče razvoj svesti o pravima manjina i ukazuje na probleme ovih grupa koje imaju u svakodnevnom životu.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović uručio je danas u Svečanoj sali Skupštine opštine nagrade za najuređenije mesto, vrtić, školu, balkon i dvorište, koje SO dodeljuje povodom  5. juna, Dana zaštite životne sredine.

 Komisija za utvrđivanje predloga za dodelu nagrada, obišla je preko 30 lokacija u kikindskoj opštini. Kriterijumi su bili ukupan estetski izgled i opšta uređenost.

Za najuređenije mesto u opštini proglašeno je Banatsko Veliko Selo, koje je dobilo 30.000 dinara. Najueđeniji vrtić je "Pčelica" u Kikindi, a škola  OŠ "Mora Karolj" u Sajanu. NJima je pripalo po 25.000 dinara. Po 10.000 dinara dobili su: Kikinđanka Ana Francuski za najuređeniji balkon, i, za najuređenije dvorište, Dragoljub Golić (Bašaid), Dušan Brkljač (Banatska Topola), Mile Bodiroža (Banatsko Veliko Selo), Nikola Karanović (Nakovo), Stevo Zeljković (Rusko Selo), Cvetko Bajkin (Iđoš), Dejan Karan (Novi Kozarci), Milan Čobanov (Mokrin) Tibor Mičiz (Sajan) i Kikinđani Petar Radlović i Dragana Simić.

Ustanovama je novac uplaćen na račun, dok su pojedinci novac dobili u gotovini. Sredstva su obezbeđena iz opštinskog Ekološkog fonda.
Predsednik Opštine Ilija Vojinović čestitao je dobitnicima i istakao da ovo treba da bude podsticaj i za druge, kako bi vodili računa o prostoru u kojem žive.

Otvaranjem izložbe radova umetnika sa prošlogodišnjeg saziva, sinoć je u galeriji na Trgu srpskih dobrovoljaca otvoren 28. po redu Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti "Tera". Predsednik Opštine Ilija Vojinović rekao je kako je ovaj simpozijum, odmah po osnivanju, 1982. godine, prevazišao kikindske okvire.
-Imamo nešto što nema niko na svetu. Lokalna samouprava će ovaj simpozijum da prati i podrži - rekao je Vojinović.

Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Sanja Kojić-Mladenov, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, rekavši kako je "Tera" veoma uspešan umetnički simpozijum.
- Razlozi uspeha "Tere" leže u prirodnom okruženju koje Kikinda ima, međutim smatram da su važniji oni ljudski resursi, Kikinđani, na čelu sa Slobodanom Kojićem - rekla je, između ostalog, Sanja Kojić-Mladenov.

U programu otvaranja nastupio je duvački orkestar Dobrovoljnog vatrogasnog društva, Kikindsko pevačko društvo "Kornelije Stanković" i di-džej Miroslav Brandić.
Inače, učesnici ovogodišnjeg Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti, koji će trajati do kraja jula, su: Zlatko Glamočak i Ana Rošet iz Francuske, Srđan Šegan iz Kanade, Vejd Saunders iz Sjedinjenih Američkih Država i Frančesko Raviolo iz Italije.

Ovaj simbol Kikinde postavljen je na trg pre više od 250 godina. Godine 1953. premešten je u portu Pravoslavne crkve, a u blizini mesta gde se nalazio podignut je spomenik Jovanu Popoviću. Prethodna lokalna vlast odlučila je da ga vrati na mesto spomenika kikindskom pesniku i revolucionaru Popoviću. Novembra 2006. godine, prebačen je, navodno, u Futog na restauraciju. Vraćen je krajem decembra 2007. jer je obnova, praktično, bila nemoguća. Bio je neko vreme u hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi, a sada se njegovi delovi nalaze u "Hemikovom" magacinu.

Kako je rekao Miloš Latinović, član Opštinskog veća, komisija koju je Opštinsko veće formiralo, bavila se poslednjih osam meseci mogućnošću da se "beli krst" vrati na trg.

- Inače, pre godinu i po dana predloženo je da se rekonstruiše, ali je tadašnja cena bila oko 100.000 evra, pa se čuo predlog da je njegova rekonstrukcija skuplja od izgradnje novog - rekao je Latinović i dodao da je stav Opštinskog veća da se "beli krst" rekonstruiše, zbog čega je angažovan beogradski restaurator Veselin Lađić.

Lađić je dostavio predlog kako da se "beli krst" obnovi i poslao je izveštaj o stanju u kojem se nalazi. Čeka se procena troškova. Neki njegovi delovi moraće da se zamene novim materijalom, jer je spomenik u izuzetno lošem stanju.

- Možda je neko sa dobrom namerom pokušao da rekonstruiše "beli krst", ali je postupak njegovog demontiranja bio skandalozan. Krst je pukao na nekoliko mesta. Na žalost, to je sada samo gomila kamenja, čije premeštanje je veoma opasno, kako ne bi došlo do daljih oštećenja. Komisija je zadužila pravnog zastupnika Opštine da preduzme potrebne radnje za pokretanje krivične odgovornosti za devastaciju "belog krsta" - rekao je Latinović i dodao da postoje dve mogućnosti: da se vrati na mesto gde je postavnjen pre nešto više od pola veka, ili da bude na trgu, u liniji ulaska u crkvu, nešto niže od spomenika Jovanu Popoviću, gde su ga, po nekim podacima, 1751. godine postavili prvi doseljenici u Kikindu, Srbi-graničari.