Aktuelno

Nevladina organizacija „Vojvođanka-Regionalna ženska inicijativa“, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Zavodom za ravnopravnost polova, kao i Savetom za ravnopravnost polova Skupštine opštine Kikinda, predstavila je u Savremenoj galeriji Narodnog muzeja izložbu fotografija pod imenom „Žene na selu“.
Postavku je sinoć otvorio Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, a biće dostupna do 18. juna. 
Fotografije su snimljene u avgustu i septembru prošle godine, čiji su autori Željko Škrbić, Predrag Uzelac, Rina Vukobratović, Boris Kočiš i Dubravka Lazić. Predstavljaju univerzalnu slikovnu poruku koja svedoči o manje poznatim aspektima svakodnevnog života žena na selu.
- Tokom 2009. koja je bila proglašena za godinu seoskih žena u Vojvodini, uradili smo nekoliko kapitalnih projekata. Registrovali smo oko 300 udruženja u pokrajini, obučili njih 70 sa sela da apliciraju ka domaćim i projektima Evropske unije, organizovali niz manifestacija. Ovu izložbu fotografija videli su stanovnici više vojvođanskih gradova i sela. Mi i ove godine nastavljamo da delujema u pravcu afirmacije žena, pogotovo onih u ruralnim sredinama. Na dvadesetak mesta u Vojvodini biće postavljene etno kuće, gde bi bili prodavani suveniri. Planiramo da oko 150 udruženja žena opremimo informatičkom opremom, za lakši pristup ka fondovima - rekao je Vasin.
Juče popodne je u Kulturnom centru organizovan okrugli sto pod imenom „Programi podrške za poboljšanje položaja žena na selu u Vojvodini“. O tome je govorila pomoćnica Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić, istakavši da se najveća bitka za afirmaciju žena vodi u ruralnim sredinama. Pokrajina je za unapređenje položaja žena raspisala četiri konkursa koji traju do novembra ove godine, u iznosu od 12,6 miliona dinara.
Marijana Maksimović iz Garancijskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine govorila je o konkursu za odobravanje garancija za obezbeđenje kredita namenjenih finansiranju „start ap“ programa radno neaktivnih žena, u iznosu od 120 miliona dinara, kao i o konkursu za odobravanje garancija za finansiranje nabavke opreme preduzetnicama i ženama osnivačima malih preduzeća koja obavljeju delatnost manje od tri godine na teritoriji Vojvodine, za šta je opredeljeno 80 miliona dinara.
Medijatorka okruglog stola, kojem su prisustvovale predstavnice udruženja žena i nevladinih organizacija, bila je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački.

Pod motom: „Dajem sve od sebe“, i u kikindskoj opštini obeležen je 14. jun, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi.

Tim povodom u prostorijma Crvenog krsta Kikinde, danas je održana svečanost, gde su dodeljena priznanja najhumanijim, koji su dragocenu tečnost dali 100, 75, 50 i 35 puta. Medalje i diplome uručio im je zamenik predsednika Opštine Kikinda Miloš Latinović.

Dobrovoljne davaoce  pozdravio je i zahvalio im potpredsednik Crvenog krsta Kikinde Vitomir Radak.

Načelnica Službe za transfuziju kikindske bolnice dr Srbislava Drndarski rekla je da se zalihama krvi obezbeđuje sigurniji život u našoj zajednici i da je neophodno sprovoditi kontinuirane akcije.

U Službi za transfuziju kikindske bolnice zabeleženo je lane 3.395 davanja dragocene tečnosti i registrovano 1.000 novih davalaca.

Ove godine dosad je prikupljeno 1.330 doza.

Pri Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta postoji i Omladinska terenska jedinica Crvenog krsta „Klub 25“, kojoj je u decembru prošle godine dodeljena Godišnja nagrada Opštine Kikinda za humanost i izuzetan doprinos lokalnoj zajednici. „Klub 25“ posebno se ističe kada su u pitanju akcije dobrovoljnog davalaštva krvi.

