Aktuelno

Pomoćnici ministra prosvete Želimir Popov, zadužen za predškolsko i osnovno i Bogoljub Lazarević u sektoru za srednje obrazovanje, sastali su se danas sa direktorima opštinskih osnovnih i srednjih škola, kao i sa predstavnicima lokalne samouprave.
Tom prilikom razgovarali su o budućoj mreži škola, završnim ispitima nakon osnovnog obrazovanja, kao i o inkluziji dece sa posebnim potrebama.

U izjavi za medije Želimir Popov je ocenio da je kikindske opština spremna da na osnovu važećih kriterijuma uradi kvalitetnu mrežu škola, odnosno izvrši preraspodelu školskog prostora, što je u njenoj nadležnosti i sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Osmaci će, inače, na kraju školske godine polagati završni ispit koji se neće mnogo razlikovati od dosadašnjeg prijemnog, a konačnu formu imaće 2014. godine.
- Svi učenici osmog razreda, po novom nastavnom planu i programu, polagaće završni ispit na kraju ove školske godine, a upisivaće željenu srednju školu na osnovu ostvarenog rezultata, kao i uspeha u školi. Deca sa posebnim potrebama polagaće ispit po prilagođenom programu - rekao je Popov i dodao da će učenici i roditelji o svemu biti podrobno i na vreme obavešteni.
Bilo je reči i o inkluziji dece sa posebnim potrebama u sistem obrazovanja, što će imati veće efekte naredne godine kada budu opredeljivana budžetska sredstva za pedagoške asistente koji bi radili sa njima.

Bogoljub Lazarević je govorio o mreži škola, a akt o tome, kada je reč o Vojvodini, trebalo bi da utvrdi Sekretarijat za obrazovanje Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, dok konačnu odluku donosi Vlada Skupštine Republike Srbije.
- Srednjim školama u Kikindi nedostaje prostor, ali se nadamo da će problem biti rešen preraspodelom prostora u osnovnim školama. U toku je reforma srednjeg obrazovanja i u ovom trenutku imamo 53 ogledna profila u srednjim stručnim školama. Predstoje nam završni ispiti nakon srednjeg obrazovanja, odnosno opšta matura, što će za četiri godine biti osnovno merilo za upis na studije, isključujući ona akademska obrazovanja na kojim se traže posebne veštine, kao što su fakulteti umetnosti - rekao je Lazarević i dodao da će svi učenici biti u prilici da je polažu.

Predstavnici sedam porodica sa izbegličkim statusom i dve koji se vode kao interno raseljena lica, potpisali su danas u Svečanoj sali opštine sporazume i kupoprodajne ugovore po kojim su im obezbeđene kuće sa okućnicom, odnosno rešeno stambeno pitanje.

Svečanom činu prisustvovao je i predsednik opštine Ilija Vojinović koji je istakao da lokalna samouprava preduzima sve što je u njenoj moći kako bi ovo pitanje bilo rešeno na što bolji način.
Ova pitanja, inače, rešavaju se na osnovu ugovora o saradnji kroz projekat „Pomoć Komesarijata za izbeglice Republike Srbije“, namenjen izbeglim i interno raseljenim licima kroz pružanje podrške lokalnim akcionim planovima, zaključenog između Komesarijata za izbeglice RS i Opštine Kikinda.

Projekat, inače, finansiraju Vikoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHACR), Komesarijat za izbeglice RS i lokalna samouprava, svaka kuća sa okućnicom košta do 620.000 dinara. Jedna kuća je u Kikindi, a ostale u selima opštine.
Pre toga, bio je raspisan konkurs i komisija je odlučila da ovih devet porodica dobije krov nad glavom.
Prema rečima opštinskog poverenika za izbegla i interno raseljena lica Predraga Vojnovića, ovim porodicama pripada i 80.000 dinara u vidu građevinskog materijala i opreme. Troškove zaključenja ugovora i porez na promet nepokretnosti, ostale neophodne takse i  uknjiženje u katastru, ide na teret Opštine Kikinda. On je naglasio da će se i narednih godina sprovoditi ovakav poduhvat u kontinuitetu, kako bi se obezbedila potpuna integracija ovih lica.

U kikindskoj opštini trenutno ima 1.217 osoba sa izbegličkim i statusom interno raseljenih lica, a od 2008 na ovaj način zbrinuto je 26 porodica.

Vladika Rumunske pravoslavne crkve u Srbiji Danilo Stoinesku, zajedno sa crkvenim dostojnicima, u prisustvu stotinak meštana i zvanica, osveštao je juče popodne novi drveni krst i rekonstruisani zvonik na groblju u Ruskom Selu gde su svojevremeno sahranjivani pripadnici veoma brojne rumunske zajednice u ovom mestu.

Zajednica Rumuna u opštini učestvovala je na konkursu i tom prilikom lokalna samouprava joj je odobrila 80.000 dinara za uređenje groblja, postavljanje drvenog krsta, rekonstrukciju zvonika i za postavljanje betonske staze na prilazu groblju.

Pored mesnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Mesne zajednice Imreom Kabokom, jučerašnjoj svečanosti u Ruskom Selu prisustvovali su i sekretar Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji Marčel Dragan, predsednik Zajednice Rumuna u Kikindi Kornel Boronka, gradonačelnici Žombolja i Sakalaza u Rumuniji Gabor Kaba i Ilie Todasko, kao i pomoćnica predsednika Opštine Julijana Jovanić.

