Aktuelno

„Vigec“ Mokrinčanina Nikole Krišana pobednik je ovogodišnjeg, 24. po redu, Svetskog prvenstva u borbi gusana u Mokrinu. On je juče, u apsolutnoj kategoriji osvojio titulu, jer mu je sa megdana, nakon samo 8 sekundi borbe, pobegao „Bombarder“ Svetozara Ladičorbića-Letka.

Kako kažu iskusni guščari, i četvorogodišnji „Bombarder“ i pet godina stariji „Vigec“, imali su pre dve nedelje veoma naporne polufinalne borbe. Ispostavilo se da se „Bombarder“ više umorio i predao meč, a da nije ukrstio krila i kljun sa rivalom.
Nikola Krišan je titulu svetskog prvaka osvajao svojim gusanima i 1989. i 1990. godine.
Guščarska legenda Mokrina, Svetozar Ladičorbić-Letko, dosad je, zahvaljujući svojim ljubimcima, šest puta osvajao prvenstvo po kojem je Mokrin postao poznat.

Inače, u borbi jednogodaca „Dika“ Dušana Bajića pobedio je „Atomskog mrava“ Save Terzića, dok je dvogodac „Biciklista“ Save Terzića nadjačao „Rešpu“ Paje Jovića.

Uz podršku Opštine Kikinda, Pravoslavne crkvene opštine i Osnove škole „6. oktobar“, sinoć su u kikindskom Narodnom pozorištu nastupili članovi hora „Ison“ i dramske sekcije „Teatar dobrih vibracija“, novosadske škole „Milan Petrović“.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ postoji oko 50 godina, a pohađa je oko 1.200 osoba sa posebnim potrebama.
Kikindska publika u punoj sali narodnog pozorišta burnim aplauzom nagradila je numere hora „Ison“, koji broji blizu 100 članova, dok je za sinoćnu prigodu nastupilo oko 30 učenika, nastavnika, profesora, kao i roditelja dece. To je, inače, jedini inkluzivni hor na svetu koji je registrovan i upisan u evropsku asocijaciju horova. Postoji pet godina i dosad je zabeležio oko 270 nastupa, kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju.

Sedmoro glumica i glumaca Dramske sekcije „Teatar dobroh vibracija“ izveli su potom predstavu u dva čina „Sveti Sava braću miri“. Ova pozorišna družina, pri školi „Milan Petrović“, osnovana je pre 10 godina. 

Juče je kikindska Tehnička škola bila domaćin „Nojman takmičenja“, gde se nadmetalo 15 najboljih srednjoškolaca iz Kikinde, Ade, Kanjiže, Sente i Subotice u oblasti informatike, odnosno u  računarskoj izradi informatičkih programa koji imju svoju namenu na tržištu.

Takmičenje je obuhvatilo pet kategorija: korisničke, obrazovne i muzičke programe,  projekte podrške računaru, i računarsku grafiku.
Kako je, otvarajuće jučerašnje takmičenje, rekla direktorica Tehničke škole Nadica Bogdan, njima je pripala čast da budu domaćini jer su u prethodne dve godine u Vojvodini pokazali najbolje rezultate na ovoj međunarodnoj smotri znanja o kompjuterskim programima.
„Nojman takmičenje“ se već 25 godina održava u Mađarskoj, pod pokroviteljstvom tamošnjeg Ministarstva prosvete. Od pre tri godine pozvana su da na njemu učestvuju i deca iz okolnih država:  Slovačke, Rumunije i Srbije, odnosno Vojvodine.

Nakon pregledanih radova, žiri se odlučio za petoricu najboljih u Vojvodini, od kojih su iz Kikinde Emil Osmanbegović i Milan Pandurov. Oni će Vojvodinu predstavljati 18. 19. i 20. matra ove godine, na finalnom takmičenju u Seksardu u Mađarskoj.
Janoš Nojman je, inače, rođen u Vojvodini i živeo je u Mađarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. On je 50-ih godina prošlog veka ustanovio računarsku tehniku i za njega kažu da je „otac kompjutera“.

