Aktuelno

Na Novosadskom sajmu otvoren je peti po redu Međunarodni sajam investicija i nekretnina, a istovremeno i 19. Međunarodni sajam energetike sa zaštitom životne sredine. Među 54 lokalne sampuprave iz Srbije koje predstavljaju svoje potencijale, nalazi se i kikindska opština.

Maniferstaciju pod zajedničkim imenom „Investekspo“, koja traje od 26. do 28. oktobra, otvorili su potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić i predsenik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine dr Bojan Pajtić.
Otvaranju su prisustvovali i predtavnici Opštine Kikinda, na čelu sa predsednikom opštine Ilijom Vojinovićem, kao i poslanik u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine Savo Dobranić i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Vladimir Ilić.
Na svom štandu Kikinda je predstavila industrijske zone, posebno onu u Bloku 41 i 43 kod ŽAK-ovog stadiona.

Pomoćnik predsenika opštine Stanislav Maljugić izjavio je da bez privčenja novih investicija i investitora, nema razvoja grada i opštine, a osnovni preduslovi za to su podizanje industrijskih zona i izgradnja i rekonstrukcija puteva koji vode ka Kikindi.
- U tom smislu načinili smo nekoliko projekata kojima konkurišemo kod republičkih i pokrajinskih fondova, pre svega kada je u pitanju rekonstrukcija puta Kikinda-Bašaid i početak izgradnje druge faze pomenute industrijske zone. Od nadležnih iz republike, odnosno pokrajine dobili smo čvrsta uveravanja da će nam pomoći i podržati nas - izjavio je Maljugić i dodao da je u toku je završetak izgradnje prve faze industrijske zone u Bloku 41 i 44.
Svoje potencijale predstavile su opštine i gradovi iz Republike Srpske: Banja Luka, Bijeljina, Bratunac i Laktaši, Erdut iz Hrvatske, Kaloča iz Mađarske i Deta iz Rumunije.

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković uručio je danas rešenje zameniku predsednika Opštine Milošu Latinoviću, po kojem lokalnoj samoupravi pripada 2,5 miliona dinara od igara na sreću.
Naime, kako je predviđeno, iz sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, deo se koristi za i finansiranje lokalnih samouprava.
Kako je predviđeno, novac će biti iskorišćen za izradu projektne dokumentacije  rekonstrukcije zgrade Osnovnog suda i Suda za prekršaje u Kikindi, pre svega kada je reč o bezbednosti i o njihovoj boljoj energetskoj efikasnosti.
Radaković je istakao da se nada da će Ministarstvo pravde dogodine izdvojiti i dodatna sredstva kako bi rekonstrukcija mogla da bude potpuna, a pre svega da se zaštiti sudska arhiva.
Latinović je zahvalio Ministarstvu za upravu i lokalnu sdamoupravu na donaciji i istakao dobru saradnju lokalne samouprave sa njim.
U ovoj tranši nadležno ministartvo je od igara na sreću opredelililo 120 miliona dinara.
Po istom osnovu kikindskoj opštini je u junu ove godine dodeljeno 5,7 miliona dinara. Za rekonstrukciju zgrade opštine opredeljeno je tri, a 2,7 miliona dinara za izradu glavnih projekata sanacije i adaptacije objekata Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, kako bi se povećala njihova energetska efikasnost.
Državni sekretar Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković najavio je do kraja godine još jednu tranšu dodele sredstava od igara na sreću.

Uz partnerstvo republičkih ministarstvava prosvete, zdravlja, za rad i socijalnupolitiku, unutrašnjih poslova, za sport i omladinu, kao i Saveta za prava deteta i Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, UNUCEF, zajedno sa timom stručnjaka sprovodi program „Škola bez nasilja“.