Žiri u sastavu: Jovan Zivlak, Dragan Jovanović Danilov i Miloš Latinović, na sednici održanoj 12. juna, nakon sagledavanja naslova iz užeg izbora, doneo je jednoglasno odluku da se nagrada Dušan Vasiljev dodeli knjizi:

Gojko Tešić: Srpska književna avangarda, Institut za književnost i umetnost i Službeni glasnik, 2009.

Gojko Tešić je rođen 1951. u selu LJeštansko (kod Bajine Bašte). Završio je studije jugoslovenske i opšte književnosti i postdiplomske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde predaje kao vanredni profesor srpsku književnost dvadesetog veka. Zaposlen je i kao urednik u Službenom glasniku.

Tešić je bio glavni urednik Književne reči, radio je na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Bio je urednik i u izdavačkoj kući Narodna knjiga, osnovao je biblioteke "Alfa", "Delo", "Kraj veka", "Kontekst", "Slovenska književna misao"; osnivač je i urednik autorskih biblioteka "Pojmovnik" i "Slučaj"... Pokretač je mnogih književnih časopisa, teorijskih i književnoistorijskih biblioteka posvećenih avangardi i organizator naučnih skupova, kao i rukovodilac  naučnih projekata i simpozijuma.

Jedan je od naših najprominentnijih istraživača i poznavalaca književne avangarde. Bavi se književnoistorijskim radom, s naročitim težištem na srpskoj književnosti između dva svetska rata.

Priredio je dela mnogih srpskih pisaca, između ostalih, Rada Drainca, Dragiše Vasića, Grigorija Božovića, Koče Popovića... Objavio je veliki broj manje poznatih ostvarenja srpskih avangardista. Najznačajnija njegova književnokritička i književnoistorijska dela su: Srpska avangarda u polemičkom kontekstu (1991), Prkosi i zanosi Stanislava Vinavera (1997), Antologija srpske avangardne pripovetke (1991), Utuljena baština 1 (1991), Antologija srpskog avangardnog pesništva (1993), Avangardni pisci kao kritičari (1994), Vasionski samovar. Jugoslovenska avangarda u četiri varijante 1 (2001), Avangarda i tradicija: Teorija i istorija (2003), Otkrovenje srpske avangarde ( 2007) itd.

Srpska književna avangarda, književnoistorijski kontekst (1902 – 1934), jedno je od najsloženijih i najprodubljenijih istraživanja srpske avangarde čije je delovanje između dva velika svetska rata obeležilo našu ukupnu kulturu i odredilo je kao naglašeno evropsku, emancipovanu i kritičku. Tešić u ovom zamašnom delu, koje obuhvata preko šesto stranica, predstavlja rezultate svog višedecenijskog rada, uključujući u ovaj poduhvat i niz sekundarnih informacija, reprodukcija mnogih izdanja (časopisa, knjiga, faksimila, novina, plakata, afiša...), iscrpnu hronologiju događaja koji su obeležili avangardu, spisak literature, registre imena, napomene i dr. učinivši  ovu knjigu pouzdanim izvorom najbitnijih informacija o ovom periodu naše kulture.

Gojko Tešić s punom merom zaslužuje da ponese nagradu Dušan Vasiljev, koji je između ostalog, bio jedan od aktera ove velike duhovne avanture srpske knjiženosti i njenog jezika.

Svečana dodela „nagrade Dušan Vasiljev", koja podrazumeva novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 2500 evra i diplomu,održaće se 18. juna 2010. godine u sali Narodnog muzeja, sa početkom u 19.30 sati.

Na terenu Fudbalskog kluba „Borac“, u Iđošu je u subotu održano opštinsko takmičenje dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Nastupilo je oko 500 učesnika svih uzrasnih kategorija, svrstanih u 34 ekipe.

Nadmetanje je počelo defileom članova 11 dobrovoljnih vatrogasnih društava u u kikindskoj opštini, od Vatrogasnog doma u Iđošu, prema stadionu, uz pratnju duvačkog orkestra Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kikinde.
Nakon smotre i raporta predsedniku Vatrogasnog saveza opštine Kikinda Branislavu Čolaku, takmičenje je otvorio predsednik opštine Ilija Vojinović.

