Aktuelno

Opština Kikinda započela je proces implementacije projekta "Razvoj lokalne samouprave" kroz program "Exchange 3", koji finansira Evropska unija. Ukupna vrednost projekta je oko 113 hiljada evra. Cilj projekta je jačanje kapaciteta lokalne uprave kroz podizanje efikasnosti i transparentnosti rada, a sve radi poboljšanja kvaliteta usluga krajnjim korisnicima - građanima. Projekat će omogućiti Kikindi da napravi efikasnu i modernu lokalnu samoupravu sa efikasnim davanjem usluga stanovništvu i privredi kroz jačanje i modernizaciju administracije i podizanje nivoa komunalnih usluga. Projektom je, između ostalog, predviđeno osnivanje Pozivnog centra (po ugledu na Inđiju - sistem 48) i Centra za izdavanje dozvola (sve na jednom mestu!), a vreme za realizaciju je godinu dana.

Projekat sprovodi Opština Kikinda uz tehničku pomoć stručnjaka i partnera iz Opštine Inđija, a prvom sastanku prisustvovali su direktori javnih preduzeća i sekretari sekretarijata Opštinske uprave.

Povodom početka zajedničkog projekta SC „Jezero“ i JKP „Mladost“ iz Pančeva nazvanog „Plivam u školi“, danas je održana konferencija za novinare kojoj su prisustvovali predstavnici obe ustanove.

Cilj projekta je, kako kaže rukovodilac Sportske službe „Jezera“ Milosav Reljin, unapređenje sporta u Kikindi i Pančevu i povećanje broja mladih ljudi koji se opredeljuju za zdrav život.

Projekat traje godinu dana, a kako je predviđeno u tom periodu kroz plivačku školu trebalo bi da prođe 3.600 kikindskih i 1.000 mališana iz Pančeva, uzrasta od šest do osam godina. Osim toga, deca bi prošla kroz niz motoričkih i antropometrijskih merenja, kako bi se preciznije utvrdili njihovi plivački i drugi sportski potencijali.

- Škola plivanja u Sportskom centru „Jezero“ postoji 30 godina i želimo da svoj metod rada predstavimo i ponudimo i drugim sredinama, a Pančevo je jedna od njih - rekao je Reljin.

Po rečima Mileta Ugrena, člana Centra za razvoj sporta u Pančevu, radi se o specifičnostima ovog projekta kada je u pitanju testiranje dece i metodološki rad.

- Obuka dece-neplivača u Pančevu traje 20 dana, a ovde u Kikindi mnogo duže, pa smo želeli da razmenimo iskustva - rekao je Ugren.

Direktor SC „Jezero“ Milovan Ranđić istakao je da je projekat podnet za sufinansiranje Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, a u planu je i za prekograničnu saradnju.

NJegova realizacija trebalo bi da doprinese učvršćivanju partnerskih veza na relacijama između osoblja koje vrši obuke i testiranja, sa vaspitačima, učiteljima, roditeljima, predškolskim ustanovama i školama radi uspešnog sprovođenja aktivnosti plivanja kao dela školskog sporta. Podizanje svesti o važnosti učenja i savlađivanja baznih veština plivanja kako za preživljavanje tako i za potencijalno bavljenje dece sportom, biće postignuto koristeći pedagoške i savetodavne mere kod dece, roditelja, nastavnog kadra i radnika u sportu.

Povodom 11. oktobra, Međunarodnog dana mentalnog zdravlja, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti iz Novog Kneževca organizovala je u Kikindi promociju svojih redovnih aktivnosti i projekata namenjenih očuvanju mentalnog zdravlja.

Nakon predstavljanja na Trgu srpskih dobrovoljaca, sinoć je u Kulturnom centru održana multimedijlna prezentacija.
Tokom programa, stručnjaci bolnice „Sveti vrači“ pokazali su gde i kako treba tdažiti pomoć, šta ljudi mogu da urade kako bi očuvali i ojačali svoje mentalno zdravlje.

