Aktuelno

Povodom čestih obraćanja učenika i studenata lokalnoj samoupravi sa zahtevom za odobravanjem stipendija, podsećamo da Zakonom o lokalnoj samoupravi nije utvrđena nadležnost iz koje bi se zaključilo da je davanje đačkih i studentskih stipendija u obavezi lokalne samouprave.

Prema  mišljenju budžetskog inspektora davanje sredstava za đačke i studentske stipendije predstvalja nezakonito korišćenje sredstava  budžeta lokalne samouprave – objavljeno je u Službenom glasniku Republike Srbije , broj 129 /2007  i objašnjeno da je davanje stipendija u nadležnosti Ministarstva prosvete.

Lokalna samouprava iz resora za zdravstvo i omladinu,  na osnovu zahteva iz Fonda za talente odobrava sredstva za talentovane đake, studente, učešće na takmičenjima.

Opštinska smotra dečjeg folklornog stvaralaštva, u organizaciji Zavoda za kulturu Opštine Kikinda (u osnivanju) biće održana 10. aprila u Nakovu, s početkom u 10 sati.

Kako je rekao umetnički koordinator ove ustanove Milan D. Ouka, nastupiće deca iz osnovnih škola u opštini, članovi kultirno-umetničkih društava i nevladinih organizacija koje se bave kulturnim stvaralaštvom.
Koreografije mališana nižeg uzrasta, od 1. do 4. razreda osnovnih škola, ne bi trebalo da budu duže od 5 minuta, osnovca od 5. do 8. razreda, do 6 minuta.

Po tri najbolja ostvarenja biće kandidovana za Zonsku smotru dečjeg folklornog stvaralaštva, koja će biti održana 25. aprila u Zrenjaninu.
Opštinska smotra folklornog stvaralaštva za odrasle biće održana 16. aprila u Banatskom Velikom Selu, s početkom u 19 sati. Tri najbolje koreografije kvalifikuju se za Zonsku smotru, koja će biti održana u Apatinu, 16. maja.
Opštinska smotra dramskog stvaralaštva odraslih, prema kalendaru Zavoda za kulturu Vojvodine, biće održana do 5. marta. Pratiće je selektor na matičnoj sceni izvođača, kojeg će da odredi Zavod za kulturu Opštine Kikinda.
Po propozicijama Zavoda za kulturu Vojvodine, odnosno Saveza amatera Vojvodine, opštinski selektor mora da pogleda sve predstave, kako bi se kandidovale za druge takmičarske instance. U suprotnom, neće se moći nadmetati na bilo kojoj smotri ili festivalu u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine-Saveza amatera Vojvodine.

Prijave treba poslati na adresu: Trg srpskih dobrovoljaca 6. Kontakt telefon je: 064 12-02-938.

Predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović i direktor Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine Momčilo Milović, potpisali su juče popodne u ateljeu „Tera“ ugovor o ulaganju 17.100.000 dinara u njegovu rekonstrukciju.

To je prvi deo namenskih sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju ovog objekta na „pogonu dva“, Industrije građevinskog materijala „Toza Marković“ za izolaciju, grejanje i uvođenje vodovodne i kanalizacione mreže, kako bi bio u funkciji tokom cele godine. Izvođač radova je novosadski Konzorcijum GP „Kovačević“ d.o.o.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović rekao je kako je dobro što Vojvodina ulaže u „Teru“, s obzirom da se kao međunarodni vajarski simpozijum već 28 godina nalazi na kulturnoj mapi Srbije.
Po rečima direktora Fonda za kapitalna ulaganja Momčila Milovića, ovo je samo prvi deo novca za „Teru“, kao jedne od najznačajnijih institucija za razvoj kulture i umetnosti u Vojvodini.
- Ovo je početak, jer je Vojvodina zainteresovana za ulaganje u „Teru“, kako bi privukli studente, odnosno ljubitelje skulpture u terakoti,  kako iz Srbije, tako i iz Evrope, odnosno celog sveta. Gradimo, dakle, jedan centar za evropske studije skulpture - rekao je Milović i dodao da će, ako se ukaže potreba, biti odobrena i dodatna sredstva, ukupno do 26 miliona dinara.
Adaptacija ateljea je jedan od 55 odobrenih kapitalnih projekata u kikindskoj opštini, koji se finansiraju iz ovog fonda, u ukupnoj vrednosti od 1,27 milijardi dinara. U fazi realizacije su 33 projekta za čiju realizaciju je Fond za kapitalna ulaganja platio preko 760 miliona dinara.

