Aktuelno

Članovi Opštinskog veća Branislav Čolak i Imre Kabok priredili su juče popodne prijem za četrnaestočlanu delegaciju izraelske policije, na čelu sa general-majorom Gabrizonom Elijahuom.

Internacionalna policijska asocijacija, čije su članice mnoge države, osnovana je 50-ih godina prošlog veka, a Srbija joj je pristupila 2006. godine i od tada naši policajci uspostavljaju saradnju sa kolegama iz inostranstva.
Branislav Čolak je pozdravio goste i predstavio kikindsku opštinu. On je istakao i nameru naše lokalne samouprave da unapredi saradnju sa izraelskim gradom Nazaret-Ilitom, sa kojim je uspostavljen kontakt pre 20 godina.
Imre Kabok je predstavio kikindski civilni sektor i istakao da je dobro došao svaki vid saradnje uz uvažavanje zajedničkih interesa i potreba.

Gabrizon Elijahu je rekao da je cilj ove posete upoznavanje sa policijom iz drugih država i uspostavljanje prijateljstva. On je izrazio zadovoljstvo onim što je video u Srbiji i nadu da će saradnja biti poboljšana i unapređena.
Gosti iz Izraela potom su obišli Narodni muzej.
Izraelci su, inače, došli u sedmodnevnu posetu Srebij i osim Kikinde, dosad su posetili Požarevac i Zrenjanin, a nakon posete našem gradu, nameravaju da odu u Sentu, Suboticu i u Beograd.

Predsednik opštine Ilija Vojinović i član Opštinskog veća Imre Kabok posetili su danas etno kamp u Ruskom Selu gde tokom ove sedmice boravi 85 mališana, družeći se i učeći stare zanate.

Ilija Vojinović je rekao da je zadovoljstvo videti decu kako se druže i uče nečemu lepom. On je počastio mališane slatkišima.
Organizator desetog po redu ruskoselskog kampa je Kulturno-obrazovni i omladinski centar  „Torontal“.
Predsednik „Torontala“ Šandor Talpai objasnio je da deca ovde uče, uz pomoć vaspitača i majstora starih zanata.

Etno kapm će biti završen u nedelju, tradicionalnim nadmetanjem u kuvanju gulaša, u dvorištu etno kuće u Ruskom Selu. U „Torontalu“ očekuju oko 50 ekipa, a kotizacija iznosi po 300 dinara. Takmičarima  „gulaš festa“ koji počinje u 15 sati, organizatori obezbeđuju mesto za kuvanje, hleb, drva za loženje i posuđe. NJihova obaveza je da donesu goveđe meso, a mogu da ga nabave i od organizatora, po tržišnoj ceni.
Tada će u ruskoselskoj etno kući biti organizovana i izložba radova koje su deca načinila tokom ovogodišnjeg etno kampa.
Među brojnim sponzorima ove jednonedeljne manifestacije u Ruskom Selu su Skupština opštine Kikinda, Naftna industrija Srbije i Sekretarijat za privredu Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Delegacije Skupšrine opštine Kikinda i Livnice „Cimos“, uz prisustvo Opštinskog odbora SUBNOR-a i građana, položile su vence u krugu livnice, na spomenik podignut na mestu gde je pre 69 godina, 28. jula, 1941. godine, formiran Kikindski partizanski odred.
Kako je rekao sekretar kikindskog SUBNOR-a Nenad Dimitrijević osnivanjem Kikindskog partizanskog odreda i drugih jedinica, Vojvodina je dobila svoje partizane, uprkos naoružanoj masi vojvođanskih Nemaca i nepogodnom terenu.

- Ovi borci bili su vaspitani u dugu patriotizma, spremni da se bore za slobodu. Na ovom mestu je 27 boraca položilo zakletvu svom ratnom komandantu Uglješi Terzinu i političkom komesaru Radi Trniću-Popi - rekao je Dimitrijević.

Većina boraca Kikindskog partizanskog odreda poginula je 4. avgusta, 1941. godine, u sukobu sa fašistima na Simićevom salašu.
Inače, 1941. u Vojvodini je formirano 12 partizanskih odreda sa ukupno 400 boraca i desetak partizanskih grupa i desetina.
U Banatu je jula te godine, pored kikindskog, formiran i aleksandrovački, mokrinski, melenački, kumanački, karađorđevački, petrovgradsko-stajićevski, dragutinovački i Prvi južnobanatski NOP odred, sa ukupno 240 boraca.

Predsenik Mesne zajednice u Novim Kozarcima Dragoljub Ćosić i sekretar Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Radoslav Striković, potpisali  ugovor po kojem Vojvodina ulaže 3.000.000 dinara u ovo selo.

Prema rečima odbornika u Skupštini opštine Kikinda Stevana Grbića, novac će biti utrošen za uređenje sportskog kompleksa u centru Novih Kozaraca, kao i ribnjaka koji je poveren mesnom Udruženju sportskih ribolovaca „Zlatni karaš“.
- Želimo da ulaganjem u ribnjak konačno uredimo prostor u centru sela gde se nalazi stadion, naša „Kotarka“, lovački dom i dečji vrtić. Nameravamo da od postojeće stare kaldrme načinimo i trim stazu. Hoćemo da kultivišemo prostor u Novim Kozarcima, gde bi meštani uživali i provodili slobodno vreme - rekao je Grbić.
Striković je naglasio da Autonomna Pokrajina Vojvodina vodi računa o mestima gde su eksploatisane određene mineralne sirovine i odvaja novac za rekultivaciju terena.

- Pokrajina na dobre projekte ulože novac, u čega sam se uverio onim što sam početkom ove godine video u Novim Kozarcima i u Banataskom Velikom Selu - rekao je Striković.

U toku su završni radovi na adaptaciji bivše zgrade Javnog stambenog preduzeća u Nemanjinoj 23, u gde će se nalaziti Regionalni centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika.

Nakon tendera, građevinski posao poveren je kikindskom preduzeću „Zlatna greda“.
Danas je gradilište obišao član Opštinskog veća Branislav Čolak, koji je izjavio novinarima da će posao biti okončan do 10. avgusta.
- Nakon toga sledi tehnički prijem, a ktajem avgusta predviđen je i prvi seminar. Zvanično otvaranje objekta trebalo bi da usledi u prvoj polovini oktobra, tokom turističke manifestacije „Dani ludaje“ - rekao je Čolak.

Inače, vrednost građevinskih radova je 13.150.000 dinara. Dve trećine obezbedila je Vlada Švajcarske, a jednu trećinu lokalna samouprava. Švajcarska je u opremu budućeg centra naknadno izdvojila oko 60.000 evra.
Direktor regionalnog centra za stručno usavršavanje prosvetara Dobrivoj Martonoši rekao je da će Kikinda njegovim otvaranjem dobiti mnogo.
- Radi se o obrazovnoj ustanovi od širokog značaja za ceo region. To je veoma bitno za naš grad, jer smo svedoci derogacije i izmeštanja funkcija i sedišta ustanova u druge centre. Inače, po zakonu, svaki prosvetni radnik je dužan da u toku pet godina, prisustvuje na 100 sati seminara, odnosno obrazuje se i unapređuje rad. U suprotnom, gubi licencu. Praktično, svake godine mora da se stručno usavršava, što ide na teret lokalne sampuprave jer moraju biti plaćene dnevnice, troškovi smeštaja, predavači. Naši prosvetari moći će ovde da se obrazuju, a dolaziće njihove kolege iz drugih gradova jer je kikindski, jedini centar ovakve vrste u Vojvodini - kaže Martonoši i dodao da će u centru biti moguće i druga predavanja.