Aktuelno

Prema obaveštenju kikindske Kancelarije za mlade, u toku je prijavljivanje za edukaciju mladih do 30 godina čiji je radni naziv „Omladinsko preduzetništvo“.

Program se realizuje u saradnji sa USAID-om i Ministarstvom za omladinu i sport Republike Srbije.
Konkurs je otvoren do 15. febraura, a formulari za prijavu mogu da se preuzmu u Kancelariji za mlade, u Kultirnom centru, (bivšem Domu omladine), na Trgu srpskih dobrovoljaca 23. u Kikindi.

Inače, program ekonomske sigurnosti promoviše ekonomski razvoj u nerazvijenijim područjima Srbije, kroz podršku malim i srednjim preduzećima i omogućava usavršavanje i osnaživanje mladih, pomažući im da steknu neophodne veštine, kako bi se uključili u globalne ekonomske tokove.
Jedan od glavnih prioriteta programa ekonomske sigurnosti je rad sa mladim kroz promociju omladinskog preduzetništva i zapošljavanja.
Cilj programa je unapređenje preduzetničkih i tržišnih veština i znanja mladih, kako bi bili uspešniji na tržištu rada ili kao vlasnici svojih kompanija.
Ove aktivnosti su u skladu sa osnovnim prioritetima Nacionalne strategije za mlade, poput njihovog zapošljavanja i samozapošljavanja i omladinskog preduzetništva.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav  Striković posetio je Banatsko Veliko Selo i Nove Kozarce, kojim je na nedavnom konkursu odobreno po 3 miliona dinara za nastavak izgradnje i uređenje ribnjaka.

Velikoselski ribolovci i zaljubljenici u prirodu podigli su na obodu sela i poribili veoma lep ribnjak, odnosno iskopali i produbili staro jezero.
Novac će biti iskorišćen za izgradnju pristupnog trotoara, betonskih staza oko jezera i za njegovo čišćenje. Poslovi su povereni Vodoprivrednom preduzeću „Gornji Banat“, koje će naći kooperante za građevinske poslove. Kako je naglasio direktor „Gornjeg Banata“ Dragan Felbab, radovi bi trebalo da počnu najkasnije za mesec dana.
Slična situacija je i u Novim Kozarcima gde su predviđeni gotovo identični poduhvati na jezeru koje se nalazi na obodu u centru sela, u sklopu stadiona i parka i služi za potrebe mesnog Udruženja sportskih ribolovaca „Zlatni karaš“. Istovremeno, to je prava oaza vode i zelenila, koju Kozarčani veoma rado posećuju gde provode slobodno vreme.

Striković je naglasio da Pokrajina vodi računa o mestima gde su eksploatisane određene mineralne sirovine i odvaja novac za rekultivaciju terena.
- Ovo što sam video u Banatskom Velikom Selu i Novim Kozarcima govori da je Pokrajina na dobre projekte uložila novac. Naravno, da bi se sve privelo svrsi i izgradilo do kraja, potrebno je još novca i pokušaćemo da obezbedimo i dodatna sredstva - rekao je Striković i dodao kako se nada da će ove godine u Vojvodini za rekultivaciju, odnosno slične poduhvate biti izdvojeno između 70 i 90 miliona dinara.
Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović rekao je da je potrebno uložiti sredstva i u drugim mestima u opštini, kao nadoknadu za eksploataciju mineralnih sirovina.
- Dobro je što je Pokrajina prepoznala potrebu da ulaže baš na sela, u kojim ima velikih problema, ne samo finansijske prirode, nego i onih najvećih, vezanih za smanjenje broja stanovnika, pogotovo mladih. Naravno, lokalna samouprava će ponuditi adekvatne projekte, kako bi privukla određena sredstva za stvaranje boljih i kvalitetnijih uslova života - rekao je Latinović.
Odbornik u Skupštini opštine i zamenik direktora Javnog komunalnog preduzeća „6. oktobar“ Stevan Grbić rekao je da je osim ova tri miliona dinara, u podizanje ribnjaka uloženo još toliko sredstava.Uz pomoć lokalne samouprave uz jezero je prošle godine izgrađena još jedna pompa za vodu koja osvežava ribnjak.

I u Kikindi obeležen je Svetski dan borbe protiv raka, s ciljem da se smanji stopa smrtnosti od ovog glavnog uzročnika smrti u svetu.
Juče je ekipa Preventivnog centra kikindskog Doma zdravlja u megamarketu „Idea“ delila propagandni materijal i razgovarala sa građanima kako preduprediti ovu opaku bolest.

