Aktuelno

V.d. direktora kikindskog Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Dobrovoj Martonoši i predstavnici švajcarske Agencije za razvoj i saradnju, potpisali su ugovor vredan više od 65.000 evra, koje obezbeđuje ova agencija švajcarske vlade.

Sporazum podrazumeva finansiranje kupovine opreme za Centar za stručno usavršavanje i deo troškova koji će ova ustanova imati u periodu od februara, do kraja juna 2010. godine.

Projekat pod nazivom „Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju“, od 2002. godine sprovode ova švajcarska agencija i naše nadležno ministarstvo. NJime je predviđeno osnivanje pet centara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika u Srbiji, među kojim je i Kikinda.
Centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika u Kikindi registrovan je kao pravno lice.

Prema ranijem ugovoru, ova švajcarska Agencija ovezbeđuje dve trećine od ukupno 132.000 evra za podizanje ove ustanove, koja će se nalaziti u Nemanjinoj, u zgradi koju je smešteno Javno stambeno preduzeće, dok jednu trećinu obezbeđuje lokalna samouprava.
Za Centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika lokalna samouprava je u ovogodišnjem budžetu namenila 4,6 miliona dinara, od čega je dva milona predviđeno za obavezno stručno usavršavanje prosvetara u kikindskoj opštini za tekuću školsku godinu.  

Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu uputio je javni poziv pravnim i fizičkim licima koja su vlasnici bespravno sagrađenih stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata da, najkasnije do 11. marta 2010. godine, podnesu ovom opštinskom organu zahtev za njihovu legalizaciju.

Zahtevi se podnose na obrascu koji se nalazi u Uslužnom centru opštine Kikinda, gde će podnosilac dobiti potrebna uputstva.
Ovaj javni poziv odnosi se i na lica koja su vlasnici stanova u kućama-zgradama koje nisu uknjižene u Javnu knjigu o evidenciji nepokretnostima i pravima na njima (Katastar nepokretnosti i Zemljišna knjiga).
Uz zahtev za legalizaciju, potrebno je priložiti i Prepis lista nepokretnosti i Ugovor o kupovini stana, kao i dokaz o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni za nekretninu.

Takođe, pozivaju se pravna i fizička lica koja su blagovremeno podnela ovom sekretarijatu zahtev za legalizaciju bespravno podignutih stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata, a nisu priložila svu potrebnu dokumentaciju, da je prilože na pisrnici Opštinske uprave Opštine Kikinda, u naznačenom roku.
Ovo obaveštenje biće poslato svim licima koja su podnela prijavu za legalizaciju.
Dodatne informacije u vezi legalizacije mogu da se dobiju u Uslužnom centru i u kancelariji broj 67. i 70.
Lica koja u navedenom roku ne podnesu zahtev za legalizaciju besptravno podignutih objekata, odnono ne dopune zahtev ili prijavu potrebnom dokumentacijom, snosiće zakonske posledice predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09).

Zakonom o planiranju i izgradnji regulisana je obaveza građevinskog inspektora da bez odlaganja donese rešenje o uklanjanju objekta za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u navedenom roku, do 11. marta, 2010. godine.

Pomoćnica ministra za kulturu Dušica Živković, zadužena za zaštitu kulturne baštine, posetila je u petak Kikindu i obišla „Teru“ na „Pogonu dva“ industrije građevinskog materijala, gde se nalazi oko 1.000 velikih eksponata od pečene gline na otvorenom prostoru.
Kako odnedavno postoji ideja da se „manjež“ u kikindskoj kasarni rekonstruiše i pretvori u mesto gde bi se dragoceni eksponati, nastali na dosadašnjim „Terinim“ simpozijumima, čuvali i bili dostupni posetiocima, Živkovićeva je, zajedno sa direktorom „Tere“ mr Slobodanom Kojićem i zamenikom predsednika Opštine Milošem Latinovićem, zaduženim za kulturu i medije, obišla i ovaj najveći objekat u kikindskoj kasarni, podignut 1871. godine za trening i obuku konja.

