Aktuelno

Skupština Opštine Kikinda donela je odluku o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu sledećih lokalnih javnih prihoda: poreza na imovinu pravnih lica, poreza na imovinu fizičkih lica, poreza na zemljište fizičkih lica, komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, samodoprinosa iz prihoda poljoprivrede i šumarstva, samodoprinosa iz prihoda lica koja se bave samostalnom delatnošću, kao i poreza na akcije na ime i udele.

Sto odsto kamate koja je dospela za plaćanje do 31.12.2009. godine, otpisaće se poreskim obveznicima - fizičkim licima, preduzetnicima i pravnim licima, ako na propisane uplatne račune lokalnih javnih prihoda uplate glavni dug koji je dospeo za plaćanje do 31. decembra 2009. godine, a rok za uplatu je do 31.12.2010. godine.
Odsek lokalne poreske administracije dostaviće pravnim licima,  preduzetnicima i fizičkim licima obaveštenje o stanju glavnog duga na dan 31.12.2009. godine.

Poreski obveznici se za sva sporna pitanja mogu obratiti Odseku Lokalne poreske administracije, koji se nalazi u zgradi opštine - kancelarije 21, 25, 26 i 27, ili putem telefona: 410-216, 410-166, 410-118 i 410-212.

Reagujući na prozivke izrečene na jučerašnjoj konferenciji za medije u Opštinekom odboru Demokratske stranke Srbije kako lokalna samouprava nije adekvatno postupila, odnosno nije se obratila organima Autonomne Pokrajine Vojvodine za pomoć prilikom sanacije poplava koje su letos zahvatile i kikindsku opštinu, načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja i član Opštinskog veća Imre Kabok odlučno su demantovali takve izjave.
Oni su rekli da je Opština Kikinda na vreme reagovala i obratila se nadležnim pokrajinskim i republičkim organima i tražila adekvatnu pomoć.

Na današnjoj konferenciji za medije izneti su pismeni dokazi, odnosno zahtevi za pomoć upućeni na više adresa.
LJuboja je naglasio da se lokalna samouprava u više navrata obraćala nadležnim u Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, predstavnicima Skupštine pokrajine i nadležnim sekretarijatima, kao i Direkciji za robne rezerve Vojvodine i Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, što je potkrepljeno pismenim dokazima o komunikaciji.
- Ovo što je izrečeno u Opštinskom odboru Dekokratske stranke Srbije još je jedan primer političke zloupotrebe teške situacije izazvane poplavama. Učinilo smo maksimalne napore kako bi pomogli najugroženijim, iako su nam sredstva ograničena. Pozivam naše političke oponente da nam se pridruže i pokušaju da nađu izvore za  pomoć postradalim u poplavama, bilo da je u pitanju novac ili građevinski materijal - rekao je LJuboja i naglasio da su se u ovoj stranci mogli obratiti i opštinskom rukovodstvu sa pitanjem da li je opština i i kako reagovala, gde bi dobili  iscrpan odgovor.

Kabok je nazvao površnim i neodgovornim izjave upućene iz ove stranke na račun opštinskog rukovodstva.
- Opet se umešala politika tamo gde nije bilo potrebe. Mislim da je lokalna samouprava učinila sve što je bilo u njenoj mogućnosti kako bi pomogla najugroženijim u poplavama. Ponovo postavljam pitanje da li je lokalna samouprava ikada ranije više pomagala nego u ovoj situaciji, kada smo u novcu i građevinskom materijalu obezbedili preko 5.000.000 dinara, ne računajući radove i kopanje kanala tokom velikih padavina - rekao je Kabok i dodao da je u vidu jednokratne novčane pomoći podeljeno najugroženijim porodicama 2,2 miliona dinara, podeljeno 50.000 eko blokova za zidanje što iznosi 2,4 miliona dinara, dok je za njihov prevoz obezbeđeno oko 122.000 dinara, a u toku je podela paketa sa „jupolom“ i higijenskim potrepštinama, za čega je iz opštinskog Fonda solidarnosti izdvojeno oko 315.000 dinara. On je obećao da će za najugroženije biti obezbeđeno još 10.000 blokova.
LJuboja i Kabok su takođe istakli kako je odluka o tome kojim porodicama će biti dodeljena pomoć doneta na osnovu izveštaja dve komisije, sačinjene od kompetentnh stručnjaka. 

U galeriji Narodnog muzeja će u subotu, 20. novembra, s početkom u 19 sati biti otvorena izložba nazvana „Dan G“, odnosno „Dan grada“, gde će kroz fotofrafiju i dokukenta biti predstavljeno pet naznačajnijih  datuma u istoriji Kikinde, kako bi i građani bili u prilici da se upoznaju s njima i odluče koliko su značajni.