To je jedan od načina da se celovito i sistematično, prema modelu najpriznatijih svetskih programa za prevenciju nasilja, podrži ceo sistem, odnosno škola, deca, nastavnici, roditelji, u cilju prepoznavanja i adekvatnog reagovanja na nasilje.
Inače, prema istraživalju, čak dve trećine dece u Srbiji trpi nasilje u školi.
Program „Škola bez nasilja“ finansira se isključivo od donacija građana i privrednika u Srbiji a u njega su dosad uključene 193 osnovne i devet srednjih škola, međutim to je samo 14 odsto od ukupnog broja škola u državi.
Kao predstavnici UNICEFA, u ovaj program uključeni su i naši svetski priznati sportisti - bivši košarkaški reprezentivac Aleksandar-Saša Đorđević i teniserka Ana Ivanović. Kao ambasadori UNICEFA oni su se pod parolom „Zaustavimo nasilje zajedno“, zvanično obratili svima koji mogu da se pridruže u ovoj akciji i daju doprinos u skladu sa mogućnostima, kako bi stvorili mrežu škola bez nasilja.

Uplata od 13.500 dinara omogućava da u program bude uključeno odeljenje jedne škole. Sa 30.000 dinara dobija se mogućnost da se izvrši istraživanje u jednoj od škola i pribave informacije o tipu i učestalosti nasilja u njoj.
Pedeset šest hiljada dinara omogućava štampanje i podelu priručnika za roditelje za jednu celu školu, a 297.000 dinara je potrebno za kompletno sprovođenje pomenutog programa u jednoj školi.
Uplata se može izvršiti preko UNICEF-ovog računa broj: 908-20501-70, poziv na broj: 400702-0070200003240, sa svrhom uplate „Škola bez nasilja“.
Inače, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća, izvršeni rashodi za finansiranje UNICEF-ovih programa priznaju se u poreskom bilansu do visine od tri i po procenta ukupnih prihoda.

Iz Sekretarijata ia inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Opštinske uprave stiglo je obaveštenje za građane Kikinde, posebno stanovnike koji žive u neposrednom okruženju prečistača otpadnih voda kod   Javnog komunalnog preduzeća „ 6.Oktobar “ da  će do 1. novembra 2010.godine biti obavljani radovi na prečistaču otpadnih voda kako bi bili otklonjeni nedostaci u funkcionisanju,  što je naloženo od strane nadležne inspekcije.

Prilikom navedenih radova moguće je pojačano dejstvo neprijatnih mirisa.  

