Aktuelno

Javnom preduzeću "Toplana" preti blokada računa, zbog duga ove firme "Srbijagasu" koji je dostigao cifru od oko 50 miliona dinara. U isto vreme, pravna lica duguju ovom javnom preduzeću 28, a građani 21 milion dinara.

Ovo je na konferenciji za novinare rekao v.d. direktora "Toplane" Nikola Terzin. On je naglasio da, ukoiko dođe do blokade računa, u ovoj firmi neće moći da na vreme obave letnji remont postrojenja.
- Ove nedelje pokrećemo potupak tužbi protiv domaćinstava, odnosno građana koji za parno grejanje duguju više od 30.000 dinara. To nam je jedino rešenje. Tužbe će biti pokrenute i protiv pravnih lica koja se nisu odazvala našem pozivu kako bi dogovorili dinamiku isplate duga prema "Toplani"- rekao je Terzin.

Slede pregovori sa "Srbijagasom" kako bi bila izdejstvovana što povoljnija dinamika namirenja duga. Za kratkoročno kreditno zadužnjenje potrebna je garancija Opštine. Istovremeno, ovi krediti su veoma skupi.
Inače, u "Toplani" je zaposleno 47 lica, a prosečna plata je oko 34.000 dinara.

U toku je rekonstrukcija 17 ulica u Kikindi, Novim Kozarcima, Bašaidu, Iđošu i Mokrinu. Sredstva u iznosu od skoro 140 miliona dinara obezbeđena su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Za sanaciju i rekonstrukciju zaduženo je Javno preduzeće "Direkcija za izgradnju grada", a izvođač radova je beogradska "Alpina".
U Kikindi su u toku radovi u Masarikovoj, Hajduk Veljkovoj i Ulici Đoke Radaka. Menja se kompletna asfaltna podloga i postavljaju ivičnjaci. Kako je rekao član Opštinskog veća Branioslav Čolak, do kraja jula ovi poslovi bi trebalo da budu okončani.

- Rekonstrukcijom navedenih saobraćajnica rasteretićemo ulice i smanjiti saobraćajnu gužvu pored pijace-Vojvode Mišića i Vojvode Putnika. Nadamo se da će u toku ove sedmice početi postavljanje asfaltne podloge u Masarikovoj ulici - rekao je, između ostalog, Čolak.
U toku je i postavljanju kanalizacione mreže u Moravskoj ulici, odnosno slivu ulice Nikole Francuskog. U ovaj posao iz Fonda za kapitalna ulaganja uloženo je 35 miliona dinara, a deo sredstava obezbeđen je i posredstvom budžeta opštine, odnosno opštinskog samodoprinosa. Izvođač radova je kikindski "Graditelj".

Poslednja velika kiša u petak popodne samo je produbila problem u zgradi Narodne biblioteke "Jovan Popović" u Kikindi. Krov je propuštao vodu i prokišnjavalo je u gotovo svim prostorijama. Srećom, knjige i inventar nisu pretrpeli štetu, jer su u biblioteci spremno dočekali ovu situaciju.

Dugogodišnji problem ove zgrade uskoro bi, međutim, mogao da bude rešen, budući da je raspisan tender i završena javna nabavka za sanaciju krova i izvođenje unutrašnjih radova na zgradi biblioteke.
Po rečima Dragan Tomaševa iz Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada", zameniće se lim koji se nalazi na krovu, deo oštećene krovne građe koja je u veoma lošem stanju, a saniraće se i deo plafona u prizemlju zgrade. Biće obijen i deo maltera sa ukrasa do ulice u nivou krova, koji je padao i ugrožavao bezbednost prolaznika.
Ovo su samo prvi, najneophodniji poslovi, kako bi se sprečilo dalje propadanje objekta.

Tomašev nije mogao da precizira kada će početi rekonstrukcija, ali je rekao da to mora da bude urađeno u najskorije vreme. Izvođač radova biće kikindska firma "Tehnobor".
I sala u Narodnom pozorištu prokišnjava zbog loše urađenih i postavljenih oluka. V.d. direktora Brane Marjanović rekao je da će izvođač radoiva otkloniti nedostatak, odnosno zameniti oluke koji ne mogu da prihvate veliku količinu vode, kakva je bila prilikom poslednjih kiša.

