Aktuelno

Nakon što je juče predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović proglasio vanredno stanje u opštini zbog elementarne nepogode izazvane poplavama, član Opštinskog veća Vlado Krejić održao je danas konferenciju za novinare.

Kako je predviđeno procedurom, prijavljivanje štete teče u skladu sa procedurom nadležnih u republici i pokrajini, gde postoji tim ljudi zadužen za ovakve situacije.
- Na ovaj način problem dižemo na viši nivo i u narednom periodu, pre svega od Republike Srbije, očekujemo značajnu pomoć. Takođe, trebalo bi ovih dana Kikindu da poseti i ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin, kako bi se uverio kakvo je stanje u ataru i naseljenim mestima u kikindskoj opštini - rekao je Krejić i uputio apel poljoprivrednim proizvođačima da i dalje prijavljuju štetu.

Prema Krejićevim rečima, u kikindskoj opštini je pod vodom ili ugroženo vodom od 25 do 30 procenata poljoprivrednog zemljišta, a dosad je prijavljena poplava na oko 20.000 hektara.
Inače, prijavljivanje štete na građevinskim objektima traje do 15. jula. Obavlja se Uslužnom centru, a u selima u sedištu mesnih zajednica.

U Mokrinu su otpočeli javni radovi koje finansira Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije. Vrednost posla je 900.000 dinara, s tim što će Varoška uprava Mokrina sufinansirati projekat najmanje sa još 200.000 dinara.

U pitanju je nastavak prošlogodišnjeg posla, odnosno uređenje kišne kanalizacije i prokopavanje kanala. U ove javne radove uključeni su: Udruženje građana „Urma“, Javno komunalno preduzeće „6. oktobar“ i Mesna zajednica.

Predsednik Mesne zajednice Goran Dumitrov aleluje na meštane Mokrina da se i oni uključe u posao, pročiste propuste i prodube kanale.

Zbog elementarne nepogode predsednik opštine je  doneo Odluku o proglašenju vanredne situacije na teritoriji opštine Kikinda.
Prema toj Odluci sve nadležne službe, javna preduzeća i organizacije kojima je osnivač opština Kikinda dužne su da sprovode odluke, koje će u cilju ublažavanja posledica elementarne nepogode doneti Opštinski štab za vanredne situacije.

Štetu na građevinskim objektima do 15. jula građani iz Kikinde mogu prijaviti u Uslužnom centru opštine, sto br. 7, a u selima sekretarima Mesnih zajedica.
Šteta na poljoprivrednom zemljištu se prijavljuje u 3. mesnoj zajednici „Uglješa Terzin“ u Kikindi, a u selima radnicima poljočuvarske službe. Na stočnoj pijaci šteta se može prijaviti 24 sata.

Opština Kikinda će formirti komisije koje će izvršiti procenu prijavljene štete i koja će sastaviti izveštaj koji će se dostaviti Skupštini opštine, Vladi Vojvodine i Vladi Republike Srbije.

Opština Kikinda će radi ublažavanja posledice šteta nastelih obilnim padavinama uputiti i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zahteve da Ministarstvo što pre isplati subvencije poljoprivrednim proizvođačima za 2010. godinu, kao i da izvrši otpis poreza na dohodak od poljoprivrede. Od Ministarstva će biti zatraženo i da zakupci poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini budu oslobođeni obaveze plaćanja zakupa a onim poljoprivrednicima  koji nemaju u zakupu poljoprivredno zemljište u državnoj svojini da budu obezbeđena kreditna sredstva kao pomoć.
Obratiće se i Javnom preduzeću „Vode Vojvodine“ Novi Sad, da  izvrši otpis doprinosa za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Juče je u  Svečanoj sali Skupštine opštine za nosioce diplome "Vuk Karadžić", učenike generacije i đake-učesnike republičkih takmičenja priređena je svečanost.

Najboljim osnovcima i srednjoškolcima u kikindskoj opštini pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović je uručila prigodne poklone (digitalne ramove, fleš memorije) i pohvalnice. Priznanja je dobilo preko 150 đaka.

“Pravo je zadovoljstvo što, uprkos svemu što se dešava, imamo toliko uspešnih mladih ljudi- više od 150 đaka osnovnih i srednjih škola postiglo je odličan uspeh, dobilo Vukovu diplomu, postali su đaci generacije ili su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima. Inače, tokom cele školske godine pokušavamo da postaknemo one najbolje da budu još bolji i još uvek može i lokalna samouprava i roditenji da učine jedan korak više, ali ono što su meni uvek govorili jeste da učimo samo za sebe i da nam znanje koje steknemo tokom školovanja niko ne može oduzeti“ - rekla je Gordana Bulatović i poželela svim đacima uspeh u daljem školovanju

Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Hakon Blankenborg u subotu je presecanjem vrpce otvorio silos u ruskoselskoj Zemljoradničkoj zadruzi „Brazda“, u čijoj izgradnji je učestvovala i fondacija iz ove države na severu evrope „Jarenproduktutvikling“.

Svečanosti u Ruskom Selu prisustvovali su predstavnici ove norveške fondacije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede-Sektora za ruralni razvoj i Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, Radivoj Nadlački i Janoš Dobai, poslanici u skupštinama Srbije i Vojvodine, Oto Kišmarton i Savo Dobranić, predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović, član Opštinskog veća Vlado Krejić, predstavnici drugih zadruga i firmi koje su učestvovale u ovom projektu, zadrugari „Brazde“ i ostali.
Predsednik Mesne zajednice Imre Kabok poželeo je svim dobrodošlicu. On je rekao da je novi silos simbol uspešne zajedničke saradnje.
Direktor Zemljoradničke zadruge „Brazda“ Tibor Erdeg rekao je da je saradnja sa „Jarenproduktutvikling“ uspostavljena pre pet godina i sve vreme ide uzlaznom putanjom.

- Potpisali smo četiri ugovora sa ovom organizacijom u vrednosti od 400.000 evra. Najveći deo sredstava utrošen je za povoljne kredite, koja su naša 43 zadrugara iskoristila za priključne mašine, zalivne sisteme, plastenike i unapređenje proizvodnje Deo novca iskorišćen je za nabavku elektronske vage, a deo u finansiranje izgradnje ovog silosa sa pratećom opremom. Naša saradnja ogleda se i u edukaciji, odnosno širenju zadrugarstva po norveškom principu - rekao je Erdeg i dodao da su zasad izgrađene tri ćelije, kapaciteta svaka po 300 tona, sa usisnim košem od 60 tona na sat, i da postoji mogućnost podizanja još tri silo-ćelije.

Hakon Blankenborg je izjavio da ovo nije pomoć, nego vid saradnje sa našom državom, u koju su obe zemlje uložile svoja iskustva.
- Naš zajednički interes je saradnja koja podrazumeva razmenu robe i iskustva u oba smera. Norveška i Srbija imaju mnogo sličnosti. Obe imaju dobre poljoprivredne proizvođače. Koristeći različita iskustva, dobijamo bolje rezultate. Posebno mi je drago kada je u pitanju saradnja u oblasti poljoprivrede - rekao je Blankenborg.

Ova norveška fondacija ima saradnju sa osam zadruga u Srbiji, koje okupljaju oko 2.000 proizvođača.
Silis su osveštali mesni sveštenici Borko Lukić i Tibor Konc, a u umetničkom delu programa učestvovali su članovi ruskoselskog Kulturno-umetničkog društva „Bratstvo-jedinstvo“ i duvački orkestar Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Nove Crnje.