Na početku današnjeg zasedanja Skupštine opštine, na lični zahtev, potvrđen je prestanak mandata odbornika Vladimira Srdića. Klari Šilić potvrđen je odbornički mandat.
U cilju određivanja dugoročne politike razvoja i prostornog uređenja grada, nakon niza pripremnih radnji, odbornici su usvojili Generalni plan Kikinde. Područje obuhvaćeno ovim dokumentom, površine oko 3.200 hektara, predstavlja postojeći građevinski reon Kikinda i građevinski prostor za koji se procenjuje da može biti koristan u budućem prostornom razvoju grada. Izrada ovog strateški važnog dokumenta bila je poverena novosadskom Javnom preduzeću „Zavod za urbanizam Vojvodine“. Donet je na period od 20 godina, s tim da se preispituje svake četvrte godine.
Usvojenaje odluka o donošenju Plana detaljne regulacije za deo Bloka 11 u Banatskom Velikom Selu, jer je Akcionarsko društvo  „Angropromet“ zainteresovano za izgradnju prodajnog objekta na parceli u centru sela.
Prema danas usvojenom Lokalnom planu za unapređenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica u kikindskoj opštini, stvorena je mogućnost da se do 2014. godine obezbedi blizu 100 miliona dinara za kupovinu kuća sa okućnicom i doniranje građevinskog materijala za rekonstrukciju postojećih stambenih objekata, kako bi se skućilo preko 150 porodica. Ovaj dokument je neophodan za pristup sredstvima na konkursima državnih fondova i stranih donatora, preko kojih bi bio i obezbeđen znatan deo planiranih srestava.
Data je saglasnost na statute Turističke organizacije Opštine Kikinda i Opštinske stambene agencije. Dosadašnji v.d. direktora Turističke organizacije Dragan Strajnić razrešen je dužnosti, a za v.d. direktorku imenovana je Marijana Iličin. Za v.d. direktora Opštinske stambene agencije imenovan je Milorad Mandić.
Tatjana Popović, na lični zahtev, razrešena je dužnosti direktorke Javnog preduzeća „Informativni centar Kikinsa“, dok je za v.d. direktora imenovan Dragan Vlajnić.
Dosadašnji vršilac dužnosti direktora „Toplane“ Nikola Terzin, preimenovan je u direktora ovog javnog preduzeća.
Doneto je rešenje o obrazovanju šestočlane Komisije za procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta u javnoj svojini Opštine Kikinda, čija je predsednica Marica Todorović.
Milena Krstin i Vesna Bjelić-Francuski razrešene su dužnosti Komisije za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose. Za članove ovog tela imenovani su Zoran Rodić i Marinko Krstin.
Razrešeni su i imenovani članovi upravnih i nadzornih odbora u nekoliko javnih preduzeća i ustanova čiji je osnovač Skupština opštine. Takođe, razrešeni su i imenovani  članovi školskih odbora u nekoliko osnovnih i srednjih škola u opštini.

Nakon što su Kikinda i Pirot pre nekoliko dana podneli zajedničku inicijativu Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako bi dobili status grada, sinoć su konferenciju za novinare održali  načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja i državni sekretar pomenutog ministarstva Duško Radaković.
LJuboja je podsetio da su se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, osim inicijativom, obratili i kraćim elabortom o nužnosti preimenovanja u pomenuti status, zajedno sa zaključkom Skupštine opštine u kojem se dokazuje i zahteva da Kikinda ispunjava uslove za traženu promenu.
- Naša inicijativa je naišla na dobar prijem, međutim dobili smo odgovor da najpre mora biti izmenjen i dopunjen Zakon o teritorijalnoj organizaciji. Time bi bile jasnije definisani uslovi koji određuju status grada, a i otklonjeni neki tehnički nedostaci pomenutog zakona. Jedan od glavnih uslova koji definišu razliku opštine i grada je, takozvana, komunalna policija, koju grad mora da ima. To zahteva niz kadrovskih i materijalnih pretpostavki i nije jednostavan problem. U nekoliko narednih meseci videćemo kako su gradovi, veličine približno Kikindi, rešili i rešavaju ovo pitanje, što će biti za nas korisno iskustvo. Nadam se da će Kikinda  drugačijim definisanjem Zakona o teritorijalnoj organizaciji uspeti da ispuni potrebne kriterijume i biti preimenovana u grad - rekao je LJuboja i dodao da, kao centar Severnobanatskog okruga i sedište regije, svojim privrednim, kulturnim, infrastrukturnim, obrazovnim, zdravstvenim i drugim potencijalima, zaslužuje promenu statusa.
I državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković je rekao da Skupština Srbije mora najpre da usvoji izmene i dopune pomenutog zakona, kako bi potom usledile promene koje tražimo.
- Kao Kikinđanin, uradiću sve što je u mojoj mogućnosti da naš grad u što skorije vreme dobije traženi status. Pre toga, izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj prganizaciji moraju biti jasno definisani kriterijumi po kojima se status stiče. Broj stanovnika ne sme da bude odlučujući faktor. Čeka nas obiman posao kako bi kriterijumi bili jasno određeni i uneti kao izmene i dopune u pomenuti zakon. Nadam se da ćemo tokom ove godine krenuti u inicijativu promene zakona, što je najvažnije. Naravno, nezahvalno je govoriti o rokovima do kojih bi Skupština Srbije trebalo da usvoji predložene izmene i dopune. Ne znam da li će to biti učinjeno do kraja ove, ili početkom naredne godine, ali sam siguran da će do kraja mandata Skupštine, odnosno Vlade Republike Srbije, dakle do 2012. godine, Kikinda da dobije status grada - rekao je Radaković i dodao da je decentralizacija veoma bitna za razvoj lokalnih samouprava.
Kikinda i Pirot su, inače, jedina sedišta okruga u Srbiji koja nemaju status grada. Po sdašnjem Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, u Srbiji ima 24 grada kojima je definisan ovaj status.