Učestale kiše krajem juna ne odgovaraju iđoškim vinogradarima. Zbog vlage i visoke temperature moraju vinograde često da hemijski tretiraju. Grožđe, inače,voli sunce, što slast bobicama i jačinu vinu daje. Gotovo svi iđoški vinogradari učlanjeni su u Udruženje vinara i vinogradara "Šasla", osnovano 2001. godine. Recimo i to da je vrsta vinove loze "šasla" poreklom iz Male Azije. Najpre je stigla u Francusku, a odatle se rasprostrla po Evropi i dospela i na iđoško vinogorje.

Kako veli sekretar udruženja Milenko Šogorov, "Šasla" broji 56 članova, a na rudinama oko Iđoša trenutno ima oko 20 hektara vinogradima. Nekada, 60-ih godina prošloga veka, loze je bilo na preko 60 hektara. Ipak, u poslednje vreme ima mladih ljudi koji se vraćaju vinogradima, te Šogorov sa zadovoljstvom veli kako su lanjske i ove godine mladi kalemovi zasađeni na novih 2,5 hektara.
Iđošani vole klasične, autohtone sorte, poput "šasle", crvene i bele "mašarke", "francuzera", "muskata", ali sve je više zasada "šardonea", "kaberne sovinjona", "frankovke", italijanskog i rajnskog "rizlinga", "sovinjona blan"...

Iđoški vinogradari i vinari na dobrom putu su da svoje udruženje, a i selo, proslave i postave na, kako bismo rekli, vinsku kartu Srbije. Tome je mnogo doprinela manifestacija "Dani loze, grožđa i vina" koju su već osam puta organizovali, a čiji je vrhnnac 14. februara, na svetog Trifuna. Međutim, da bi iđoški vinari postali čuveni i još više se višeproslavili i slavu sela proneli, moraju je da povećaju proizvodnju sa sadašnjih 25.000 do 30.000, na barem 70.000 litara vina godišnje.

- To je osnovni uslov, a drugi je da obilazimo razne sajmove, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu i da nosimo svoje proizvode na ocenu. Za tako nešto potrebni su novci i vreme, a i jednog i drugog fali nama, paorima. Geografsko poreklo možemo da autorizujemo i zaštitimo samo uz pomoć naučnih instituta i ocena na sajmovima. Nadamo se da ćemo jednom i to da ostvarimo - nada se Milenko Šogorov.
Inače, ove godine "poneli" su iđoški vinogradi toliko, da su vinogradari morali da kidaju mlade grozdove, i smanjuju rod, kako ne bi opteretili lozu. Nadaju se suncu posle ovih silnih kiša.Tamo negde u poznu jesen, oko svinjokolja, zimskih slava i svečanosti, biće pesme i veselja. Naravno, uz dobro domaće vino jer, kako vele oni dokoni, što malo rade, a mnogo mudruju, "ni žaba na suvom neće da krekeće". 

U petak, 26. juna u delu atara Mokrina na potezu Sentoš-Livade, prema ataru Iđoša na oko 500 hektara led je  potukao gotovo sve useve.

Predsednik Mesne zajednice Goran Dumitrov je postavio pitanje kakav  efekat je imala protivgradna zaštita i kada će Mokrinčani početi da osiguravaju letinu na tom delu atara , jer već decenijama, led pogađa uvek isti pravac površine oko 2.000 hektara od ukupno 14.000 , koliki je mokrinski atar.

 „ Sve dosadašnje komisije, koje su beležile štetu, nisu pomogle mokrinskim paorima. 2006. je šteta procenjena na preko 30 miliona dinara. Ovoga puta je, prema prvim procenama, taj iznos, po ovogodišnjim niskim cenama sigurno preko 20 miliona dinara“ kaže Goran Dumitrov.