Ovo je istaknuto na današnjoj zajedničkoj konferenciji za medije koju su sazvali direktori Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva, Lidija Milašinović i Dragomir Tomin.
Milašinovićeva je rekla da su stručnjaci arhiva i muzeja najrelevantniji kada su u pitanju ovi datumi, jer imaju na uvid dokumentaciju koja će kroz ovu izložbu biti dostupna i građanima.
- Od 20. novembra do 20. decembra, tokom trajanja izložbe za koju je ulaz besplatan, građanima će biti pružena mogućnost da glasaju za jedan od navedenih datuma. Takođe, u lokalnim novinama biće objavljeni anketni listići sa najznačajnijim datumima. Ovo će biti jedan od parametara za izbor datuma za Dan grada. Isto tako trebalo bi da bude relevantna i anketa o ovom datumu koje je već godinu dana na opštinskom veb sajtu. Posle 20. decembra biće organizovana i javna rasprava sa stručnjacima i predstavnicima lokalne samouprave kako bismo, konačno, odlučili koji je datum najprikladniji za ovaj dan - naglasila je Milašinovićeva.
Direktor Istorijskog arhiva Dragomir Tomin rekao je da Kikinda ima bogatu prošlost i više značajnih datuma, koji bi mogli da budu obeležavani kao Dan grada.

- Iskristalisali smo pet najznačajnijig datuma koji su prelomni u istoriji Kikinde, a to su: 12. novembar 1774. godine kada je Kikinda dobila dve povelje, o uspostavljanju Vekikokikindskog privilegovanog dištrikta i onu o mogućnosti organizovanja vašara, 1. januar 1893. kada je zvanično dobila status grada, 20. novembar 1918. kada je oslobođena u Prvom svetskom ratu, potom 6. oktobar 1944. godine kao dan odlobođenja u Drugom svetskom ratu i 22. maj, takozvani „Letnji Sveti Nikola“, koji je obeležavan između dva rata - rekao je Tomin i istakao da će izložba biti potkrepljena autentičnim dokumentima kako bi se građani lakše opredelili, što će biti povod za kasniju raspravu. On je izrazio nadu da će definitivno biti utvrđen datum koji će se obeležavati kao Dan grada.

Na Trgu srpskih dobrovoljaca i u ulicama Braće Tatić i Generala Drapšina u toku je sadnja mladica na mestima gde je nekada bilo drveće. Stari panjevi su izvađeni, a tokom novembra trebalo bi da na njihovim mestima, kao i na zelenim površinama na trgu, bude zasađeno 215 sadnica breze, lipe, javora, „pincike“, tuje, platana, kleke. Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju grada“ posao vredan 316.000 dinara poverio je iđoškom Rasadniku šumskog i ukrasnog bilja „Vikumak“.

Nova stabla će biti zaštićena metalnim štitnicima, kako ne bi došlo do oštećenja.
Takođe, u toku je sanitarna seča odnosno uklanjanje nepoželjnih biljnih vrsta na poznatom kikindskom izletištu Simićev salaš. Posao takođe vodi „Direkcija za izgradnju grada“. Tokom novembra će na izletištu biti zasađeno 7.000 mladica hrasta i 6.000 bagrema.
U ovaj poduhvat je Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine uložio 1.300.000, a „Direkcija za izgradnju grada“ 700.000 dinara. Radovi su povereni „Vikumaku“ i trebalo bi da budu okončani do kraja godine.

Uklanjanjem nepoželjnog rastinja biće obezbeđeno preko 100 kubnih metara ogrevnog drveta, a novac od prodaje biće uložen za ozelenjivanje trga.
Takođe, tokom jeseni biće zasađeno i 13.600 mladica topole i sibirskog bresta na 25 hektara u blizini direkcije poljoprivrednog  preduzeća „Galad“.
 

Preko 50 radnika kikindskog Doma zdravlja danas je potpisalo donorske kartice kako bi zaveštali svoje organe. Time su podržali akciju „Šansa za novi život“ koju je pokrenuo Klinički centar Vojvodine, inače najbolji transplantacioni centar u Srbiji.

Preko Doma zdravlja svoje organi je dosad zaveštalo 204 građana, ali je broj Kikinđana koji su se odlučili na ovaj korak veći jer je to moguće učiniti i preko drugih zdravstvenih organizacija.

U Srbiji trenutno ima preko 1.100 pacijenata koji čekaju novi bubreg, 50 novu jetru, a oko 10 srce.

Radnici kikindskog Doma zdravlja su danas na najbolji mogući način podržali ovu akciju, kako bi i kod drugih građana probudili svest o važnosti doniranja organa.