Rizik oboljenja, inače, može biti znatno smanjen kroz mere prevencije. Kako je naglasila šefica Preventivnog centra Olivera Rankov, glavne mere prevencije od karcinoma su: izbegavanje pušenje duvana i izloženosti dimu, smanjenje konzumiranja alkohola i izbegavanje preterane izloženosti suncu. Osim toga, veoma su važan zdrav stil života, zdrava i pravilna ishrana, kao i redovna fizička aktivnost.

Svakog radnog dana od 9 do 13 sati, u Preventivnom centru moguće je obaviti skrining, dnosno pregled dojke, kao i test za rano otkrivanje karcinoma debelog creva.

U Srbiji se svake godine registruje neki oblik maligniteta kod 32.000 osoba. Prema rezultatima Instituta za onkologiju i radiologiju, u državi godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi.
U našoj opštini tokom protekle godine dijagnostikovana su 1.162 karcinoma, 226 žena obolelo je od raka dojke, dok je otkriveno 108 slučajeva kancera pluća i 68 debelog creva, dok su 63 pacijentkinje obolele od raka grlića materice.

Iđoško Udruženje vinogradara i vinara „Šasla“ organizuje desetu po redu manifestaciju „Dani loze, grožđa i vina u Iđošu“. Uzorke vina treba predati danas ili sutra u mesnom Domu kulture. Stručni žiri ocenjivaće vina 6. februara, a zvanično proglašenje pobednika biće 14. februara, na Svetog Trifuna.

Uzorci se predaju u belim staklenim flašama u količini od dva puta po dva litra. Na jednoj boci treba nalepiti etiketu sa podacima o vlasniku, odnosno proizvođaču, zajedno sa godinom proizvodnje i nazivom vina. Kotizacija po jednom uzorku je 300 dinara.
Prošle godine žiri je ocenjivao oko 170, a ove godine organizatori očekuju preko 200 uzoraka vina.

Kako je predviđeno programom, u podne, 14. februara, na Svetog Trifuna biće osvećna takmičarska vina, a potom je planiran obilazak vinograda, njihovo osveštanje, a onda sledi proglašenje pobednika, uz prigodan kulturno-umetnički program.
Udruženje vinara i vinogradara "Šasla", osnovano 2001. godine. Vrsta vinove loze "šasla" poreklom je iz Male Azije. Najpre je stigla u Francusku, a odatle se rasprostrla po Evropi i dospela i na iđoško vinogorje.

Udruženje broji 56 članova, a na rudinama oko Iđoša ima oko 20 hektara pod vinogradima. Nekada, 60-ih godina prošloga veka, loze je bilo na preko 60 hektara. Ipak, u poslednje vreme ima mladih ljudi koji se vraćaju tradiciji. Prošle i pretprošle godine mladi kalemovi zasađeni su na novih 2,5 hektara.

Iđošani vole klasične, autohtone sorte, poput "šasle", crvene i bele "mašarke", "francuzera", "muskata", ali sve je više zasada "šardonea", "kaberne sovinjona", "frankovke", italijanskog i rajnskog "rizlinga", "sovinjona blan"...

Zbog pojave novog slučaja besnila u kikindskoj opštini, mere koje su naložene rešenjem Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrde, šumarstva i vodoprivrede od 4. novembra, 2009. godine, produžuju se od 1. februara 2010. godine i u narednih 90 dana.

Obaveza lokalne samouprave je da organizuje stalno hvatanje i zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica na human način, propisan zakonom, da kontroliše njihovo zatvaranje u gradu i da organizuje neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa svih javnih površina.
Veterinarske stanice u kikindskoj opštini obavezne su da i dalje vrše popis, vakcinaciju i obeležavanje svih nevakcinisanih pasa i mačaka, starijih od tri meseca.

Kinološki savez Kikinde do daljeg ima zabranu prometa, kao i organizovanja izložbi i smotri ovih domaćih životinja, dok zaraza traje.
Inače,  prema podacima Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu, u više navrata tokom protekle godine ekipe ćuprijske i zrenjaninske zoohigijeničarske službe uhvatile su i zbrinule u skladu sa zakonskim merama 286 pasa lutalice u kikindskoj opštini.
Ćuprijska „Zoohigijena“ je 14. i 15. januara 2010. godine sa kikindskih ulica uklonila 66 pasa lutalica.

Kako je najavio direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojša Laketa, radnici pomenute „Zoohigijene“ ponovo će organizovati akciju u petak i u subotu, 5. i 6. februara.
Vlasnici koji ne žele da drže životinje, mogu da se prijave na brojeve telefona 26-935, 32-045 i 410-670, kako bi bili evidentirani i omogućili ovoj službi da ih besplatno ukloni prilikom najavljenog dolaska.