Povodom dve godine od stupanja na vlast, predsdnik Opštine Ilija Vojinović sa  saradnicima: zamenikom i pomoćnikom predsednika Opštine Milošem Latinovićem i Stanislavom Maljugićem, članom Opštinskog veća Imreom Kabokom i odbornikom Milošem Šibulom, održao je konferenciju za medije na kojoj je istaknuto da je u protekle dve godine rada lokalne samouprave uspela da obezbedi značajna sredstva za opštinu, kako iz domaćih, tako i iz stranih fondova, ne opterećujući opštinski budžet nikakvim kreditima, poput onih koje im je u nasledstvo ostavila prethodna vlast. U poslednje dve godine na ime tih nepovoljnih kredita, plaćene su rate u visini od 126 miliona dinara, odnosno 50.000  evra svakog meseca.
- Odeljenje za projekte Opštine Kikinda ukupno je ostvarilo blizu 130 miliona dinara u prethodnih godinu dana, od domaćih i stranih donatora, za projekte koji su bitni za lokalnu zajednicu: pošumljavanje pograničnog pojasa površine od 45 hektara, novac za opremanje Zoohigijenske službe radi smanjenja broja pasa i mačaka lutalica, kao i novac za uspostavljanje sistema brže i efikasnije komunikacije građana sa lokalnom samoupravom i olakšavanje procedure izdavanja svih vrsta dozvola.
S obzirom da je Srbija trenutno samo potencijalni kandidat za članstvo u Evreopskoj uniji, nisu nam dostupni fondovi namenjeni infrastrukturnim radovima, kao ni za razvoj ruralnih područja.
To je razlog zbog kojeg se rade samo projekti koji se tiču unapređenja rada lokalne samouprave. Onog trenutka kada postanemo kandidat za članstvo u EU, otvaraju nam se mogućnosti da konkurišemo i za ove projekte.
Uspešna realizacija trenutnih projekata nas kvalifikuje za dobijanje i sprovođenje finansijski značajnih infrastrukturnih i ekonomsko razvojnih budućih projekata – rekao je Vojinović i dodao da je ova opštinska vlast, kao i republička i pokrajinska vlada, posvećena radu na uvođenju evropskih standarda i vrednosti kako bi što pre postali ravnopravno društvo sa zemljama članicama EU.
On je posebno naglasio da je od od osnivanja Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine, za Kikindu je opredeljeno 2 milijarde 150 miliona dinara. Pri kraju su radovi na izradnji sportske hale u Mokrinu, za koju je Fond izdvojio 118 miliona dinara. Završeni su radovi na adaptaciji ateljea „Tera“, u vrednosti od 34 miliona dinara. Znatna pomoć zdravstvu je kupovina mobilnog digitalnog rentgena sa „C“ lukom, vrednog oko 6, 5 miliona dinara. Poslednjom odlukom Fonda izdvojena su sredstva u iznosu od 16, 7 miona dinara za kupovinu 12 aparata i pomagala za kikindsku Bolnicu i Dom zdravlja.
Sredstvima Fonda rekonstruisano je 14 ulica i delova ulica u Bašaidu, Iđošu, Mokrinu, Novim Kozarcima, Ruskom Selu i Kikindi, u sklopu projekta vrednog 139 miliona dinara.
Poslednjom odlukom Fonda od 28. jula ove godine opštini Kikinda odobrena su sredstva u iznosu od gotovo 359 miliona dinara za završetak četiri postojeća i finansiranje devet novih projekata. Najznačajniji projekti koji će se iz tih sredstva realizovati tokom sledeće godine su: izgradnja i opremanje nove industrijske zone kod ŽAK-ovog stadiona, sanacija ulica: J.J. Zmaja, Đure Jakšića, Moravske, Generala Drapšina, Braće Tatić,  Kralja Petra Prvog u Novim Kozarcima, kao i izgradnja centralne kuhinje u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“.
Sva sredstva dobijena od Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine  Vojvodine su bespovratna, bez učešća, kreditnih zaduženja i kamata na teret opštine Kikinda. Opština Kikinda u poslednje dve godine ima znatno više ostvarenih sredstava u odnosu na susedne opštine, što je neizmeran napredak u poređenju sa prethodnim periodom.
- Bitno je istaći radove na izgradnji kanalizacije u pojedinim ulicama u Kikindi. Posvećeno ćemo raditi na tom poslu u budućem periodu, jer smo svesni da to predstavlja jedan od najvećih problema naših sugrađana. Očekujemo skori završetak i otvaranje najsavremenijeg doma učenika u Srbiji. Otvorili smo, uz finansijsku pomoć švajcarske Vlade, Regionalni  centar za stručno usavršavanje, u zgradi bivšeg Javnog stambenog preduzeća, koji je opremljen po najsavremenijim standardima.
U toku su radovi na rekonstrukciji zgrade Opštine, koju smo zatekli u katastrofalnom stanju. Sada se prvi put posle nekoliko decenija rekonstrukcija radi temeljno  i do sada košta oko 15 miliona dinara. 