Ona je izjavila da će država podržati nameru kako bi ovaj deo kasarne bio pretvoren u muzej.
- Ustvari, ovu ideju treba posmatrati u širem kontekstu, koji obuhvata sve ono što predstavlja „Tera“. Ovaj projekat će država svakako da podrži, kao nešto što karakteriše ovaj kraj i po čemu je Kikinda postala poznata u svetu skulpture velikih dimenzija - rekla je Živkovićeva. Ona je dodala da je, osim novca za rekonstrukciju „manježa“ i njegovog pretvaranja u muzej terakote, veoma važno da se pomogne i održivost vajarskog simpozijuma, utemeljenog 1982. godine, odnosno čuvanje i negovanje „Tere“, kao nacionalnog obeležja Srbije.
Miloš Latinović je rekao da je projekat pretvaranja „manježa“ u muzej terakote u toku.
- Sa druge strane, ovaj objekat u kasarni koji je spomenik kulture, biće zaštićen i spasen od propadanja i što je najvažnije, ponovo će da dobije svrhu, postaće koristan. Vojne vlasti su pre šest meseci dozvolile parcijalizaciju svojih objekata, što će nam olakšati posao. Kasarna je kao kompleks u interesu grada, ali ćemo parcijalno rešavati, deo po deo. Uskoro će uslediti merenja, procena vrednosti, a zatim ćemo ući u pregovore sa vojskom - rekao je Latinović i izrazio uverenje da će brzo doći do rešenja, bar u ovom delu kada je u pitanju „manjež“. On nije mogao da precizira o kojim novčanim sredstvima je reč, jer se radi o rekonstrukciji i sanaciji „manježa“ i njegovog pretvaranja u muzej, što je veoma obiman posao i neće ga rešavati samo lokalna samouprava, nego će u poduhvat biti uključena i država, odnosno nadležna ministarstva.

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ mr  Slobodan Kojić izrazio je zadovoljstvo što je konačno počela realizacija na koju se dugo čekalo - rekonstrukcija „Terinog“ ateljea i pretvaranje dela kasarnskog prostora u muzej.
- Logično, sada se nameće pitanje rešavanja studentskog koledža, odnosno edukativnog centra, za koji postoji velika potreba. To mora da se dogodi nakon rekonstrukcije ateljea i rešavanja pitanja smeštaja skulptura. Nakon 29 godina od osnivanja „Tere“, akumulirali smo izuzetno respektabilno znanje, koje treba da prenesemo, što se, u stvari, zahteva od nas. Nameće se potreba da Evropi ponudimo nešto što nema nijedan edukativni centar, a mi to posedujemo - rekao je Kojić.
Inače, pre dve sedmice Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine odvojio je 17.100.000 dinara, što je prvi deo od predviđenih 26 miliona, za rekonstrukciju „Terinog“ ateljea na „Pogonu dva“ Industrije građevinskog materijala „Toza Marković“.
 

Vaspitačica i dirigent dečjeg hora “Čuperak“ Svetlana Milić danas je kikindskom porodilištu predala pomoć u vidu pelena, benkica, kapica i peškira koje su kupljene od novca sakupljenog od prodaje ulaznica za   humanitarni koncert  održan krajem januara.

Prikupljeno je oko 30 hiljada dinara.

„Prilikom snimanja spota, videla sam da tek rođene bebe leže na jako starim i pohabanim pelenama. Ni u montaži nismo mogli izbeći da se taj detalj ne vidi. To me je jako pogodilo i rastužilo i zato smo odlučili da porođajno odeljenje darujemo ne novčano, nego robno“ - rekla je Svetlana Milić i zahvalila se Predškolskoj ustanovi, lokalnoj samoupravi i „Angroprometu“ kao i svim građanima koji su kupovinom ulaznice pomogli porođajno odelenje.

Ovih dana u toku je sanitarna seča jasenova na periferiji Kikinde,  duž ulice Vodice. Šumom, starom 58 godina, gazduje  Akcionarsko društvo “Rasadnik“. Tehnički rukovodilac ove firme Nemanja Kovačević rekao je da se uklanjaju suva, bolesna, trula, izvaljena i polomljena stabla.

- Ova jasenova šumica je u posebnoj osnovi za gazdovanje šumama u Gazdinskoj jedinici „Kikinda“, što znači da je pod nadzorom republičkog šumarskog inspektora. Pre seče, urađeno je obeležavanje stabala od strane dva šumarska inženjera, što je prekontrolisao i glavni inženjer za gazdovanje šumama, kao i republički šumarski inspektor, koji je i dao dozvolu za početak radova - rekao je Kovačević i dodao da će ovoga puta biti posečeno ukupno 46 stabala.

Ovom sanitarnom sečom „Rasadnik“ sprovodi svoju zakonsku obavezu, prema Zakonu o šumama. Inače, kako je predviđeno posebnom osnovim,  za sedam godina pomenutoj šumi ističe ophodnja, što znači da će sva stara stabla biti posečena, a na toj površini biće zasađene nove mladice.

Prema podacima javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju grada“, pošumljenost na teritoriji kikindske opštine 2003. godine iznosila je 0,3 odsto, dok sada obihvata 1,5 odsto teritorije, što je prosek u Banatu.

Lokalna samouprava planira da pošumljenost u kikindskoj opštini dostigne četiri odsto. Lane je zasađeno 16.000 novih sadnica, a vrednost poslova oko 3,6 miliona dinara. Krajem 2009. Opština je sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine zaključila ugovor o sufinansiranju podizanja poljozaštitnih pojaseva, vredan 3,58 miliona dinara. Namera lokalne vlasti je da sveke godine pošumi oko 200 hektara.