Sekretar pokrajinskog Sekretarijata za kulturu Milorad Đurić rekao je da je potpisivanje ugovora veoma važan korak u razvijanju „Terinih“ mogućnosti kao nastavnog centra i turističke destinacije.
- Siguran sam da budućnost ovakvog projekta poput „Tere“, leži u povezivanju sa drugim kapacitetima, bilo da su turistički, ili neki drugi. Takve kombinacije su veoma važne kako bi privlačile umetnike, a i turiste i druge goste - rekao je Đurić.
Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ mr  Slobodan Kojić rekao je da će autentičnost prostora ateljea ostati nepromenjena.
- Pritisak na „Teru“ od strane studenata i profesora sa raznih umetničkih univerziteta u Evropi je veliki, i dobro je što ćemo ovaj prostor osposobiti da bude u funkciji cele godine. Ovo je prvi veliki potez na planu razvoja pojma „Tera“. Sledeći je ulazak u kikindsku kasarnu i pretvaranje „manježa“ u muzej - rekao je Kojić i izrazio nadu da bi to moglo da se dogodi još ove godine.
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti "Tera", jedinstven u svetu, utemenjen je 1982. godine. Osnovao ga je mr Slobodan Kojić, vajar. Od tada se održava svake godine, tokom jula, u objektu stare industrijske arhitekture u okviru Industrije građevinskog materijala "Toza Marković", na, takozvanom, "pogonu dva".

Na "Teri" je učestvovala svetska vajarska elita. Kroz umetnički atelje prodefilovala su 373 vajara, od kojih su dve trećine profesori na umetničkim akademijama širom sveta.
 

Ekipe ćuprijske „Zoohigijene“ ponovo su u petak i subotu, 5. i 6. februara, uklanjali sa kikindskih ulica pse i mačke lutalice. U skladu sa zakonom zbrinuta su 53 psa i 14 mačaka.

Ćuprijski zoohigijeničari išli su i u Mokrin i Banatsku Topolu kako bi pokupili kućne ljubimce od vlasnika koji ne žele da ih drže.
Inače, zbog pojave novog slučaja besnila u kikindskoj opštini, mere koje su naložene rešenjem Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrde, šumarstva i vodoprivrede od 4. novembra, 2009. godine, produžene su od 1. februara 2010. godine i u narednih 90 dana, odnosno do 1. maja.

Obaveza lokalne samouprave je da organizuje stalno hvatanje i zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica na način propisan zakonom, da kontroliše njihovo zatvaranje u gradu i da organizuje neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa svih javnih površina.
Prema podacima Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu, u više navrata tokom protekle godine ekipe ćuprijske i zrenjaninske zoohigijeničarske službe uhvatile su i zbrinule u skladu sa zakonskim merama 286 pasa lutalice u kikindskoj opštini.
Ćuprijska „Zoohigijena“ je u 2010. godini sa kikindskih ulica, kao i iz sela, uklonila 133 kućna ljubimca.
Kako je najavio direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojša Laketa, radnici „Zoohigijene“ će kontinuirano nastaviti ovu akciju.

Vlasnici koji ne žele da drže životinje, mogu da se prijave na brojeve telefona 26-935, 32-045 i 410-670, kako bi bili evidentirani i omogućili ovoj službi da ih besplatno ukloni prilikom najavljenog dolaska.

Bez januarskog računa, Javno preduzeće „Toplana“ trenutno duguje isporučiocu energenta „Srbijagasu“ 75 miliona dinara, jer ne uspeva da naplati račune od krajnjih korisnika daljinskog grejanja.

Ukoliko „Toplani“ bude blokiran račun, neće moći da preduzme neophodne radove na rekonstrukciji vrelovoda, nakon završetka grejne sezone.
Inače, „Srbijagasu“ nisu plaćeni računi za novembar i decembar prošle godine. Po rečima v.d. direktora „Toplane“ Nikole Terzina, dug pravnih i fizičkih lica prema ovom kikindskom javnom preduzeću iznosi oko 63 miliona dinara.
- Duguju nam za grejanje i neke javne ustanove, odnosno budžetski korisnici, u proseku od 40.000 do 500.000 dinara. Ukoliko dođe do blokade našeg računa od strane „Srbijagasa“, nećemo biti u situaciji da rekonstruišemo vrelovod, odnosno da se pripremimo za novu grejnu sezonu. S toga apelujem na dužnike, kako pravna, tako i fizička lica, da izmire svoje račune za grejanje, jer je situacija krajnje ozbiljna - naglašava Terzin.

Zbog nagomilanih dugova prema „Srbijagasu“, u „Tolani“ letos nisu uradili rekonstrukciju postrojenja i toplovodne mreže u planiranom obimu.