O razvoju ove dobrovoljne delatnosti u Iđošu, govorio je istoričar Dragoje Rajo Kujović. Inače, Dobrovoljno vatrogasno društvu u ovom selu ove godine obeležava 100 godina od osnivanja.
U kategoriji „podmladak“ najbolje su bile devojčice DVD „Nakovo“, odnosno dečaci iz sajanskog vatrogasnog društva.
Kod juniorki, prva je bila ekipa iz Nakova, dok su najbolji bili ruskoselski juniori.
Prvo mesto u A kategoriji seniorki, osvojila je ženska ekipa DVD „Bašaid“, odnosno vatrogasci DVD „Livnica“.
U seniorskoj B kategoriji najbolja je bila ženska ekipa iz Ruskog Sela, odnosno članovi muškog tima DVD „Iđoš“.

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković uručio je danas predsedniku opštine Iliji Vojinoviću, rešenje o dodeli sredstava od igara na sreću.Kikindskoj opštini pripada 5,7 miliona dinara.
Pored njih, u kabinetu predsednika opštine bili su prisutni zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, direktor predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Miloš Pejakov,  kao i narodni poslanik Savo Dobranić.
Naime, kako je predviđeno, iz sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, deo se koristi za finansiranje lokalnih samouprava.

Opština Kikinda je učestvovala na konkursu pomenutog ministarstva i odobren joj je novac.
Za investiciono i tekuće održavanje, odnosno rekonstrukciju zgrade Skupštine opštine, odobrena su tri miliona, dok je Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ pripalo 2,7 miliona dinara za izradu glavnih projekata sanacije i adaptacije objekata, kako bi se povećala energetska efinaksnost i zaštitila životna sredina.
Radaković je naglasio da je ovo prvi konkurs ove vrste i da će do kraja godine biti još dva.
- Siguran sam da će Kikinda iskoristiti šansu i konkurisati i ubuduće za ova sredstva, kako bi obezbedila novac za rešavanje važnih, hitnih  projekata - rekao je Radaković i dodao da će odobreni novac stići za desetak dana.

Vojinović je istakao dobru saradnju sa Ministarstvom za upravu i lokalnu sapomupavu.
Po rečima Branka LJuboje, rekonstrukcija zgrade Skupštine opštine košta ukupno 17 miliona dinara. Javna nabavka je u toku i za nekoliko dana trebalo bi pregledati prispele ponude, nakon čega sledi odabir izvođača radova.
- U izbor izvođača radova biće uključeni i predstavnici Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulrure u Subotici. Pažljivo ćemo da vršimo rekonstrukciju, da ne bi prošli kao sa zgradom „Kurije“, kada su radovi rađeni na brzinu i nekvalitetno - rekao je LJuboja, dodavši da će, pored novca pristiglog od igara na sreću, deo sredstava za rekonstrukciju biti obezbeđen iz opštinskog budžeta, kao i iz drugih izvora. Radovi će ići fazno, a rekonstrukcija bi mogla da počne tokom jula. Inače, kako je rekao LJuboja, skela koja je postavljena na ulaz u zgradu Skupštine opštine, ne košta lokalnu samoupravu ni dinara.

Miloš Pejakov je naglasio da će dobijeni novac biti iskorišćen za izradu glavnog projekta, a čitav posao koji podrazumeva kompletnu adaptaciju i rekonstrukciju grejanja u svim objektima predškolske ustanove košta oko 70 miliona dinara.
Nakon izrade projekta, rekao je Pejakov, krenuće se u ovaj veliki poduhvat koji podrazumeva zamenu PVC stolarije, kotlova, instalacija za grejanje i postavljenje novih grejnih tela, po standardima Evropske unije. Dokumentacija koja podrazumeva izradu projekta, omogućuje pristup konkursima za obezbeđenje sredstava.