Danilo Stoinesku je nakon službe istakao da je ovo za rumunsku zajednicu veliki događaj jer je nakon 60 godina u Ruskom Selu na ovom mestu bila prva crkvena služba na rumunskom jeziku.

On je zahvalio Imreu Kaboku na trudu kako ne bi bili zaboravljeni pripadnici rumunskog naroda, kojih je 1910. godine bilo skoro 350 u Ruskom Selu.

Marčel Dragan istakao je da je ovo još jedna potvrda da Rumuni, Srbi, Mađari i drugi narodi mogu da žive zajedno.

U kikindskoj opštini ima oko 130 pripadnika rumunske zajednice, a u Ruskom Selu žive svega dve porodice Rumuna.

Zahvaljujući kikindskom pobedničkom timu letošnjeg kviza Foks Televizije nazvanog „Serbian open“ i lokalnoj samoupravi, Dom zdravlja je dobio na poklon novo sanitetsko vozilo marke „Sitroen“, vredno oko 18.000 evra. Tim povodom danas je u kikindskoj bolnici održana konferencija za medije, nakon koje je kapiten kikindske ekipe Branko LJuboja uručio ključeve novog vozila direktorici Doma zdravlja Jelici Kalaba.

Naša ekipa u sastavu: Branko LJuboja, Slavko Bovan, Branislav Čolak i Vanja Tomašev osvojili su, kao što je poznato, prvo mesto u kvizu gde su se nadmetale 32 opštine iz Srbije, kao i nagradu od 20.000 evra. Odlučili su da polovinu daju u dobrotvorne svrhe i prepoznavšii potrebe kikindskog zdravstva, rešili su da novac utroše na nabavku neophodnog sanitetskog vozila.

Lokalna samouprava je za ovu namenu izdvojila dodatnih oko 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i  nakon javne nabavke vozilo je stiglo u Kikindu i danas predato na upotrebu.

Lokalna samouprava je, kako je na konferenciji za novinare istakao predsednik Opštine Ilija Vijinović, za potrebe kikindskog zdravstva ove i prošle godine izdvojila iz budžeta blizu sedam miliona dinara. Između ostalog, zajedno sa Sekretarijatom za zdravstvo Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, za potrebe bolnice kupljen je nov histopatološki krio-mikrotom, aparat za brzo dijagnostifikovanje tumora, kao i mamograf, u saradnji sa kikindskom filijalom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i vlasnikom „Angroprometa“ Rudolfom Valterom.

Direktor Opšte Bolnice Dušan Kolarović i direktorica Doma zdravlja Jelica Kalaba zahvalili su predstavnicima loklane samouprave na učešću u obezbeđivanju novca za potrebe kikindskog zdravstva.

Generalna konzulka Republike Hrvatske u Srbiji LJerka Alajbeg, zajedno sa konzulom savetnikom Antom Franjićem, posetila je danas Kikindu. Tom prilikom u svom kabinetu goste je primio predsednik opšine Ilija Vojinović, sa članovima Opštinskog veća Branislavom Čolakom i Nenadom Grbićem. U dužem i prijateljskom razgovoru najviše je bilo reči o uspostavljanju veće saradnje, posebno u  privredi.
Konzulka Alajbeg je izjavila da je došla u Kikindu na svoju želju i zahvalila je opštinskom rukovodstvu na prijemu i dobrodošlici.
- Ovo je moja prva poseta Kikindi i drago mi je što imam priliku da se upoznam sa kulturnim znamenitostima, jer sam čula da je jedan od centara kulture u Vojvodini. Naša privredna saradnja nije posebno razvijena, ali je u interesu i Srbije i Hrvatske da bude obostrano snažnija jer kapital i investicije ne poznaju granice i nacije, nego nude mogućnost za otvaranje novih radnih mesta i uspostavljanje bolje saradnje, što je u obostranom interesu. Takođe, nadam se da će iz Srbije, ali iz Kikinde, biti više investitora u Hrvatskoj, i obrnuto. Ja ću predstaviti vaše privredne potencijale u mojoj državi, jer je neophodno da razvijamo obostranu regionalnu privrednu saradnju i funkcionišemo barem onako kako je nekada bilo. Naša privreda je kompatibilna, posebno kada su u pitanju Vojvodina i severoistočni deo Hrvatske. Takođe, jačamo odnose u kulturi, ali smatram da bi mogli osnažiti saradnju kada je reč i o turizmu. Naši gosti na Jadranskom moru ne žele samo kupanje, nego i šire sadržaje, koje bi, uz obostrani interes i saradnju, mogli da im ponudimo i kod vas - rekla je Alajbegova i izrazila zadovoljstvo  jačanjem ukupnih političkih odnosa dve države.
Ilija Vojinović takođe nije krio zadovoljstvo zbog intenzivnije saradnje i iskazao je nadu da će u budućnosti biti još veća.
- Posebno mi je zadovoljstvo kada imamo goste iz susedstva i nadam se da će gospođa Alajbeg sa lepim utiscima otići iz Kikinde i tamošnjim privrednicima predstaviti naše mogućnosti - rekao je Vojinović.