Pri kraju su radovi na izgradnji puta od Iđoša do mosta na Tisi kod Ade, što je preduslov za vraćanje Kikinde na putnu mapu ovog dela Evrope, jer bismo otvaranjem graničnog prelaza, ovim putem dobili najkraće rastojanje od Osijeka do Temišvara.
Obezbedili smo novac za rekonstrukciju mosta „Devet grla“ kod Mokrina. Opremili smo trim sale u Ekonomskoj školi i Sportskom centru „Jezero“.  
Obeležili smo prvi rođendan rada Kancelarije za mlade u Kikindi, koja je uradila mnogo na afirmaciji mladih i njihovom uključivanju u aktivan društveni život, pružanju podrške projektima mladih, neformalnom obrazovanju i promovisanju zdravih stilova života, tolerancije, inostrane razmene. Takođe, otvorene su i kancelarije za mlade u svakom selu u našoj opštini, kako bismo i deci koja ne žive u gradu obezbedili što ravnopravniji položaj. Upravo zbog toga  opština Kikinda odlučila je da drugu godinu zaredom obezbedi besplatan prevoz do mesta školovanja za decu koja žive u selima. Smatramo da je važno ulagati u obrazovanje naše dece, ali i pomoći njihovim roditeljima u ovim teškim vremenima jer verujem da je ušteda od 5.000 do 6.000 dinara po mesečnoj karti značajna pomoć kućnim budžetima. Socijalno odgovorno ponašanje Opštine prema svojim građanima je svakako jedan od prioriteta. Na ime toga, u 2010. godini izdvojeno je gotovo 70 miliona dinara.  
Nakon perioda izolovanosti od 2004. do 2008. godine uspeli smo da ponovo postanemo otvoreni za saradnju koja dovodi do važnih ulaganja. U prethodne dve godine opštinu su posetili mnogobrojni zvaničnici poput: ambasadora Kraljevine Norveške, Japana, Slovačke, Rumunije, Mađarske, atešea za kulturu Savezne Republike Nemačke, drugog sekretara ambasade Ruske Federacije Maksima Ribkina,  šefa delegacije Evropske komisije Vinsenta Dežera, predsednika Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine  Bojana Pajtića,  potpredsednika Vlade Republike Srbije Božidara Đelića i Mlađana Dinkića, republičkih ministara:  Saše Dragina, Nebojše Bradića, tadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, državnih sekretara Duška Radakovića i dr Nevenke Karanović,  pokrajinskih sekretara Milorada Đurića, Miroslava Vasina, Modesta Dulića, Zoltana Jegeša,  Novke Mojić, Radoslava Strikovića, direktora Kancelarije za inkluziju Roma u Vladi AP Vojvodine Duška Jovanovića, direktora Fonda za kapitalna ulaganja Momčila Milovića, predsednika mnogobrojnih opština Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Slovačke, a kao veoma važno izdvajamo obnavljanje višedecenijske saradnje sa bratskim gradom Narvikom iz Norveške.
Opština Kikinda i u narednom periodu održavaće zvanične kontakte sa svim bratskim i prijateljskim gradovima, a u cilju toga i naši zvaničnici bili su gosti Narvika, Bihaća, Žiline, Makoa, Žombolja i drugih evropskih gradova.
Takođe, unapredili smo saradnju sa privrednicima, pre svih sa Naftnom industrijom Srbije i „Srbijagasom“, ugostili smo i privrednike iz Italije koji su zainteresovani da svoje proizvodne pogone presele iz Rumunije u Kikindu i na taj način stvaramo mogućnost za otvaranje novih radnih mesta.
Zahvaljujući dobroj komunikaciji sa čelnim ljudima NIS-a, ostvarili smo stratešku saradnju i obezbedili redovnu isplatu rudne rente našoj opštini. U prilog dobroj saradnji ide i činjenica da je Kikindu letos posetio zamenik generalnog direktora ruskog „Gaspromnjefta“ Boris Ziljberminc, a nedavno i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko sa saradnicima, koji je istakao lično zadovoljstvo nivoom saradnje sa našom opštinom.
U ovom obraćanju istakao sam većinu bitnih činjenica koje želim da prenesem svojim sugrađanima. Navedeni potezi govore o ozbiljnoj posvećenosti rada lokalne samouprave na poboljšanju ukupnih životnih uslova u opštini, iako smo odgovornost za vođenje preuzeli  u jeku najveće svetske ekonomske krize. Svaki kvalitetan proces je dugotrajan, težak i zahteva veliko angažovanje svih nas. Ubeđen sam da građani već sada primećuju napredak, a da će pun efekat rada biti vidljiv do kraja mandata, kada ćete konačan sud o našem radu doneti vi, građani opštine Kikinda – rekao je Vojinović na konferenciji za novinare.