Akcenat je bio na sloganu „Izbor postoji“, odnosno da svako ima pravo da da se angažuje kako bi sačuvao svoje duševno zdravlje.
Bilo je reči i o depresiji, bolesti većeg dela čovečanstva, koja je u porastu, kao i o prevenciji zavisnosti od alkohola i droga, uz konkretna uputstva gde i kome se obratiti ukoliko je pomoć potrebna.

Tokom „Dana ludaje“ lokalna samouprava ugostila je mnogobrojne zvanice. Centralni deo manifestacije otvorio je u subotu ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. Kikindu su, između ostalih, posetili predstavnici opština Prijedor i Bihać (Bosna i Hercegovina), Arad, Rešica i Sent Nikolau Mare (Rumunija), Kondoroš (Mađarska), Braunfels (Nemačka), Šentjur (Slovenija). Naravno, beležimo i dolazak gostiju iz drugih opština: Bečeja, Vrbasa, Ćuprije.

Iz Ambasade Ruske Federacije u Beogradu stigao je njen Drugi sekretar Maksim Ribkin, iz mađarskog konzulata došla je Angela Gergelj. Gosti „Dana ludaje“ bili su i naš generalni konzul u Temišvaru Dragomir Radenković, zamenik direktora Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine Predrag Živaljević, pomoćnik direktora Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Goran Milošev.

Kikindu su posetili i predstavnici Naftne industrije Srbije, kao i drugi privrednici i predstavnici nekoliko turističkih organizacija. 

U organizaciji Turističke organizacije opštine, pod generalnim pokroviteljstvom lokalne samouprave i uz podršku mnogobrojnih sponzora, u Kikindi je tokom vikenda održana jubilarna, 25. po redu, najznačajnija turističko-privredna i gastronomska manifestacija - „Dani ludaje“.

Tokom tri slavska dana naš grad su posetili mnogobrojni gosti i zvanice, kako iz regiona, tako i iz drugih delova države i iz inostranstva.
Ovogodišnji „Dani ludaje“ doneli su dva nova rekorda i u težini, tako i u dužini ovog ploda ravnice.
Najtežu ludaju, od ukupno devet koliko je bilo u konkurenciji, odgajio je u svojoj bašti student Poljoprivrednog fakulteta iz Savinog Sela Milan Desnica. NJegova rekorderka vagnula je 288,3 kilograma, čime je potučen rekord iz 2004. godine od 253 kilograma. Druga po težini (213,7 kilograma) bila je bundeva Srbobranca Čabe Zedija, dok je treća od 140 kilograma Nenada Popovića, takođe iz Srbobrana.
Najdužu tikvu od 266 santimetara proizveo je Zoltan Elek iz Temerina što je nadmašilo dosarašnju rekorderku od 250 centimetara Fakulteta za biofarming iz Bačke Topole. Među 13 takmičara vrgova, kako ih zovu, drugoplasirani je bio bačkotopolski Fakultet za biofarming (250 centimetara), a treću po dužini tikvu 237,5 ) odgajio je Darko Cicmil iz Bačke Topole.
Jubilarni „Dani ludaje“ bili su veoma klaviteto organizovani, uz niz kulturnih, gastronomskih, sportskih i drugih sadržaja. Beležimo  slikarske izložbe, koncerate ozbiljne muzike, pozorišne predstave, kulinarske i sportske manifestacije. Na trpezi na „banatskom fruštuku“ našle su se svakojake slane i slatke đakonije koje su pripremile vredne domaćice iz kikindske opštine.
I ove godine trgom su defilovali kikindski predškolci i osnovci maskirani u odore načinjene od jesenjih plodova.
Manifestacija je odavno prerasla regionalne okvire i postala prepoznatljiva, kako u državi, tako i u inostranstvu i time doprinosi afirmaciji našeg grada.

U petak veče je na Trgu srpskih dobrovoljaca, doduše uz prisustvo malobrojne publike zbog hladnog vremena, nastupila beogradska „Balkanika“, a u subotu je posetioce zabavljao poznati pop pevač Željko Samardžić.